Синдром ауто-врења: Мистериозна болест која опија без капи алкохола

Белгијанац је недавно доспео на насловне стране када је ослобођен оптужби за вожњу под дејством алкохола иако је имао три пута више од дозвољеног нивоа алкохола у крви.

Уз помоћ медицинских стручњака, 40-годишњак је доказао да има ретко стање које се зове синдром ауто-врења и које узрокује да тело само производи алкохол.

Дакле, шта је синдром ауто-врења?

И како пас помаже човеку да се са тим носи?

Када се пробудио у болници у Орегону у Сједињеним Државама (САД), Реј Луис је био сигуран у две ствари.

Прво, да је у невољи јер је слупао камион са 11.000 живих лососа који је власништво Одељења за рибу и дивље животиње, где је радио као техничар.

Друго, да иако је полиција регистровала висок ниво алкохола у његовој крви, није попио нити једно пиће у ноћи удеса у децембру 2014. године.

„Сигурно нисам гуцнуо ни кап алкохола јер сам знао да треба да возим камион два сата по залеђеним путевима", присећа се 54-годишњак.

Осам месеци након удеса, биотехничару је дијагностикован синдром ауто-врења и сазнао је да га је његово тело напило.

Шта је синдром ауто-врења

Синдром ауто-врења или синдром стомачне ферментације је у великој мери мистериозно стање које подиже ниво алкохола у крви изазивајући симптоме интоксикације, чак и када је пацијент пио мало или нимало алкохола.

Настаје када бактерије у цревима, мокраћном систему или устима унесене угљене хидрате и шећере претварају у алкохол - процес познат као ендогена ферментација.

То може довести до заплитања језиком, нестабилног хода и - да - смрдљивог мамурлука.

Један од првих случајева када се посумњало на овај синдром десио се 1940-их у болници у Уганди, а лекари су резултате обдукције објавили у британском медицинском часопису British Medical Journal.

Ко је био пацијент?

Петогодишњи дечак који је преминуо од перфорације црева и чији је систем за варење током операције „имао веома оштар мирис ... јасно се осећао на алкохол".

Код кога се јавља синдром ауто-врења

Синдром ауто-врења је изузетно редак.

Истраживање из 2021. године објављено у Америчком часопису за гастроентерологију (American Journal of Gastroenterology) наводи да је у САД-у регистровано мање од 100 случајева, иако неки стручњаци верују да је број већи.

Доктори још увек нису сигурни зашто се јавља код неких људи.

Познато је да људско тело производи мале количине алкохола у цревима током процеса варења хране.

Али код већине људи, та количина се елиминише пре него што уђе у крвоток током процеса познатог као метаболизам првог пролаза.

„Сви природно производимо мало алкохола, али онај ко има синдром ауто-врења производи много већу количину која доспева у крвоток", објашњава др Рикардо Хорхе Динис-Оливеира, саветник за биомедицину и стручњак за форензику из Португала који је објавио неколико радова о овом медицинском стању.

„Нажалост, обично је потребно да се деси нешто драстично као што је кривична пријава да би људи уопште сазнали да пате од тог стања".

Он синдром ауто-врења назива „савршеном метаболичком олујом" - што значи да је узрокује неколико ствари које се дешавају истовремено.

Први и чест разлог је присуство неког стања као што је дијабетес, гојазност или Кронова болест, каже он.

Други се односи на лекове које ови пацијенти често узимају, као што су антибиотици и имуносупресиви, који могу да утичу на цревну флору - бактерије и друге организме који живе у нашим цревима.

Живот са синдромом ауто-врења

Када је медицински брат у САД-у Џо Кордел почео да заплиће језиком пре него што се онесвестио током породичне вечере за Дан захвалности, помислио је да је појео превише ћуретине.

Али онда га је колега у болници у Тексасу у којој је радио оптужио да је био пијан у смени, што је прекршај због кога се добије отказ.

„Рекли су да ми се дах осећа на алкохол", присећа се Кордел (75).

„Људи су мислили да сам алкохоличар.

„Било ме је срамота јер сам био један од оних који су волели да раде и никада нисам пропустио ни дан на послу".

Неко време је чак и његова супруга Барбара сумњала да има проблема са пићем.

Барбара, медицинска сестра, није веровала њеном супругу.

Чак је у њиховом дому тражила скривене боце и пазила на алкохол који су имали у кући.

„У почетку сам сумњала у Џоа", признаје она.

„Означила сам боце које смо имали и проверила да ли је алкохол разблажен".

Поред тога што је био изложен оптужбама и надзору, Џо каже да је био престрављен епизодама пијанства које су му се дешавале изненада.

„Све је било веома збуњујуће. Због таквих пијанстава сам се осећао ужасно и психички и физички", каже он.

Џоу је синдром ауто-врења дијагностикован 2010, четири године након прве појаве симптома.

Успео је да задржи посао, али је сваког дана морао да даје крв ради тестирања на садржај алкохола.

Због искуства њеног мужа, Барбара је основала групу за подршку људима који имају синдром ауто-врења и истраживање овог медицинског стања, која има скоро 850 чланова.

„Свакодневно чујемо од пацијената да лекари неће да их лече", каже она.

„У најгорем случају, омаловажавају их, срамоте, називају их лажовима, оптужују их да лажирају болест и веома лоше се опходе према њима".

Каже и да јој многи чланови са којима ради причају о симптомима одвикавања од алкохола које су искусили након што су почели да се лече.

„Временом се навикну на алкохол и подлегну пићу како би избегли симптоме одвикавања".

Џо каже да је имао проблем са жудњом за алкохолом која се увећавала.

„Морао сам да потражим помоћ, али сада сам чист већ 10 година", каже он.

Како се дијагностикује и лечи синдром ауто-врења

Лекари прво искључују друге могуће узроке симптома.

Затим врше лабораторијске анализе бактеријског профила система за варење како би утврдили да ли постоји абнормално присуство микроба за које се зна да производе алкохол.

Често спроводе тест оптерећења глукозом за који пацијент треба да поједе оброк богат угљеним хидратима или да унесе глукозу на празан стомак.

Након неколико сати, људи који немају синдром ауто-врења имаће скоро неприметан ниво алкохола у крви, док ће они који пате од оваг синдрома имати повишен ниво.

Др Динис-Оливеира каже да синдром ауто-врења обично може да се контролише комбинацијом лекова и дијете са мало угљених хидрата, уз додатке исхрани који регулишу цревну флору.

Ово је дало резултате код Џоа који скоро деценију није имао ниједну епизоду пијанства.

Али упркос томе што следи дијету са мало угљених хидрата и не пије алкохол, Реј се и даље бори са неким нежељеним ефектима, иако није искусио пуно дејство симптома од 2020. године.

Међутим, пронашао је други начин који му помаже да се носи са његовим стањем - пса по имену Миа.

Женка, мешанац лабрадора и пудле, обучена је да осети хемијске промене у Рејевом организму, међу којима и ране фазе врења.

Када открије промену, стане испред њега и нетремице га гледа.

„Пре Мије, једва да сам излазио од куће јер сам био у сталном страху да ће се нешто десити мени или другима", каже Реј.

„Када сам имао удес, добра страна је било то што се нисам ни са ким сударио и што сам само ја био повређен".

За разлику од неких људи који су након што су доказали њихово здравствено стање ослобођени оптужби за вожњу под дејством алкохола, Реј није био те среће.

„Судија је одлучио да сам на крају ја одговоран за то како је алкохол доспео у моје тело", објашњава он.

„Ја имам болест и упркос томе што су судови одлучили, све што ми је преостало је да се борим за оно што је исправно".

Он и његова супруга Сијера улажу жалбу на пресуду.

Због судске одлуке и синдрома ауто-врења Реј је изгубио посао.

Али није изгубио наду, нити смисао за хумор.

„Многи људи мисле да они који пате од синдрома ауто-врења имају осећај припитости бесплатно, али ја сам од свега тога искусио само део - мамурлук".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]