Израел и Палестинци: ББЦ у Кфар Ази, израелском кибуцу где су Хамасови екстремисти убијали породице у њиховим домовима

Упозорење: Овај чланак садржи детаље који би могли да узнемире неке читаоце

Све до уторка ујутро, борбе су се и даље водиле у кибуцу, једном од израелских насеља дуж границе са Газом.

Због тога се тек сада сакупљају тела његових израелских становника који су убијени кад се Хамас пробио кроз граничну ограду из Газе у суботу рано ујутро.

Војници који су провели већи део дана у рушевинама извлачећи тела цивила рекли су да је то био масакр.

Врло је вероватно да је највећи број убистава почињен у првим сатима напада у суботу.

Израелској војсци, затеченој неспремној, требало је 12 сати да стигне до кибуца, рекао је Давиди Бен Зион, заменик команданта Јединице 71, искусног тима падобранаца који су предводили напад.

„Хвала Богу да смо спасили животе многих родитеља и деце", рекао је он.

„Нажалост, неки су спаљени Молотовљевим коктелима. Они су веома агресивни, као животиње."

Без Зион је рекао да су Хамасови борци који су убили породице, међу којима и бебе, били „само џихадистичка машина која убије све, људе без оружја, без ичега, грађане који су само желели да доручкују и ништа друго."

Поједине жртве, рекао је он, биле су обезглављене.

„Убили су их, а некима од њих су одсекли главе, био је то језив призор...

„Не смемо да заборавимо ко је непријатељ и шта је наша мисија, постоји правда и права страна, а читав свет мора да стане уз нас."

Други официр је показао на окрвављену љубичасту врећу за спавање.

Из ње је вирио натечени ножни палац.

Каже да је жена умотана у врећи убијена и обезглављена у властитој предњој башти.

Нисам тражио од официра да открије врећу за спавање да бих видео њено тело.

Неколико корака даље налазио се огарављени, натечени леш мртвог Хамасовог борца.

Кибуц Кфар Аза је још један од великог броја доказа који се сакупљају за ратне злочине које су починили Хамасови борци.

Као и њихови израелски суседи, заједница је била затечена овим нападом.

Његова прва линија одбране били су чувари кибуца, становници са војним искуством који су патролирали.

Они су страдали у борбама са нападачима.

Њихова тела су овог јутра извучена са положаја у центру кибуца, и као и други мртви Израелци, обавијена су црним најлоном, пренесена носилима до паркиралишта и положена у реду где чекају да буду однесена.

Становници израелских граничних насеља очекивали су периодичне ракетне нападе након што је Хамас преузео контролу над Газом 2007. године.

Они су прихватали опасност као цену живота на селу у блиској заједници која још негује трагове пионирског духа раних ционистичких досељеника.

Становници Кфар Азе и других израелских заједница дуж ограде Газе, уживали су у квалитетном животу, упркос претњи од Хамасових ракета.

У кућама, на травњацима и на отвореним просторима кибуца, бетонско склониште никад није било предалеко од њих.

Све куће су имале утврђене сигурне собе, али су имале и спољне терасе, роштиље, љуљашке за децу и свеж ваздух.

Али нико - овде у Кфар Ази или било где другде у Израелу - није могао да замисли да ће Хамас пробити израелску одбрану и убити толико много људи.

Ужаснутост и бес Израелаца био је помешан са неверицом да држава и војска нису успели у основној дужности да заштите своје грађане.

Тела мртвих Хамасових бораца који су убили толико много њих остављена су да труну на сунцу, лежећи непокривена на месту на ком су убијена у грмљу, јарцима и широким травњацима кибуца.

Близу њихових тела налазе се мотоцикли на којима су упали у кибуц након што су се пробили кроз жичану ограду.

Ту су и олупине параглајдера, коришћеног за прелетање израелске одбране, одгурнутог са стазе у цветну леју.

Наредно заједничко искуство са другим граничним насељима је да су Израелци морали жестоко да се боре да би повратили Кфар Азу.

Док смо се овог јутра приближавали уласку у кибуц, стотине израелских војника и даље је било размештено дуж његовог периметра.

Чули смо њихове разговоре преко радија.

Командант је издавао наређење да се отвори ватра на зграду преко пута у Гази.

Готово моментално су се зачули рафали из аутоматског оружја, усмерени преко границе у Газу.

Потмула тутњава ваздушних напада одјекивала је без прекида из Газе док смо боравили у Кфар Ази.

Израел пати од колективне трауме после страдања толиког броја њихових земљака у суботу.

Али и у Гази су гинуле стотине цивила.

Међународно хуманитарно право јасно каже да сви борци морају да заштите животе цивила.

Очигледно је да је погибија стотине цивила од руку Хамасових нападача тешко кршење закона рата.

Израелци одбацују било какво поређење између начина на који Хамас убија цивиле и начина на који палестински цивили страдају у ваздушним нападима.

Генерал-мајор Итаи Верув, који је требало да се пензионише кад је повео борбе за повраћај кибуца, инсистирао је да Израел поштује обавезе према закону ратовања.

„Сигуран сам да се боримо за своје вредности и културу… бићемо веома агресивни и веома јаки, али чувамо своје моралне вредности. Ми смо Израелци, ми смо Јевреји."

Он је категорички негирао да не поштују своје обавезе према законима ратовања.

Сасвим је сигурно, међутим, да ће се, како све више палестинских цивила буде гинуло, Израел суочавати са све оштријим и оштријим критикама.

Ово је кратки увид у будућност који нам је пружила Кфар Аза.

Као и став војника са којим сам разговарао, који није желео да открива своје име.

Као и у случају толиких других Израелаца, искуство из првих неколико дана овог рата, и оно што је видео, очврснуло је је његову решеност да се бори.

Кад су стигли, испричао је да су „затекли хаос, свуда су били терористи."

Колико су тешке биле борбе?, питам.

„Не можете ни да замислите."

Је ли раније икада морао да ради било шта слично овоме као војник?

„Не овако нешто."

Шта ће се даље дешавати?

„Не знам, радим оно што ми се каже. Надам се да ћемо ући унутра."

У Газу? То би биле тешке борбе.

„Да. Спремни смо за то."

Војници су били углавном из резервних јединица.

Историјски гледано, војна служба се сматра кључним делом државотворне мисије, уједињујући земљу која уме да буде подељена.

Давиди Бен Зион, официр који је предводио први талас у борбама за кибуц и видео разарање које је за собом оставио Хамас, признао је да Израелци имају дубоке политичке поделе, али је инсистирао да су уједињени сада кад су нападнути.

Снажан мирис меса које трули ширио се на врелом јесењем сунцу Медитерана.

Војници који су односили тела корачали су пажљиво кроз рушевине кућа, на опрезу због неексплодираних мина, које су такође могле бити остављене као замка.

На баштенској стази је лежала граната.

Док су радили на извлачењу тела, с времена на време су се бацали у заклон после узбуне због долазећих ракете Хамаса.

Док смо напуштали Кфар Азу, зачуле су се нове узбуне.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]