Шта значи одлука Међународног суда правде поводом тужбе Јужноафричке Републике против Израела за геноцид

Највише правно тело Уједињених нација разматра израелски одговор на тужбу коју је поднела Јужноафричка Република тражећи хитну обуставу офанзиве у Рафи.

Јужноафричка Република је оптужила Израел и за геноцид у Гази.

Израел, који је тужбу Јужноафричке Републике назвао „потпуно неоснованом" и „морално одбојном", одговорио је у петак оптуживши Јужноафричку Републику за „пристрасност и изношење лажних тврдњи".

Речи Међународног суда правде (МСП) нашле су се на мети подробног преиспитивања откако је Јужноафричка Република поднела тужбу, а посебно употреба речи „плаузибилна" (вероватна) у пресуди.

У јануару је МСП донео привремену пресуду - а један кључни пасус из те пресуде привукао је највише пажње: „Према виђењу Суда, чињенице и околности су довољне да се закључи да су макар нека од права на које указује Јужноафричка Република и чију заштиту тражи - плаузибилна."

Ово су протумачили многи, а међу њима и неки правни стручњаци, као да је суд закључио да је тврдња да Израел чини геноцид у Гази „плаузибилна".

Ово тумачење брзо се раширило, појавивши се чак и у саопштењима Ујединјених нација (УН) за медије, саопштењима разних група активиста и многих медијских кућа, међу њима и ББЦ-а.

У априлу, међутим, Џоан Донахју, председница МСП-а у време доношења пресуде, рекла је у интервјуу за ББЦ да то није оно што је суд пресудио.

Уместо тога, појаснила је, смисао пресуде био је да саопшти да је Јужноафричка Република имала право да поднесе тужбу против Израела и да су Палестинци имали „плаузибилна права на заштиту од геноцида" - права која су се нашла под стварним ризиком од непоправљиве штете.

Судије су нагласиле да за сада нису морале да се изјасне да ли је почињен геноцид, већ су само закључиле да неки поступци на које се жалила Јужноафричка Република, ако буду доказани, могу да потпадну под Конвенцију Уједињених нација о геноциду.

Погледајмо поближе позадину случаја и како се правни спор одвијао.

МСП је основан да би се бавио споровима између земаља света у вези са међународним правом.

То значи да се земље међу собом договарају о законима, као што је Конвенција о геноциду, кључној мери око које је постигнут споразум после Другог светског рата да би покушало да се спречи да поново дође до једног тако масовног покоља.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

У децембру прошле године, Јужноафричка Република је покренула иницијативу у МСП-у да докаже да је, према њеном мишљењу, Израел чинио геноцид у вези са начином на који је водио рат против Хамаса у Појасу Газе.

Она је навела да је начин на који је Израел водио рат „геноцидан по својој природи", зато што, према тужби Јужноафричке Републике, постоји намера да се „униште Палестинци у Гази".

Израел је одбацио те оптужбе, рекавши да читава тужба потпуно погрешно тумачи оно што се дешава на терену.

Јужноафричка Република би морала да представи суду јасне и чврсте доказе о наводном плану да се почини геноцид.

Израел би, са своје стране, имао право да проучи те тврдње једну по једну и докаже да су његова дела, у стравичном урбаном рату, биле легитимна самоодбрана од Хамаса, који је проглашен терористичком групом у десетинама земаља.

Припрема и изношење читавог тог случаја могла би да потраје годинама.

И зато је Јужноафричка Република затражила од судија МСП-а да прво издају „провизорне мере".

То је израз МСП-а за судску забрану - судијски налог да се замрзне ситуација, како би се спречило наношење било какве штете, пре него што буде донета коначна судска одлука.

Од суда је затражено да наложи Израелу да предузме кораке „ради заштите од даље, тешке и непоправљиве штете по права палестинског народа".

Правни представници обе земље су два дана износили аргументе да ли постоје права Палестинаца у Гази која суд мора да заштити.

Одлука, коју је донело 17 судија (од којих се неки нису сложили) уследила је 26. јануара.

„У овој фази поступка од Суда се не тражи да утврди дефинитивно да ли права која Јужноафричка Република жели да заштити постоје", рекао је МСП.

„Он само мора да пресуди да ли су права на која се позива Јужноафричка Република, и чију заштиту тражи, плаузибилна."

„Према виђењу Суда, чињенице и околности су довољни да се закључи да су макар нека од права на која се позива Јужноафричка Република и чију заштиту тражи - плаузибилна."

Одлучивши да Палестинци у Гази имају плаузибилна права према Конвенцији о геноциду, суд је закључио да су они угрожени од непоправљиве штете - и да Израел мора да предузме кораке да спречи геноцид док су те критичне тачке под знаком питања.

Суд није пресудио да ли је Израел починио геноцид - али да ли је његова формулација значила да је највише глобални правно тело уверено да постоји ризик да до тог геноцида дође?

Од тог тренутка надаље, распламсао се спор шта је суд заправо мислио.

У априлу је око 600 британских правника, међу њима четворица бивших судија Врховног суда, потписало писмо британском премијеру, захтевајући обуставу продаје оружја Израелу и позивајући се на „плаузибилан ризик од геноцида".

То је покренуло контра-писмо Британских правника за Израел (УКЛФИ).

Група од 1.300 чланова овог удружења рекла је да је МСП пресудио само да Палестинци из Газе имају плаузибилно право да буду заштићени од геноцида - другим речима, да се бавио сложеним и донекле апстрактним правним аргументом.

Спор се наставио у још писама и тумачења.

Многи из прве групе описали су тумачење УКЛФИ-ја као „испразно играње речима".

Суд се, тврдили су они, сигурно није бавио тек пуким академским питањем - зато што су улози много већи од тога.

И, од свих места, расправа се искристалисала у правном кошкању пред британским парламентарним одбором, који је расправљао о извозу оружја у Израел.

„Мислим да се у писму УКФЛИ-ја сугерише да је све што је МСП урадио било да прихвати, у контексту апстрактног права, да становници Газе имају права да не буду изложени геноциду. Морам да кажем да то тумачење сматрам недостојним коментара", рекао је пред одбором Лорд Сампшен, бивши судија британског Врховног суда.

Није тако, одговорила је Наташа Хаусдорф из Британских правника за Израел.

„С поштовањем морам да инсистирам да тумачење одлуке о плаузибилном ризику да Израел чини геноцид не уважава недвосмислене изјаве Суда", одговорила је она.

Дан касније, Џоан Донахју - која се сада пензионисала из МСП-а - говорила је у ББЦ емисији HARDtalk и експлицитно покушала да стави тачку на ову расправу разјаснивши шта је суд стварно урадио.

„Он није донео одлуку - и ово је нешто што исправљам зато што је често цитирано у медијима - да је тврдња о геноциду плаузибилна", рекла је суткиња.

„Суд јесте нагласио у свом налогу да постоји ризик од непоправљиве штете по право Палестинаца да буду заштићени од геноцида.

„Али скраћена верзија која се често појављује, да постоји плаузибилан случај геноцида, није оно што је суд одлучио."

Да ли постоје било какве докази за такву стравичну штету, питање је око ког суд још дуго неће донети одлуку.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]