Наука: Клониран резус мајмун да би се убрзала медицинска истраживања

Кинески истраживачи су клонирали првог резус мајмуна, врсту која се нашироко користи у медицинским истраживањима јер је његова физиологија слична људима.

Клонирани лабораторијски мајмуни би могли да убрзају тестирање лекова, јер генетски идентичне животиње дају резултате „исто за исто", пружајући већу извесност у испитивањима.

Претходни покушаји да се клонира резус мајмун или нису довели до рођења или би потомци угинули неколико сати касније.

Једна група за заштиту животињских права изјавила је да је „дубоко забринута" због овог развоја догађаја.

Код сисара, сексуална репродукција доводи до потомака састављених од мешавине гена њихових очева и мајки.

Приликом клонирања, ове технике се користе за стварање генетски идентичне копије једне животиње.

Најславнија клонирана животиња, овца Доли, настала је 1996. године.

Научници су репрограмирали кожне ћелије друге овце да би их претворили у ембрионе који су градивне ћелије и могу да израсту у било који део организма.

Ови ембриони су потом имплантирани у Долину сурогат мајку.

Пишући у часопису Нејчер комјуникејшенс, истраживачи кажу да су практично урадили исту ствар само са резус мајмуном.

Они кажу да је животиња остала здрава више од две године, што указује на то да је процес клонирања био успешан.

Доктор Фалонг Лу са Универзитета Кинеске академије наука рекао је за ББЦ да „свако сада сија од радости" због успешног исхода.

Али портпарол британског Краљевског друштва за спречавање суровости према животињама (РСПЦА) каже да је патња животиње већа од било каквих непосредних користи по људске пацијенте.

Резус мајмуни могу да се нађу у дивљини у Азији, са популацијама присутним у Авганистану, Индији, на Тајланду, у Вијетнаму и Кини.

Они се користе у експериментима за проучавање инфекција и имунитета.

Први макаки мајмуни клонирани су 2018. године, али се резус мајмуни преферирају за медицинска истраживања, због њихове генетске сличности са људима.

Проблем са репрограмирањем ћелија одраслих да постану ембрионске је тај да се у већини покушаја праве грешке у репрограмирању и веома мало њих заврши рођено а још мање рођено здраво - између 1 и 3 одсто код већине сисара.

А то се показало још тежим са резус мајмунима, код којих није било рођења уопште све до успеха овог тима пре две године.

Они су открили да код неуспелих покушаја са резусима, плацента, која даје кисеоник и хранљиве материје фетусу током раста, није била репрограмирана правилно у процесу клонирања и није се развила нормално.

Истраживачи су решили овај проблем тако што нису користили део клонираног ембриона који се касније развије у плаценту - његов спољни део.

Као што графика испод показује, уклонили су унутрашње ћелије - које се развију у тело животиње и убацили их у неклонирани спољни ембрион - за шта су се надали да ће се развити у нормалну плаценту.

Истраживачи су користили 113 ембриона, од којих су 11 били имплантирани и постигли две трудноће и једно живо рођење.

Мајмуна су назвали „РеТро", по научном методу, званом „trophoblast replacemement", а који се користи да се произведе животиња.

РСПЦА је рекла да има озбиљне замерке на ово истраживање.

„Не постоји непосредна примена ове студије. Од нас се очекује да прихватимо да ће људски пацијенти имати користи од ових експеримената, али било која примена у стварном животу удаљена је годинама и врло је вероватно да ће бити потребно више животињских 'модела' за развој ових технологија", каже портпарол.

„РСПЦА је дубоко забринуто због веома високих бројки животиња које трпе патњу и нелагоду у овим експериментима веома ниског степена успеха. Примате су интелигентна и свесна бића, не само алатке у истраживању."

Професор Робин Ловел-Беџ, са института Френсис Крик из Лондона, који активно подржава истраживање на животињама кад користи по пацијенте надмашују патњу животиња, изражава сличну забринутост.

„Кад имате животиње истог генетског састава, то смањује извор варијација у експериментима. Али морате да се запитате да ли је то стварно вредно тога.

„Број покушаја који су имали је огроман. Морали су да користе много ембриона и да их убаце у многе сурогат мајке да би добили једну животињу која је рођена жива."

Професор Ловел-Бриџ је такође забринут због тога што су научници произвели само једно живо рођење.

„Не можете да доносите никакве закључке о стопи успешности ове технике кад имате само једно рођење. Којештарија је уопште тврдити да можете. Треба вам најмање два, а по могућству и више."

У одговор на ово, доктор Фалонг Лу је рекао за ББЦ њуз да је циљ тима да обезбеди више клонираних мајмуна истовремено смањивши број коришћених ембриона.

Он је додао да су за истраживање добијене све етичке дозволе.

„Сви животињски поступци у нашем истраживању држали су се смерница које су зацртали Одбори за употребу и негу животиња на Шангајском институту биолошке науке, Кинеске академије наука (ЦАС) и Института за неуронауку, ЦАС-ов Центар за изврсност у науци мозга и технологији интелигенције.

„Протокол је одобрио Одбор за употребу и негу животиња ЦАС-овог Центра за изврсност у науци можда и технологији интелигенције."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]