Олимпијске игре 2024 у Паризу: У Сени ће се поново пливати, после 100 година

Годину дана уочи Олимпијских игара, Париз је у завршној фази историјског чишћења реке Сене где ће ускоро поново бити пливача и ронилаца.

У Сени је читав век било забрањено купање због прљаве и загађене воде.

Управо би укидање те забране требало да буде једно од главних наслеђа Игара захваљујући пројекту чишћења од 1,4 милијарде евра.

Током Олимпијских и Параолимпијских игара у Паризу предвиђено је да у Сени буду одржана такмичења у триатлону, маратонском пливању и паратриатлону, а од 2025. године на три места ће бити омогућено купање за становнике главног града Француске и његове посетиоце.

„Када људи виде спортисте како пливају у Сени без бојазни по здравље, и они ће бити спремни да ускоче у реку", предвиђа Пјер Рабадан, заменик градоначелника Париза задужен за Олимпијске игре.

„То је наш допринос за будућност", додаје.

Као и многи други градови на западу Европе, и Париз се суочио са драстичним падом квалитета реке због индустријског отпада, али и пораста броја становништва.

Велике последице претрпео је и водени свет у реци до те мере да су 1960-их у њој забележене само три врсте риба.

Власти су 1923. забраниле пливање у реци, иако је годишње божићно такмичење опстало до Другог светског рата.

Један од главних проблема била је „једносистемска" одводна инфраструктура из 19. века, која обједињује искоришћену воду из кухиња и купатила са канализацијом из тоалета.

У нормалним временима, ова отпадна вода тече кроз комплекс тунела испод улице до центара за пречишћавање на периферији града.

Међутим, када пада јака киша, систем је затрпан и вишак отпадних вода завршава у Сени.

Побољшања у последњих 20 година већ су довела до наглог смањења фекалних бактерија у реци.

„Али имали смо муку да потпуно искоренимо ових последњих неколико процентних поена како би се осигурало да река званично може да се класификује као чиста", каже Самјуел Колин-Канивез, главни инжењер у градској администрацији.

Решење је било да се изгради огроман подземни резервоар у који ће се сливати отпадна вода у време јаких киша.

Градилиште се може видети поред станице Аустерлиц - и испред болнице Питие-Салпетријер где је принцеза Дајана преминула после саобраћајне несреће 1997.

Са површине изгледа као да су у току редовни грађевински радови.

Али испод је огроман цилиндрични простор дубине 34 метара и ширине 50 метара - довољно да задржи воду из 20 олимпијских базена.

Машине копају и стружу у дубинама, а багер са дугачком телескопском руком сеже са површине да уклони земљу.

„До сада је Сена била сигурносни вентил за канализациони систем.

„Да нисмо повремено допуштали отпадну воду у реку, она би се враћала у домове људи", каже Колин-Канивез.

„Сада ће тунел довести прелив до резервоара, где може да се чува дан-два - време потребно да систем поново слегне. Затим ће се нормално одводити у центре за пречишћавање."

Семјуел Колин-Канивез не искључује да ће, и поред овог резервоара, понекад део отпадних вода завршити у реци.

Али то ће бити ретко, а град ће у тим случајевима прогласити Сену привремено „неодговарајућом за купање".

Мега базен ће бити у функцији до Игара следеће године.

У Сени не само да ће бити одржавана олимпијска такмичења, већ ће бити и место церемоније отварања Игара, са флотилом од 160 чамаца који ће шест километара превозити 10.000 спортиста.

Један догађај који неће бити организован у реци - у ствари уопште не - јесте пецање.

Па ипак, на првим Олимпијским играма у Паризу 1900. године заиста је било одржано такмичење у пецању, као и низ других чудних спортова као што су пуцање из топова и летење балоном.

„Далеке 1900. мерили су рибу коју су уловили на такмичењу и ниједна није била већа од величине ваше руке", каже Бил Франсоа из Париске риболовачке федерације.

„Данас имамо између 30 и 35 врста риба у центру града, а наиђемо и на сома од два метра. Река је заиста оживела."

Према његовим речима, за повратак живота у Сени заслужни су и риболовци који су допринели порибљавању.

У реку су враћени и мекушци, водени инсекти, сунђери и ракови.

Бил Франсоа свакодневно улази у Сену и уверен је да је она већ довољно чиста да се у њој може пливати.

Али ипак има једно упозорење: пацови.

„Ми риболовци знамо какве су опасности од лептоспирозе (болести која се преноси урином пацова).

„Неки од нас се годишње вакцинишемо. А пацова не мањка у Паризу", додаје.

Истина је да су пацови вишегодишњи проблем у француској престоници и мало је вероватно да ће поглед на глодаре подстаћи купаче да уђу у Сену.

Међутим, Пол Кенуш, шеф за квалитет воде у градској скупштини Париза, каже да студије показују да количина бактерија лептоспирозе није изнад просека.

„Нисмо имали ниједан случај лептоспирозе у каналу у Ла Вијет где је купање већ дозвољено, а то је исто урбана средина.

„Нисмо претерано забринути, али ћемо свакако пратити и предузети мере да уклонимо пацове".

Парижани већ 20 лета уживају у погодностима познатим као Пари-плаж, у којима се делови речних пристаништа претварају у пешчане плаже са сунцобранима, кафићима и местима за спортове.

Само је на Каналу де Лурк (Canal de l'Ourcq) купање било дозвољено 2017. године.

Сада је градоначелница Ан Идалго открила која ће три места на Сени бити отворена за јавно купање од лета 2025.

Та места су у центру Париза у близини острва Сен Луј, и на источном и западном крају града.

У Сену се не враћају само рибе, већ и људи.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]