Авганистан и жене: „Не могу више да размишљам о будућности” - Авганистанке и следеће године без школе

Док нова школска година почиње у неким деловима Авганистана, тинејџерке су принуђене да остану код куће, док њихова браћа и други дечаци иду на часове.

Девојчице страхују за властиту будућност након што су изгубиле годину дана школовања због талибанског режима.

Милитантна група не показује намеру да дозволи младим девојкама од 12 до 18 година да се врате у школу пошто је увела забрану када је дошла на власт 2021.

„Не могу више да размишљам о будућности. Једино о чему морам да размишљам су кућни послови. Нема наде, само негативност", каже Маријам.

Многе младе жене са којима је ББЦ разговарао годину дана пошто им је последњи пут дозвољено да иду у школу изгубиле су сваку наду.

Маријам, која је сањала да буде лекарка, сада је требало да иде у 10. разред.

Јасно се сећа последњег дана који је провела у школи.

Ружне успомене

„Оног дана када су талибани заузели Кабул, полагали смо испите на полугодишту и директор нам је рекао да напустимо школу и да се вратимо кући.

„Сећам се тренутка када је директор рекао да је ово можда последњи дан који ћемо провести у школи."

Током протеклих 12 месеци, жене су организовале протесте у многим деловима Авганистана, као и у главном граду Кабулу.

Тражиле су поновно отварање школа.

Маријам није учествовала у тим протестима, али је ипак била разочарана исходом.

„У школи смо учили историју - ствари о владарима из прошлости. Али сада ће моја ситуација бити у историјским књигама наредних генерација - то је невероватно."

Неколико недеља пошто су талибани преузели власт у августу прошле године, поново су отворили средње школе за дечаке 18. септембра 2021, али су средњошколкама забранили да похађају наставу.

Неке девојке у Авганистану су ишле у тајне школе које су ницале у многим градовима и местима.

Али оне неће добити никакву формалну квалификацију која би им омогућила упис на универзитет.

Онлајн учење

Неке од њих покушавају да уче од куће користећи интернет.

Али наставници кажу да онлајн учење није замена за образовање у учионици.

Учитељица и активисткиња за људска права Паштана Дурани из Авганистана каже да школе помажу „социјализацију и мобилизацију".

„Потребно је више времена за комуникацију, посебно јер смо у различитим временским зонама. Чак је и окупљање на локацији ради учења тежак задатак."

Каже да се осећа изгубљено и да не зна колико ће бити потребно талибанима да отворе школе за тинејџерке.

У марту ове године, талибани су најавили поновно отварање школа, али су ту одлуку поништили у последњем тренутку.

Неке школе у јужној провинцији Пактика отвориле су врата за девојчице у септембру због локалног притиска, али су затворене када је вест стигла до државних медија.

Потпуна забрана

У неким исламским земљама постоје ограничења за школе са заједничким образовањем, али су талибани увели потпуну забрану школовања девојчица.

„Школе ће се поново отворити након што се донесе одлука о униформама ученица у складу са 'шеријатским законом и авганистанском традицијом'", уследио је одговор талибана на међународне позиве да се поново покрене настава.

Авганистанско друштво је дубоко конзервативно и многе жене су живеле по исламском кодексу облачења чак и пре доласка талибана.

Хиџаб такође није нешто ново за Авганистанке.

Шеикба и Шади - две сестре из Кабула од 15 и 16 година, не могу да се врате у школу годину дана.

„У прошлости смо се увек придржавали исламског кодекса облачења - али сада нам талибани не дају чак ни да идемо у школу у хиџабу", каже Шади за ББЦ Дари.

„Талибани дају обећања, али их не испуњавају."

Шеикбина порука талибанима је јасна:

„Не играјте се политиком са нашим образовањем".

Али хоће ли их послушати? УН поново позивају талибане да поново отворе школе.

Маркус Поцел, вршилац дужности шефа Мисије УН за помоћ у Авганистану (УНАМА), описао је ситуацију као „трагичан, срамотан развој догађаја" који је у потпуности могао да се избегне.

Генерални секретар УН-a је у недељу написао на Твитеру да је протеклих 12 месеци представљало „годину изгубљеног знања и могућности које им се никада неће вратити".

Чак и пре него што су талибани преузели власт, Уницеф је рекао да више од 4,2 милиона деце није похађало школу, од којих су скоро 60 одсто биле девојчице.

Верски учењаци

Бесне због забране талибана, многе хуманитарне агенције су престале да финансирају образовање.

У немогућности да плате редовне наставнике, талибани сада запошљавају верске учењаке да подучавају дечаке.

Авганистанска економија у великој мери зависи од помоћи и талибани очајнички желе да добију помоћ, као и дипломатско признање.

„Међународна заједница мора право жена и девојчица на образовање да постави као црвену линију током преговора са талибанима", каже Самира Хамиди, регионална активисткиња за Јужну Азију у Амнести интернешнал.

„Право на образовање је основно људско право, које талибани - као де факто власти у Авганистану - треба натерати да поштују. Политика коју талибани тренутно воде је дискриминаторна, неправедна и крши међународно право", додаје она.

„Треба нам чудо"

Ниједна држава није признала талибански режим као владу, али неке земље - међу којима Пакистан и Кина - редовно се баве њима.

Авганистанке у међувремену губе наду у способност међународне заједнице да им помогне.

„Потребно нам је божије чудо", каже Маријам. „Желимо назад нашу будућност."

(Имена саговорника су промењена ради безбедности)

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]