Израел и Палестинци: Становници Газе „везани лисицама и са повезом преко очију“ у израелској болници

Медицински радници у Израелу испричали су за ББЦ да се палестински притвореници из Газе рутински држе везани лисицама за болничке кревете, са повезима преко очију, понекад голи, присиљени да носе пелене - што је пракса за коју је један болничар рекао да се своди на „тортуру".

Узбуњивач је детаљно описао како се хируршки захвати у једној војној болници „рутински" изводе без анестетика, изазивајући код притвореника „неприхватљиву количину бола".

Други узбуњивач рекао је да су се у јавној болници анестетици употребљавали „селективно" и „на веома ограничен начин" током инвазивног медицинског захвата на једном притворенику из Газе.

Такође је рекао да се тешко болесним пацијентима који се држе у приручним војним установама ускраћује одговарајуће лечење због непристанка јавних болница да их приме и лече.

Један притвореник, ког је из Газе на саслушање довела израелска војска и касније пустила, рекао је за ББЦ да су морали да му ампутирају ногу зато што му је било ускраћено лечење инфициране ране.

Виши доктор који ради у војној болници на мети оптужби негирао је да су било какве ампутације биле директна последица тамошњих услова, али је описао лисице и друге начине везивања које користе чувари као „дехуманизацију".

Израелска војска је рекла да се према притвореницима у установи опходи „одговарајуће и пажљиво".

Обојица узбуњивача са којима је разговарао ББЦ били су у прилици да процене медицинско лечење притвореника.

Обојица су тражила да остану анонимни због осетљивости питања међу колегама.

Њихова сведочанства поткрепљује извештај, који су у фебруару објавили Лекари за људска права у Израелу, према ком су израелски цивилни и војни затвори постали „апарат одмазде и освете" и да се тамо крше људска права притвореника - поготово њихово право на здравље.

Забринутост због лечења болесних и повређених притвореника највише је усмерена ка пољској болници у војној бази Сде Теиман у јужном Израелу.

Војну пољску болницу је отворило израелско Министарство здравља након Хамасових напада конкретно да би лечила притворенике из Газе, након што су неке јавне болнице и особље показали неспремност да лече борце заробљене на дан Хамасових напада.

Од тада су израелске снаге довеле велики број људи из Газе и сместиле их у базе као што је Сде Теиман ради саслушања.

Осумњичени да се боре за Хамас шаљу се у израелске притворске центре; други се пуштају назад у Газу без подизања било каквих оптужби.

Војска не објављује детаље о притвореницима које држи.

Везани лисицама и са повезима преко очију

Пацијенти у болници у бази Сде Теиман држе се са повезима преко очију и са стално везана сва четири уда за кревете, према тврдњама неколико болничара задужених за лечење тамошњих пацијената.

Они се такође присиљавају да носе пелене, уместо да користе тоалет.

Израелска војска је одговорила на захтев за коментар да се везивање лисицама притвореника у болници у Сде Теиман „преиспитује индивидуално и свакодневно, и да се обавља у случајевима када безбедносни ризик то захтева."

Војска је рекла да се пелене користе „само за притворенике који су били подвргнути медицинском захвату после којих им је кретање постало ограничено".

Али сведоци, међу којима је и виши анестезиолог у овој установи Јоел Дончин, кажу да се и пелене и лисице користе за све који су на болничком одељењу.

„Војска чини пацијенте 100 одсто зависнима, као бебе", рекао је он.

„Везани сте лисицама, у пеленама сте, треба вам вода, треба вам све - то је дехуманизација."

Доктор Дончин је рекао да не постоји појединачна процена потребе за везивањем и да су чак и они пацијенти који не могу да ходају - на пример, они којима је ампутирана нога - везани лисицама за кревет.

Он ову праксу описује као „глупаву".

Два очевица из установе у раним данима рата у Гази су нам рекла да су тамошњи пацијенти били држани голи испод ћебади.

Један доктор који је познавао стања пацијената рекао је да везивање лисицама за кревете на дужи период изазва „огромну патњу, стравичну патњу", описавши то као „тортуру" и рекавши да би пацијенти почели да осећају бол већ после неколико сати.

Други су говорили о ризику од дугорочних нервних оштећења.

Снимци притвореника из Газе објављени после саслушања показују повреде и ожиљке око њихових зглобова и ногу.

Прошлог месеца је израелски дневни лист Харец објавио оптужбе које је изнео лекар са локације у Сде Теиману да су ампутације ногу изведене на два пацијента због повреда насталих од лисица.

Оптужбе су изнете, наводи лист, у приватном писму које је доктор послао владиним министрима и државном тужиоцу, а у којем су такве ампутације описане као „нажалост рутински поступак".

ББЦ није успео да независно потврди ову оптужбу.

Доктор Дончин је рекао да ампутације нису биле директна последица везивања лисицама и да су обухватале и друге факторе - као што су инфекција, дијабетес или проблеми са крвним судовима.

Израелске медицинске смернице наводе да ниједан пацијент не сме бити везан уколико не постоји конкретан безбедносни разлог за то и да мора да се користи минимално везивање.

Шеф Одбора за медицинску етику у земљи Јоси Валфиш, после посете локацији, рекао је да сви пацијенти имају права на лечење без везивања лисицама, али да је безбедност особља превагнула над других етичким питањима.

„Терористи добијају одговарајући медицински третман", рекао је у објављеном писму, „са циљем да се везивање сведе на минимум и док год се одржава безбедност медицинског особља".

Многи становници Газе које је привела израелска војска пуштају се без подизања оптужбе после саслушања.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Доктор Дончин је рекао да су притужбе медицинског особља из војне болнице довеле до промена, међу којима је и прелазак на мање тесне лисице.

Он је рекао и да је инсистирао да чувари скину лисице пре било каквог хируршког захвата.

„Није пријатно радити тамо", објаснио је.

„Знам да је противно етичком кодексу лечити некога везаног лисицама за кревет. Али шта је алтернатива? Да ли је боље оставити их да умру? Не бих рекао."

Извештаји, међутим, сугеришу да приступ медицинског особља притвореницима умногоме варира, и у војним и у цивилним болницама.

'Неприхватљива количина бола'

Узбуњивач који је радио у пољској болници у бази Сде Теиман у октобру, убрзо након Хамасових напада на Израел, описао је случајеве са пацијентима који добијају неодговарајуће количине средстава против болова, међу њима и анестетике.

Он је рекао да је доктор једном одбио његов захтев да старији пацијент добије средство против болова док су му отварали скорашњу, инфицирану рану од ампутације.

„Пацијент је почео да се тресе од бола и зато сам застао и рекао: 'Не смемо да наставимо, морате да му дате аналгезију'", рекао је он.

Лекар му је одговорио да је прекасно да му је сада дају.

Очевидац је рекао да се такви захвати „рутински изводе без аналгезије" што доводи до „неприхватљивог бола".

Једном другом приликом, осумњичени борац Хамаса га је замолио да апелује код хируршког тима да му повећају дозу морфина и анестетика током више поновљених операција.

Порука је била прослеђена, али је осумњичени дошао свести током наредне операције и морао да трпи велики бол.

Очевидац је рекао да су он и друге колеге стекли утисак да се то ради намерно као освета.

Војска је одговорила на ове оптужбе рекавши да је насиље над притвореницима „апсолутно забрањено" и да редовно даје упутства снагама о понашању које се од њих очекује.

Сваки детаљ у вези са насиљем или понижавањем ће бити истражен, рекла је војска.

Други узбуњивач је рекао да је ситуација у Сде Теиману само део проблема, који важи и за јавне болнице.

ББЦ га зове „Јони" да би му заштитио идентитет.

У данима после напада од 7. октобра, рекао је он, болнице у јужном Израелу су се суочиле са изазовом лечења и рањених бораца и рањених жртава истовремено, често на истом одељењу за хитан пријем.

Хамасови стрелци су управо били напали израелске заједнице дуж граничне ограде са Газом, убивши око 1.200 људи и отевши око 250 других.

„Атмосфера је била изузетно емотивна", каже Јони.

„Болнице су биле потпуно преоптерећене, и психолошки и у погледу капацитета."

„Понекад бих чуо да особље гласно разматра да ли притвореници из Газе треба да добију средства против болова. Или о начинима да изведу одређене захвате тако да претворе лечење у кажњавање."

Такви разговори нису били неуобичајени, рекао је он, иако су случајеви у којима су заправо спроведени у дело били веома ретки.

„Знам за један случај када су средства против болова коришћена селективно, на веома ограничен начин, током захвата", рекао је он за ББЦ.

„Пацијент није добио никакво објашњење за то што се дешава. Значи, ако урачунате да је неко подвргнут инвазивном захвату, који подразумева хируршке резове, и не зна за то, а има повез преко очију, онда граница између лечења и мучења постаје веома танка."

Тражили смо од Министарства здравља да одговори на ове оптужбе, али су нас они упутили на ИДФ.

Јони је такође рекао да пољска болница у Сде Теиману није била опремљена да лечи тешко повређене пацијенте, али да су неки од њих који су држани тамо у раним месецима рата имали свеже ране од метка у грудима и абдомену.

Додао је да је најмање један критично болестан човек држан тамо због неспремности јавних болница да га приме, и да су доктори у бази били „излуђени" ситуацијом.

Суфијан Абу Салах (43), таксиста из Кан Јуниса, био је један од десетина мушкараца притворених током упада израелске војске и одведених у војну базу на саслушање.

Он је рекао да су га војници тешко претукли током путовања и одмах по доласку у базу, где му је ускраћено лечење за омању повреду на стопалу, која се потом инфицирала.

„Моја нога се инфицирала и поплавела, постала је мека као сунђер", испричао је он за ББЦ.

После недељу дана, рекао је, чувари су га одвели у болницу, успут га ударајући по повређеној нози.

Две операције да му се очисти рана нису успеле, рекао је за ББЦ.

„После тога су ме одвели у јавну болницу, где ми је лекар дао две опције: моја нога или мој живот."

Изабрао је живот.

Након што су му ампутирали ногу, послат је назад у војну базу, одакле је касније пуштен у Газу.

„Овај период је био ментална и физичка тортура", рекао је Суфијан.

„Не могу вам то описати. Био сам притворен са две ноге, а сад имам само једну. Чак и сад се с времена на време расплачем."

ИДФ нису одговориле на конкретне оптужбе у вези са Суфијановим лечењем, али су изјавили да су тврдње о насиљу према њему током хапшења или притвора „непознате и да ће бити истражене".

У данима после напада од 7. октобра, израелско Министарство здравља је издало директиву да сви притвореници из Газе треба да се лече у војним или затворским болницама, са пољском болницом у бази Сде Теиман отвореном специјалну у ту сврху.

Ова одлука је добила подршку многих у израелском медицинском естаблишменту, а Јоси Валфиш је то хвалио као решење „етичке дилеме" која ће уклонити одговорност за лечење „Хамасових терориста" из јавног здравственог система.

Други су позвали на затварање болнице у Сде Теиману, описавши тамошњу ситуацију „као до сада најнижу тачку медицинске професије и медицинске етике".

„Мој страх је да оно што радимо у Сде Теиману неће дозволити повратак на како је било раније", рекао је један доктор за ББЦ.

„Зато што ствари које су нам изгледале неразумно раније, изгледаће разумно кад се ова криза једном заврши."

Јоел Дончин, анестезиолог, рекао је да се медицинско особље у пољској болници понекад окупљало да би се исплакало над тамошњом ситуацијом.

„Оног тренутка кад се наша болница затвори", рекао је, „ми ћемо славити."

Додатно извештавање: Наоми Шербел-Бол, Гиди Клајмен, Аиша Керала, ББЦ Око истраге

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]