Авганистан: Да ли светски лидери треба да почну да разговарају са талибанима

Две године откако су талибани преко ноћи дошли на власт у Авганистану, ниједна земља није званично признала њихову владавину.

Чак и контакт са талибанском владом остаје изузетно контроверзно питање.

Неки тврде да би разговор са њима помогао да дође до промене, док други инсистирају да се талибани никад неће променити, па зато нема смисла ни разговарати са њима.

И док свет не може да се одлучи како да приступи новим владарима Авганистана, женска права, чак и њихови салони лепоте, постала су прва линија фронта у политичкој борби.

Козметичарка Сакина у слабо осветљеној просторији, са навученим завесама, поред гомиле оловака за усне и светлуцавих палета сенки за очи, прича о томе зашто сматра да су жене попут ње постале адут у преговорима.

„Талибани врше притисак на жене зато што желе да међународна заједница призна њихову власт", каже она у свом новом тајном салону у Кабулу.

Она је била присиљена да пређе у илегалу пре две недеље кад је влада наложила затварање свих женских салона лепоте.

То је најновији у наизглед бескрајном низ указа који ограничавају животе и слободе авганистанских жена и девојака.

Сакина није сигурна који приступ према талибанима ће функционисати.

„Ако талибани буду били прихваћени као влада, могли би да укину забране за нас, али би могли и да уведу још више њих", каже она, са оном врстом неизвесности и нервозе која обично прати ово огромно, осетљиво политичко питање.

Талибани инсистирају да се питања као што су женска права не тичу света.

„Усредсређивање на ово једно питање је само изговор", каже Забибулах Муџахид, портпарол талибана.

Говорећи за ББЦ из авганистанског града Кандахара - дома талибанског врховног вође Хаибатулаха Акунџаде - он инсистира да је „актуелна влада одавно требало бити призната".

„Остварили смо напредак у неким областима, а решићемо и овај проблем", каже он.

Питање да ли разговарати или не разговарати са талибанима оштро је поделило многе заједнице које имају интереса у будућности Авганистана.

То укључује и дубоко огорчену и још потресену авганистанску дијаспору присиљену да побегне из сопствене земље кад су талибани дошли на власт - по други пут - 15. августа 2021. године.

„Рећи да се не разговара је лако", каже Фатима Гаилани, једна од четири жене чланице авганистанског тима који је покушавао да преговара са талибанима све до тренутка кад су преузели власт.

„Ако не разговарате, шта онда можете да урадите?".

Од пада последње владе, она је учествовала у иницијативама вођеним споредним каналима.

„Не треба нам нови рат", истиче она, осврћући се на поједине гласове, међу којима су и бивши војни команданти и старе војсковође, који и даље гаје наду да ће на крају успети да сруше актуелни поредак силом.

Други у дијаспори позивају на већи притисак, између осталог и више санкција и додатне забране путовања, како би се појачала изолација.

„У чему је сврха контакта?", пита се Захра Надер, главна и одговорна уредница и оснивачица Зан тајмса, женске новинарске редакције у егзилу.

„Показали су ко су и какво друштво желе да изграде."

Дипломате које учествују у дијалогу истичу да контакти нису признавање, али признају да је до сада било врло мало резултата.

Знаци незадовољства, међутим, чак и међу вишим талибанским званичницима, најекстремнијим едиктима које намеће ултраконзервативни врховни вођа, одржава у животу трачак наде.

„Ако не ступимо у контакт са Авганистанцима који желе да ступе у контакт, на најпаметнији могући начин, даћемо одрешене руке онима који практично желе да држе највећи део становништва у заробљеништву", каже западни дипломата који је учествовао у недавним састанцима са талибанским представницима на средњем нивоу.

Извори указују на скорашњи до сада незабележени састанак пустињачки настројеног Акунџаде са премијером Катара Мухамедом Бин Абдулрахманом Ал Танијем, што је први сусрет врховног вође са неким страним званичником.

Дипломате упознате са садржајем разговора кажу да су идентификовале широки јаз, нарочито кад су у питању образовање и женска права, али и указале на могућност проналажења пута напред, колико год споро он ишао.

Преговори су тврди - тешко је пронаћи заједнички језик.

„Влада велико неповерење, чак и презир, између страна које су се годинама бориле једна против друге", каже Кејт Кларк из Мреже аналитичара Авганистана.

„Талибани мисле да Запад и даље жели да исквари њихову земљу, а Западу се не допада талибанска политика према женским правима и њихова ауторитарна власт."

Кларк истиче фундаментално неразумевање: „Запад може да види питања као што је признавање као уступке, али талибани их виде као њихово право, богомдано право да владају након што су поразили америчку суперсилу и, по други пут, вратили се на власт."

Спољне силе балансирају критику са похвалама на рачун оствареног напретка, као што је искорењивање корупције које је појачало убирање прихода, као и неке напоре у борби са безбедносним претњама које представља група Исламска држава.

А западне силе очекују од исламских земаља и учењака да преузму иницијативу кад је у питању забринутост због талибанског екстремног тумачења ислама.

Али ту су и пооштравање тактика.

Чак и УН сада говоре о „родном апартхејду" док талибани стежу обруч око жена забрањујући им боравак у јавним парковима, женским теретанама и салонима лепоте.

У току су кораци за грађење правног случаја за „злочине против човечности".

Упркос неким помешаним сигналима и повременим трвењима између регионалних и западних земаља, до сада постоји ретко слагање међу светским силама, међу којима и Русија и Кина, око тога које су границе које се не смеју прећи, укључујући признавање легитимитета власти.

Ова пат-позиција има катастрофалне последице по обичне Авганистанце.

У последњем извештају Уједињених нација се масним словима истиче да је њихов хуманитарни апел само четвртину финансиран закључно са крајем јула, јер донатори одустају.

Све више Авганистанаца одлази на спавање гладно.

Неких 84 одсто домаћинстава сада позајмљује новац само да би купило храну, наводе УН.

А влада забринутост и да отисак исламистичких група као што је Исламска држава постаје све већи.

Талибанска влада све то представља у ружичастом светлу.

И, чак и без признања, њихови изасланици - у препознатљивим традиционалним турбанима и туникама - спадају међу најчешће летаче на свету, путјући приватним авионима на састанке у многим престоницама.

Вршилац дужности министра спољних послова Амир Кан Мутаки прима делегације у Кабулу готово свакодневно, уз сав уобичајени протокол, између осталог и заставе и званичне фотографије настале у елегантним просторијама.

Западне амбасаде у Кабулу су и даље затворене, сем мале мисије ЕУ и Јапана.

Води се расправа око тога да ли дипломате тренутно стациониране у заливској држави Катар треба макар да буду присутне у Кабулу ако желе да врше било какав утицај.

Не постоји никакав апетит, ни у једној светској престоници, за још једно крваво поглавље у овом четрдесетогодишњем рату.

И упркос било каквим неслагањима међу талибанским вођама, њихово јединство остаје циљ изнад свих других.

Не постоје лака и брза решења.

„Једино што могу да кажем из срца је да истински патимо", каже козметичарка Сакина.

„Можда они који нису ту са нама то не разумеју, али стварно је болно."

Погледајте видео: Авганистанке пркосе талибанским забранама

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]