Наука, медицина и клонирање: Како је овца Доли променила науку и свет

Рођење овце је нешто што није неуобичајено, али тог 22. фебруара 1996, свет јесте пратио необичну најаву - рођење клониране овце.

Доли, како су је назвали на Институту Рослин у Шкотској где је рођена, први је клон настао из ћелије одрасле јединке.

Овај догађај представља револуцију на пољу генетике, а од тада, из године у годину, научници праве нове кораке - последњи пример је клонирање угроженог афричког твора крајем 2020. године.

Да ли је следећи корак клонирање човека?

Због технологије и етичких питања то за сада остаје у домену научне фантастике.

Уставом из 2006. Србија је забранила клонирање људи пратећи тако одлуке многих земаља света.

Почетком двехиљадитих технологија није била на високом нивоу, па је 14. фебруара 2003. овца Доли угинула.

Један од разлога за њену прерану смрт јесте што су њени органи још при рођењу деловали као шест година стари.

Шта је клонирање?

Клонирање је добијање две идентичне јединке у току развоја или касније.

Већ у 19. веку биолози су схватили да ако раздвоје две ћелије неког организма у тренутку развоја - могу добити две идентичне јединке.

До овог сазнања дошли су посматрањем размножавања једноћелијских и вишећелијских организама.

Простом деобом, овакви организми се деле на две потпуно идентичне јединке.

Током 20. века, научници су испитивали клонирање животиња које су добијали из емрбиона, оплођене јајне ћелије у развоју.

Овца Доли је била прекретница јер се није користио ембрион и јајна ћелија, већ једро ћелије из тела.

Једро је део ћелије које садржи ДНК у коме се налази јединствени генетски материјал сваког бића.

„Данас постоји клонирање на молекуларном нивоу када се клонира ДНК, као и клонирање на ћелијском нивоу

„То је оно што се данас у медицини највише проучава, да се из ембрионалних ћелија добију матичне ћелије из којих се могу развити ткива и органи", наводи Амира Фазлагић, специјалисткиња медицинске генетике, за ББЦ на српском.

Међутим, Фазлагић наводи да кад се помене клонирање - сви мисле на клонирање људи.

Аутоматски, појашњава, скоро сви су против у том случају.

„Та наука је толико сложена да је компликовано и тешко да разуме неко ко се не бави науком", појашњава она.

Свет је далеко од клонирања човека, појашњава Фазлагић, јер иако научници много знају о генетици и ДНК - нису открили све тајне које они крију.

Када говоримо о људима, потребно је разликовати репродуктивно и терапеутско клонирање, каже Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије, за ББЦ на српском.

„Терапеутско клонирање је етички оправдано - то је употреба матичних ћелија ради ради лечења одређених болести, чак обнове органа", појашњава Ракић

Ове матичне ћелије, наводи Ракић, могу се добити из ембриона, као и специјалном методом враћања у матично стање.

Ову методу открили су јапански истраживач Шиња Јаманака и Британац Џон Б. Гурдон.

Јаманака и Гурдон су за истраживање добили 2012. године Нобелову награду у области медицине и физиологије.

Како је овца Доли клонирана?

Овца Доли клонирана је од ћелије одрасле овце, из које је уклоњено једро и пребачено у јајну ћелију.

Електричним шоковима изазива се деоба ћелије како би се формирао ембрион, односно зачетак организма.

Овај ембрион има исти ДНК као и одрасла животиња од које је узета ћелија.

Када се развије, убацује се у материцу одрасле женке како би се наставио развој.

Чему служи клонирање?

Осим терапеутског клонирања, научници данас клонирањем покушавају да спасу угрожене животињске врсте.

Покушај да се спаси букардо, пиринејски козорог и угрожени дивљи азијски коњ само су неки примери које наводи магазин Сајенс фокус.

У медицини, клонирање се највише користи у лечењу од ретких болести.

„Наука данас иде у правцу да излечи човека, да направи генску терапију која ће моћи да човека излечи од неке ретке болести

„Постоје деца која немају имуни систем и живе у балонима - генском терапијом то дете би почело да води нормалан живот", наводи докторка Фазлагић.

Још једна употреба клонирања у медицини је и развој ткива или органа који је потребан за пресађивање, из матичних ћелија.

Искорак ка истраживању матичних ћелија био је 2009. године.

Тадашњи председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама дозволио је јавно финасирање истраживања клонирања ембрионалних ћелија.

Клонирање у Србији - шта каже закон

Чланом 24. Устава Србије из 2006. године забрањено је клонирање људи.

Ипак, потребно је додати да је дозвољено клонирање у терапеутске сврхе, каже Ракић.

Овај додатак би требало да стоји као јасна разлика у случају да се у Србији почне са клонирањем.

Према речима Амире Фазлагић, Србија је далеко од тога.

„О клонирању се може причати само на највишем научном нивоу на најпознатијим универзитетима, у најбољим лабораторијама.

„У свакој од тих светских лабораторија имате некога који је нашега порекла и то знање је нама на располагању", наводи Фазлагић.

Ипак, без озбиљна стратегије, а нарочито улагања постоје препреке да Србија буде у корак са светом, каже Амира Фазлагић.

За и против клонирања човека и животиња

Главни етички проблем са клонирањем човека је безбедност, истиче Војин Ракић.

„Клонирање је неразвијена технологија и захтевала би експериментисање над људима, дакле велико етичко не.

„Али када би све то било на високом нивоу - и даље остаје питање до чега би успешно клонирање могло да доведе", наводи Ракић.

Једна опасност која би се јавила је и могућ дисбаланс у људском роду, додаје Ракић.

Постоји могућност, појашњава, да се створи нова класа људи.

„Они који имају да плате да имају своје клонове и који ће наставити постојање кроз клонове и имаћемо оне који немају финансијских могућности за то и који ће полако нестајати", појашњава Ракић.

Са друге стране, питање је да ли ће се клонови третирати као људи или као резерву за трансплатацију органа.

„Према томе, то је етичко питање да ли клон који је људско биће - да ли је етички оправдано да буде на тај начин коришћено", појашњава директор Центра за биоетичке студије.

Етички гледано, постоје моралне препреке када је у питању клонирање људи, али и они у корист клонирања.

Неплодни парови могли би да клонирањем добију потомство, а исти је случај и са истополним паровима.

„У случају трагедије да нечије дете погине или умре, родитељи би имали шансу да реплику тог детета путем тог клонирања", објашњава Ракић један од аргумената за.

Ипак, истиче да би ти родитељи били у психолошком процепу, како да третирају то дете.

Ракић истиче и два религиозна аргумента „против" клонирања.

Један од њих, јесте да „Бог није предвидео клонове".

„Бог јесте предвидео и серијски се бави клонирањем јер идентични близанци имају све особине клонова,

„А 0.27 процената светске популације су идентични близанци, дакле имамо једну Грчку и Бугарску заједно", одговара на то Ракић.

Други аргумент јесте да „човек не треба да се игра Бога".

Ракић одговара да се готово сваки научни напредак у историји, суочавао са аргументом „то је опонашање Бога", иако се на крају испоставило да није тако.

Када је реч о животињама, етички проблем не постоји, сматра Ракић.

„Ако се тако спашавају врсте које изумиру - етички је оправдано и не видим такве опасности", каже он.

А неке одавно изумрле животиње би могле и да се врате - тренутно се ради на клонирању мамута, наводи Сајенс фокус.

Ипак, ово неће бити могуће у скорије време, јер је планирано да сурогат мајка буде азијски слон који је угрожен.

Научници тврде да ДНК диносауруса није сачуван, тако да не треба да страхујемо или да се надамо Парку из доба Јуре.

Можда ће вас занимати и овај видео: Могу ли мРНК вакцине да помогну у терапији рака

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]