Напад Ирана на Израел пружа Нетанјахуу сламку спаса, анализа Џеремија Боуена

Није прошло много дана откако се израелски премијер Бенјамин Нетанјаху налазио под огромним притиском.

Након што је израелска војска убила седам хуманитарних радника из Светске централне кухиње у Гази 1. априла, амерички председник Џозеф Бајден изгледао је као да је коначно изгубио стрпљење са проблематичним савезником.

Истог дана, Израел је напао ирански дипломатски комплекс у Дамаску, убивши вишег генерала, најмање шест других официра и прекршивши правне конвенције које забрањују нападе на амбасаде.

Израел је тврдио, неубедљиво, да је Иран поништио ту заштиту претворивши конзуларну зграду коју је уништио у истурени војни положај.

Иран је обећао одмазду, али ранији напади на више команданте за резултат су имали више речи него дела.

Изван Ирана, напад на Дамаск био је засењен бесом због убиства тима из Светске централне кухиње, америчке добротворне установе.

Бела кућа је издала љутито саопштење председника Бајдена.

Он је био „згрожен и скрхан".

Није то био изоловани инцидент.

Израел није чинио довољно ни да заштити хуманитарне раднике или палестинске цивиле.

У љутитом телефонском разговору са премијером, он је захтевао огромне уступке.

Газа мора да буде обасута хуманитарном помоћи.

Израел мора да отвори више граничних прелаза, као и луку за контејнере у Ашдоду, на мање од сат времена вожње од деце која умиру од глади у северној Гази.

Премијер Нетанјаху је обећао да ће се ствари променити.

Упркос томе, Израел је одуговлачио.

Поред тога што је осећао незадовољство из Беле куће, Нетанјаху се налазио и под притиском ултранационалистичких екстремиста чија подршка у израелском парламенту одржава његову коалицију на власти.

Они не само да се противе обасипању Газе хуманитарном помоћи.

Они верују и да је рат пружио Израелу непроцењиву прилику да поново насели Газу Јеврејима.

Тамошња јеврејска насеља Израел је евакуисао и уништио 2005. године у склопу једностраног повлачења са те територије.

Крајем прошле недеље, САД су појачавале притисак.

У четвртак је Саманта Пауер, главна америчка хуманитарна званичница, рекла да је „сасвим могуће" да је глад већ почела да захвата делове Газе.

Постало је очигледно пријатељима Израела, баш као и његовим непријатељима, да је његова шестомесечна опсада Газе створила тренутно најтежу кризу несташице хране на свету.

Дошло је до новог налета спекулација да ће САД поставити услове за употребу оружја које шаље Израелу.

У суботу ујутро, само неколико сати пре иранског напада на Израел, Њујорк тајмс је поновио све веће згражавање, нарочито међу истакнутим демократама у америчком Конгресу.

Он је позвао на паузу у снабдевању Израела оружјем и критиковао Бенјамина Нетанјахуа.

Под насловом „Војна помоћ Израелу не сме бити безусловна", уреднички колегијум листа напао је Нетанјахуа и екстремисте у његовој влади због кршења „везе од поверења" са Америком.

Америчка лојалност према Израелу и његовом праву да се брани не значи да Бајден „треба да дозволи Нетанјахуу да игра циниче двоструке игре", стајало је у тексту.

А онда је први директни напад Ирана на Израел у историји пружио сламку спаса премијеру.

У изузетном подвигу војне сарадње, САД и други западни савезници помогли су Израелу да обори више од 300 дронова и пројектила које је испалио Иран.

Ниједан арапски вођа није био оштрији критичар израелског рата у Гази од јорданског краља Абдулаха.

Али јорданске ваздухопловне снаге су се придружиле тој операцији, обарајући пројектиле који су летели за Израел.

Позиве да се поставе услови за војну помоћ Израелу заменили су одлучни изрази солидарности.

Премијеру Нетанјахуу указале су се нове политичке прилике.

Газа је престала да се појављује у новинским насловима, макар на дан-два.

Али притисак на премијера се променио - он није нестао.

Наредни потези Израела би само могли додатно да га учврсте.

Бајден је врло недвосмислено ставио до знања шта мисли шта треба да се деси следеће.

Израел треба да прогласи победу у овој епизоди, „прихвати тријумф" и не узврати ударац.

Он је објавио, још једном, да је подршка Америке Израелу „челично чврста".

То се уклапа у његову доследну политику од напада Хамаса од 7. октобра.

Председник и његова администрација радили су вредно на спречавању ширег потпуног рата на Блиском истоку, упркос томе што су упорно слали масивне пошиљке оружја Израелу која су се користила у катастрофалне и смртоносне сврхе у Гази.

Од октобра је Израел прихватао оружје и дипломатску подршку која је уз њега ишла и игнорисао Бајденове све очајничкије и љуће позиве не поштовање обичаја ратовања и заштиту цивила.

Само неколико дана после до сада невиђене војне сарадње његових савезника против Ирана, Израел поново делује решено да игнорише не само савете Бајдена да не узврати ударац, већ и врло сличне сентименте других земаља које су му помогле у суботу увече.

Баш као и Бајден, британски премијер Риши Сунак и француски председник Емануел Макрон послали су борбене авионе, осудили Иран и позвали Израел да не узврати.

Они се противе дуготрајним веровањима и инстинктима у Израелу.

Један је дубоко уверење да опстанак Израела зависи од одговора на нападе свом силом.

Други је став Бенјамина Нетанјахуа, изражен много пута током његових година на власти, да је Иран Израелов најопаснији непријатељ, чврсто решен да уништи јеврејску државу.

Многи Израелци деле тај став.

Сада, после много година непријатељстава од Исламске револуције из 1979. године, Иран је први пут покренуо директан напад на Израел.

Дугогодишњи скривени рат изашао је из сенке.

Израел је саопштио да питање није да ли ће узвратити, већ када и како.

Ратни кабинет разматра како то да ураде, а да не изазову тотални рат.

Кад се све сабере и одузме, међутим, било који напад ће се коцкати са тим да ни Иран не жели тотални рат и да ће одговорити у складу с тим.

То је опасна претпоставка.

Обе стране су већ лоше процениле намере ове друге.

Још једном су Бенјамин Нетанјаху и његова влада чврсто решени да игноришу жеље савезника који су уложили додатни напор да помогну Израелу против његових непријатеља.

Његови ултранационалистички савезници захтевају разорни напад на Иран.

Један од њих је рекао да Израел треба да „подивља".

Истовремено, хуманитарна катастрофа се наставља у Гази.

Међународна пажња је скренута са ње, али ће се вратити.

Израелска војска и даље оперише у Гази и још убија цивиле.

Смртоносно насиље између Палестинаца и јеврејских досељеника поново је плануло на Западној обали.

Израелски погранични рат са Хезболахом могао би брзо да ескалира.

Иран се зарекао да ће одговорити јаче ако га Израел нападне.

Шеф генералштаба његових оружаних снага Хусен Бакери рекао је да је напад на Израел био „сведен" и обећао „много јачи" одговор ако Израел узврати.

Американци су саопштили да неће помагати ако Израел нападне Иран.

Али тешко је поверовати да ће Бајденова дефиниција „челичне чврсте" лојалности израелској безбедности задржати САД на ободима ако Иран одговори на израелски одговор још једним властитим нападом.

Понирање ка ширем рату на Блиском истоку и све дубљој светској кризи се наставља.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]