Молдавија: Хиљаде људи на проевропском митингу ЕУ ​​у Кишињеву

У главном граду Молдавије Кишињеву одржан је велики про-ЕУ скуп, који је организовала председница земље Маја Санду.

Процењује се да је 75.000 људи подржало настојање Молдавије да се придружи Европској унији.

Њена прозападна влада оптужила је Русију да подстиче тензије подржавајући молдавску проруску опозициону странку Сор.

Москва негира да се мешала у унутрашња питања земље.

Санду је рекла демонстрантима да њена земља више не жели да буде ван граница.

„Не желимо више да будемо на периферији Европе", рекла је она, обећавајући да ће Молдавија постати чланица Европске уније до 2030. године.

Молдавија такође „не жели да је Кремљ уцењује", рекла је на митингу, на коме су људи махали заставама ЕУ и скандирали проевропске слогане.

Санду је у фебруару оптужила Русију да планира да искористи стране „саботере" за рушење њене владе, рекавши да ће завера подразумевати „протесте такозване опозиције", чији је циљ „рушење уставног поретка".

Руско министарство спољних послова одбацило је оптужбе, означивши их „потпуно неоснованим и непоткрепљеним".

Молдавија, бивша совјетска република која има око 2,6 милиона становника, прошле године је поднела захтев за придруживање ЕУ, а у јуну 2022. постала је земља кандидат, заједно са Украјином.

Руска инвазија на Украјину убрзала је покушаје обе земље да се придруже блоку од 27 земаља, не само због заштите коју нуди од било какве руске претње.

Молдавија је тешко погођена ратом, при чему се наводи да су руски пројектили у више наврата прешли у молдавски ваздушни простор на путу за Украјину.

Земља, која се налази између Украјине и Румуније, такође зависи од руског гаса, што је Москва искористила прошле године преполовивши снабдевање Молдавији.

Овај потез повећао је цене гаса и струје, што је изазвало протесте и допринело оставци бивше премијерке Молдавије Наталије Гаврилите раније ове године.

На митингу у недељу, председница Европског парламента Роберта Метсола обратила се окупљенима, похваливши их што су пркосили руским претњама.

Она је за ББЦ рекла да ће ЕУ дочекати Молдавију „отворених руку и отворених срца" и да „Европа са Молдавијом може бити јача".

Додала је да молдавска влада „полако спроводи реформе" које ЕУ жели да се спроведу пре него што почну преговори о приступању - попут измене правосудног система и посвећеност „борби против корупције на свим нивоима".

„Веома смо импресионирани досадашњим напретком", рекла је Метсола.

Анализа истраживачког центра Пав показује да су садашње чланице ЕУ добиле статус кандидата у просеку 3,5 године након подношења захтева.

Пријаве Украјине и Молдавије су одобрене много брже од тога, за мање од четири месеца, али би ипак могло да прође неко време да добију статус пуноправног члана.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]