Филм: „Фатална привлачност“, најтоксичнији стереотип дејтинг културе

Овај славни трилер из осамдесетих сатанизовао је жене које се доживљавају као „претња" по породицу - и довео до рађања посебно штетног израза.

Сада, са појавом телевизијског римејка, није се много тога променило, пише Лејла Латиф.

У свету у којем на благајнама суверено владају филмови о „Супер Марију" и Марвелови асексуални наставци, тешко је замислити повратак у 1987. годину, где је филм са највећом зарадом на свету био психо-сексуални трилер о ванбрачној афери.

Едријен Лајн, краљ еротског трилера, режирао је „Фаталну привлачност", која је зарадила 320 милиона долара у свету и била номинована за шест Оскара.

Парамаунт Плус се понадао да ће поновити макар део тог успеха са новом адаптацијом за мале екране са Џошуом Џексоном, Лизи Каплан и Амандом Пит као централним триом.

У оригиналу, Мајкл Даглас је играо Дена Галагера, ожењеног адвоката са преслатком ћерком и савршеном женом Бет, коју је играла Ен Арчер.

Он упознаје Алекс Форест (Глен Клоуз), успешну уредницу у издавачкој кући и њих двоје се упуштају у кратку аферу, али кад Ден покуша да је оконча, Алекс не прихвата одбијање и, између осталог, из одмазде скува породичног кућног зеца.

Филм се завршава тако што Бен упуца Алекс, пошто се ова појави у њиховом породичном дому са убилачким намерама, али то није био првобитни план.

У првој верзији филма, Алекс изврши самоубиство и пришије то Дену као убиство, али тест публика је желела да она буде одлучније кажњена, што је за последицу имало крај који је филмска критичарка Карина Лонгворт у серијалу подкаста „Не смете заборавити еротске осамдесете" описала као „грандиозније, али глупље".

„Публика је желела неку врсту великог обрачуна на крају", каже за ББЦ Лонгворт, објашњавајући своју поенту.

„Нису умели да прихвате суптилни крај са више емпатије према лику Глен Клоуз", додаје.

Али као што Лонгворт такође објашњава, неки људи су ипак исказали саосећање према њој упркос бруталној завршници.

„Фатална привлачност је малтене завршила као потпуно другачији филм за различите људе у зависности од ваше тачке гледишта у оно време."

И заиста, способност филма да надахне различита тумачења била је саставни део његовог успеха каже Лонгворт: „Тај филм је остао у америчким медијима девет месеци после његове премијере. Имало је око чега да се расправља. Неки људи су га доживели као феминистички, други као изразито антифеминистички."

У време Регана, кризе са сидом и оштре реакције на други талас феминизма, „Фатална привлачност" је дочарала културолошке анксиозности поводом опасности од секса и да су жене од каријере претња по америчку породицу.

Али као што каже Мајкл Конрој, оснивач Мен ет ворк, компаније која пружа обуку младим мушкарцима о сексизму, филм је осетио нешто „хиљадама година старо о женама као власништву и о мушкарцима који морају да буду глава породице, у вези и да њихова увек буде последња."

Кад Ден саопшти Алекс да је међу њима све свршено, то је представљено као дефинитиван крај, а кад Алекс каже да му неће дозволити „да се према мени односиш као према некој курви коју можеш да креснеш пар пута и бациш у смеће", то је на крају представљено као неразуман захтев.

„Било да је у питању Шекспир или грчка драма, током читаве историје враћамо се на иста питања о томе које су дозволе и слободе у односима мушкараца и жена", каже Конрој.

Рођење токсичног израза

Један од најтрајнијих елемената сложеног наслеђа „Фаталне привлачности" потекао је од убиства породичног кућног љубимца - са уласком израза „жена која ће ти скувати зеца" у народски језик и претварањем Алекс у виц.

У оквиру дејтинг културе, овај израз је почео да описује жену која је емоционално нестабилна, опсесивна и потенцијално осветнички расположена према мушким љубавним партнерима, ојачавши штетан стереотип који користе чак и они који никад нису гледали филм.

„Та идеја о окривљавању жртве, 'шта је сиротан уопште могао да уради? па она је луда!' део је парадоксалног веровања да су жене емоционално и ментално нестабилне и да им се не може веровати на положајима од одговорности, а да су мушкарци стабилнији, статичнији, рационалнији и логичнији, и истовремено не треба да одговарамо ни за шта што радимо", каже Конрој.

Алекс у тумачењу Лизи Каплан је још мање симпатична и манијакалнија од претходнице - док је Ден у тумачењу Џошуе Џексона још умиљатији, дражи и на крају представљен као још већа жртва.

Ден Мајкла Дагласа на крају завршава са власититим животом и породицом.

И како се еротски трилер даље развијао у деведесетим, Даглас је глумио и у другим проблематичним примерима жанра, који су представљали моћне, самосталне жене као претњу, попут „Ниских страсти" (1992), у ком је он глумио детектива који жуди за енигматичном списатељицом кримића и серијским убицом у тумачењу Шерон Стоун, и „Разоткривање" (1994) са Деми Мур.

Лонгворт описује потоњи као „шефицу која сексуално злоставља потчињеног мушкарца у склопу плана да заташка властиту професионалну неспособност. Значи морају да постоје оба. Да изразите страх од јаке жене на радном месту, али и да задовољите људе који мисле да жене на положају моћи изнад мушкараца мора да су неспособне и да су урадиле нешто веома покварено да би тамо доспеле."

Али изван Дагласовог опуса, лик „жене која ће ти скувати зеца" постао је још апсурднији кад су култура и кинематографија направили урнебесну менталну гимнастику да мушкарце представе као жртве жена.

Деведесетих су медији представљали Монику Левински и Аниту Хол као манипулативне опсесивне заводнице председника Била Клинтона и судије врховног суда Кларенса Томаса.

А у актуелном серијалу „Не смете заборавити" у ком се Лонгворт бави еротским трилером из деведесетих, она говори о филмовима као што су „Отровна Ајви" (1992) и „Симпатија" (1993), у којима се одрасли мушкарци сусрећу са „женама које ће ти скувати зеца" од 16 и 14 година.

„Имам неколико епизода које ћу радити о ономе што називам 'Лолитом деведесетих', а што је био заиста популаран тренд", каже она за уздахом.

Што се тиче Лонгворт, иако је начин на који се „Фатална привлачност" бавила са Алекс мањкав, макар је она била одрасла особа од 36 година - док су, каже она, филмови из деведесетих који су уследили сугерисали да „ако сте секси тинејџерка, ако имате моћ да се окренете против одраслог мушкарца, према вама се треба односити као према одраслој жени".

Иако је ова посебно шкодљива варијација на „Фаталну привлачност" била можда кратког века, шири концепт о „жени која ће ти скувати зеца" је истрајао и имао погубан утицај на нове генерације жена.

„У оквиру посла радим и у домену породичног злостављања и 'луда бивша' је веома моћна алатка за 'омекшавање' нове жртве", објашњава Конрој.

„Они ће рећи: 'Ох, знате, имам јако тешку бившу партнерку. Она је луда. Лаже како зине.' То стално виђате код хроничних злостављача."

Разочаравајући римејк

За оне који се спремају да погледају пост-#Metoo Парамаунтову адаптацију и мисле да чињеница да су је написале и режирале жене значи да ће имати нови приступ идеји о „лудој бившој" и да овај пут Алекс неће бити баш таква „жена која ће ти скувати зеца"… е, па имам лоше вести за вас.

Ако ништа друго, на основу епизода које сам до сада погледала, Алекс у тумачењу Лизи Каплан још је мање симпатична и манијакалнија од претходнице - док је Ден у тумачењу Џошуе Џексона још умиљатији, дражи и на крају представљен као још већа жртва злих женских шема од Дагласове инкарнације.

Али шта је са зецом?

Ауторка серије Алекс Канингем је потврдила да, иако се зец појављује, неће бити убиства зеца ни у једном тренутку током нове серије, мада постоји цитат те озлоглашене сцене.

За Конроја, међутим, овај повратак у свет лудих жена и мушких жртава је забрињавајуће симптоматичан за поновни пораст шовинизма, у свету у ком неко попут самопрокламованог мизогина као што је Ендрју Тејт има невероватан утицај на интернету.

„Он само понавља исте ствари као и Фатална привлачност, жели да буде веома инфантилан мушкарац и да ради шта хоће без икаквих негативних последица", каже Конрој.

„Ден је попут детета које заправо не зна са чим се игра док у поређењу са њим Алекс делује као искусна одрасла особа."

Култура се веома плаши женских тела, женске репродуктивне способности, и то се и даље доживљава као мистерија, и једнако страшно и застрашујуће кад није спутано - Кристи Гуевара Фланеган

То што се најновија адаптација држи те родне динамике ултимативно је разочарање, поготово зато што је ТВ медиј у ком су еротски трилери, приче предвођене женама и нове визије женске пожуде добиле велики простор да се развијају.

У скорашњем документарцу Кристи Гуевара Фланаган „Делови тела", који се бави еволуцијом секса на телевизији, она је разговарала са многим ауторима ТВ серија који већ доводе до огромних промена доживљавајући секс и женску пожуду без мизогиних леђа.

„Као ауторке ТВ серије, сценаристкиње, шефице серије и редитељке, жене су одувек биле успешније. Историјски гледано филм је конзервативнији, а приче о женама се сматрају рискантнијим", каже она.

Она истиче дела аутора као што су Џои Соловеј (Transparent, I Love Dick) и Тања Сарачо (Vida), чије серије су препуне „људи који су пуни жудње и не само сексуалне, али из њих то проистиче на занимљиве и мањкаве начине са којима сви можемо да се поистоветимо, и начине који говоре о развоју лика и њихових животних прича. Они су постигли занимљиве ствари кад је у питању редефинисање мушког погледа."

Иако најновија „Фатална привлачност" не мења значајно тај поглед или ризикује да доведе у питање стереотип о „жени која ће ти скувати зеца", поводи се и за необично старомодним пуританизмом, који доживљава секс као нешто суштински опасно.

Мимо света сексуално позитивног напретка, чини се да су многи страхови око секса и жена и даље веома снажни.

Гуевара Фланеган мисли да се „култура веома плаши женских тела, женске репродуктивне способности, и то се и даље доживљава као мистерија, и једнако страшно и застрашујуће кад није спутано."

Гуевара Фланеган је уопштено гледано охрабрена актуелним „малим повратком еротског трилера на мале екране" - али каже да је регресивно у примерима као што је „Фатална привлачност" то што представљају жене које су „снажне само до одређене тачке, а та снага је сексуална, а потом оне буду или убијене или сведене на неки одговарајући породични или мајчински положај и 'излечене'."

Можда ће следећа генерација креативних људи бити та која ће заиста успети да сруши патријархалне норме које су претвориле „жену која ће ти скувати зеца" у толико истрајан архетип - а Гуевара Фланеган је у прилици да види њихов успон из прве руке.

„Ја сам и професорка филма и виђам нове филмаџије који ствари посматрају другачије и редефинишу језик, проналазећи нове начине да причају исте приче."

Али иако постоји јако много нових прича да се исприча, човек може само да се понада да ће се једног дана појавити нова Фатална привлачност у којој ће Алекс Форест коначно добити правду.

Погледајте видео - Има ли места родно осетљивом језику у Србији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]