Израел и Палестинци: Како израелска обавештајна служба није успела да заустави масовни напад из Газе

„Немамо представу како је ово могло да се деси".

Ово је била реакција израелских званичника данас кад бих их питао како, уз све неограничене ресурсе, израелска обавештајна служба није предвидела овај напад.

Десетине наоружаних палестинских бораца успеле су да пређу максимално утврђену границу између Израела и Појаса Газе, док су хиљаде ракета испаљиване из Газе на Израел.

Уз заједничке напоре Шин Бета, израелске унутрашње службе безбедности, Мосада, спољне обавештајне службе, и свих ресурса Израелских одбрамбених снага, истински је запањујуће да нико ово није могао да предосети.

Или ако јесте, да ништа не предузме по том питању.

Израел има вероватно најисцрпније и најбоље финансиране обавештајне службе на Блиском истоку.

Он има доушнике и агенте у палестинским милитантним групама, баш као и у Либану, Сирији и другим земљама.

Он је, у прошлости, извршавао прецизно темпиране атентате на војне лидере, знајући њихове најинтимнија кретања.

Понекад су напади извршавани дроновима, након што би агенти поставили ГПС трагач на аутомобил особе; понекад су у прошлости чак користили мобилне телефоне који експлодирају.

На терену, свуда дуж тесне граничне ограде између Газе и Израела, постављене су камере, сензори за кретање по терену и врше се редовне војне патроле.

Ограда са бодљикавом жицом на врху требало је да буде „паметна баријера" и спречи управо ону врсту инфилтрације које се одиграла у овом нападу.

А опет су милитанти Хамаса успели да се пробију кроз њу, исеку рупе у огради или уђу у Израел преко мора и параглајдером.

Да би био припремљен и извршен један овако координисан, сложен напад који укључује гомилање и испаљивање хиљаде ракета, право под носом Израелаца, мора да су били неопходни изузетни нивои оперативне безбедности Хамаса.

Не изненађује да израелски медији постављају питања војним и политичким лидерима земље како је могуће да се све ово деси, и то на педесетогодишњицу једног другог изненадног напада израелских непријатеља из оног времена: Јомкипурског рата из октобра 1973. године.

Израелски званичници ми кажу да је покренута масовна истрага и да ће се питања, кажу они, „постављати годинама".

Али у овом тренутку Израел има важније приоритете.

Он мора да заустави и одбије инфилтрацију преко јужне границе, да уклони оне милитанте Хамаса који су успоставили контролу над неколико насеља на израелској страни граничне ограде.

Мораће да се позабави проблемима оних који су заробљени, наоружаном акцијом спасавања или преговорима.

Покушаће да елиминише сва лансирна места за испаљивање свих оних ракета на Израел, што је готово немогућ задатак игре „удари кртицу", пошто оне могу бити испаљене малтене одасвуд и уз врло мало упозорења.

И можда највећа брига Израела је ова: како спречити друге да се одазову на позиве Хамаса на оружје и избећи да се овај пожар прошири на Западну обалу и можда чак привуче тешко наоружане борце Хезболаха са друге стране његове северне границе са Либаном?

Погледајте видео - Шта је Западна обала

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]