Француска: Паника у Паризу пред Олимпијске игре због најезде стеница

Најезда стеница погодила је Париз и друге француске градове, изазвавши талас инсектофобије и сада намеће питања о здрављу и безбедности током предстојећих Олимпијских игара 2024.

Тако се овај феномен описује у француским, и сада међународним, медијима.

То је делимично тачно. Делом и није.

Број примећених стеница се повећао у последњих неколико недеља и тај тренд је у порасту последњих година.

„Сваког позног лета виђамо велики пораст броја стеница", каже Жан-Мишел Беренже, ентомолог из главне болнице у Марсеју и водећи француски стручњак за лес пунаисес.

„То је зато што људи много путују током јула и августа и доносе их кући у пртљагу.

„И сваке године, сезонско повећање је веће од претходног."

У Паризу, дугогодишњем страху од инфестације који осећају станвници, од којих се, према најновијим подацима, сваки десети сусрео са стеницама у последњих пет година, додати су нови извори тескобе.

Извештаји да су пунаисес недавно виђене у биоскопима нису доказани, али се схватају врло озбиљно.

Исто тако и тврдње да су људи изуједани у возовима.

А сада и париска градска влада и председник Француске Емануел Макрон позивају на деловање.

То је показатељ колико се озбиљно схвата проблем - и колико мора да се заштити имиџ Париза пред Олимпијске игре 2024. године - и да не отписују панику због стеница као измишљотину са друштвених мрежа.

Зато што је и то део приче.

Застрашујуће приче шире се интернетом толико брзо да претварају у национално ванредно стање оно што је некада за штампане новине био поуздан драгуљ за дан у којем нема вести.

Власници биоскопа, већ забринути због опадања броја посетилаца, озбиљно су уплашени кад почну да круже снимци на којима могу да се виде неидентификоване бубе на седиштима.

Људи у метроу су почели да проверавају седишта. А поједини радије стоје.

„Постоји нови елемент ове године, а то је општа психоза која је добрано узела маха", каже Беренже.

„То је на неки начин и добра ствар зато што су људи постали свеснији проблема, а што се пре нешто предузме против стеница, то боље.

„Међутим, добар део проблема је заправо преувеличан."

Чињенично стање је да се стенице заиста враћају и чине то можда последњих 20 до 30 година.

Али то није тако само у Француској, већ свуда.

Има за то више фактора, од којих је глобализација - трговина контејнерима, туризам и имиграције - најважнији.

Климатске промене могу слободно да се искључе.

Стеница - cimex lectularius, према латинском пуном називу - припитомљен је створ.

Она иде свуда где иду и људи.

Временски услови не врше никакав утицај.

После Другог светског рата, стенице, као и многи други створови, масовно су десетковани употребом ДДТ-а.

Али током година ДДТ и многе друге хемикалије забрањени су због њиховог утицаја на људе.

У међувремену је популација стеница измењена елиминацијом оних створова који су били уопште генетски подложни хемијском истребљењу.

Они који су преживели напад ДДТ-јем потомци су овог данашњег соја, који су због тога отпорнији.

Трећи фактор могао би да буде пад броја бубашваба, захваљујући углавном чистијим домовима.

Бубашвабе су ловци на стенице.

Не плашите се: нико не предлаже поновну инфестацију домова бубашвабама да би се решио проблем стеница!

Према речима Беренжеа, у развијеном свету су људи склони да паниче због стеница јер смо изгубили колективно сећање на њих.

У другим деловима света, оне су и даље честе и људи тамо држе ту претњу под контролом.

Истина је да су стенице заиста напаст, али опасност је више психолошке него физичке природе.

Cimex lectularis су можда одбојне, али колико знамо не могу да пренесу никакве болести.

Уједи стенице су непријатни, али не трају дуго.

Оне одбацују егзоскелете у редовним интервалима; остављају фекалије у облику црних тачкица (сварена крв); мигоље се од задовољства кад намиришу људе; и могу да издрже годину дана без хране.

Све су то ужаси над којим се људи поприлично замисле.

Међутим, права штета је по ментално здравље поседнутог.

Пре годину дана, мој двадесетдеветогодишњи син пронашао је стенице у стану у 20. париском арондисману.

Избацио је кревет, опрао је сву одећу, орибао је стан од пода до плафона.

Али и даље није могао да спава.

Замишљао је да гамижу свуд по његовој кожи.

То му је постала опсесија.

Тек после скупог третмана паром читавог његовог стана који је обавила цењена компанија за борбу против штеточина могао је поново да дише.

Неки истребљивачи користе псе трагаче да их пронађу.

„Имати стенице није нимало забавно", каже Беренже.

„Али кружи много преувеличаних прича, поготово о томе колико лако умеју да се шире из тачке А у тачку Б.

„По мом мишљењу, најбоље је изборити се са стеницама тако што нећете циљати свакога - одлучите се за супер-разносиоце."

То су људи, објашњава он, који, иако бројчано мали, чине највећу штету.

Често су то маргинализовани, сиромашни, ментално оболели и особе са мало приступа социјалним услугама.

Кад је био позван у стан једног супер-шириоца, он и његов тим су затекли заиста одбојан призор - стотине стеница како гамижу једне преко других, у одећи, у дашчаним подовима, иза урамљених слика.

Јајашца су такође била свуда.

„Сваки пут кад неко од тих људи изађе из свог стана, они шире те стенице. Њима је потребна највећа помоћ."

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]