Политика и Србија: Мења ли гласање о Косову однос Београда према бившим совјетским републикама

Укупан резултат гласања о пријему Косова у Савет Европе за српски државни врх није био неочекиван, али одлуке неких чланица донеле су и пријатна и непријатна изненађења.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да Београд мора „више да поштује" оне које су гласале против, попут Грузије, а међу онима чији га је став разочарао нашла се Јерменија, која није гласала.

„Уколико неко не поштује територијални интегритет, зашто бисмо ми поштовали нечији територијални интегритет?", запитао је Вучић приликом обраћања 24. априла.

За пријем Косова у Савет Европе гласале су 33 земље, седам је било против, пет уздржано, а у последњу групу сврстала се и Молдавија.

Док Вучић најављује могући заокрет у спољној политици Београда услед гласања у Савету Европе, Срећко Ђукић, дипломата и бивши амбасадор у Белорусији, верује да би та промена „више штете могла нанети Србији, него тим земљама".

„Не искључујем да Србија из интереса или добијања политичких поена у Москви промени став по питању Молдавије или Грузије, али то се коси са основним начелом Београда да подржава територијални интегритет свих чланица Уједињених нација - тако би направила преседан који њој самој не иде у прилог", описује Ђукић за ББЦ на српском.

Код усвајања става о територијалној целовитости других чланица Уједињених нација, Србија би требало да се води одредбама Повеље ове организације, које су за њу обавезујуће, каже Душко Димитријевић, научни саветник Центра за међународно право и економију, за ББЦ на српском.

„Поред начела суверене једнакости држава, Повеља прокламује још и принцип неповредивости територијалног интегритета и политичке независности држава", каже овај стручњак за међународно право.

Србија се у досадашњој спољнополитичкој оријентацији залагала за ове принципе и однос званичног Београда према Грузији, Молдавији и Јерменији „не би требало да буде додатно оптерећен увођењем реципроцитета" приликом будућих гласања у међународним институцијама, наводи овај стручњак за међународно право.

„За нашу државу је прече доследно поштовање општег међународног права које инсистира на поштовању територијалног интегритета и политичке независности држава, будући да се тиме штити и сопствени територијални интегритет", закључује Димитријевић.

Грузија: Међусобна подршка са Србијом, која се 'вероватно неће мењати'

Највећи изазов територијалној целовитости Грузије већ више од 30 година је Јужна Осетија, северна покрајина ове земље, која је 1992, после распада Совјетског Савеза прогласила независност.

У овој покрајини дошло је и до сукоба Русије и Грузије 2008, а после окончања конфликта и протеривања грузијске војске из овог дела земље, Москва је признала Јужну Осетију и Абхазију као независне државе.

Међутим, још су само Никарагва, Науру, Венецуела и Сирија учиниле исто, али не и Србија.

Званични Београд је „све време имао став да не одобрава цепање држава чланица Уједињених нација, полазећи од сопствених интереса, а тако се поставила и у случају Грузије", напомиње дипломата Срећко Ђукић, члан Форума за међународне односе.

Грузија је истоветно реаговала по питању независности Косова, а такав став задржала је и приликом гласања за пријем у Савет Европе.

Као један од кључних узрочника противљења Грузије чланству Косова у Савету Европе Ђукић види „инерцију досадашњег постављања те земље према Косову и Србији у међународним организацијама".

„Садашња влада и председник Грузије су проруски оријентисани и не знам колико је приликом гласања у Савету Европе био присутан тај руски сентимент, а колико страх да би сутра Јужна Осетија и Абхазија такође могле да закуцају на врата Савета Европе", додатно појашњава.

Он сматра да случајеви Косова и Абхазије и Јужне Осетије нису пандани, превасходно због чињенице да је Косово признао далеко већи број држава чланица Уједињених нација.

„Мислим да у ближој будућности није реално говорити о гласању око независности Јужне Осетије и Абхазије и илузија паралеле са Косовом, које је признало стотинак земаља, није реална.

„Не верујем ни да ће бити промена ставова Грузије и Србије о овим питањима у будућности", закључује он.

Јерменија: Проблеми са Србијом 'слични', али приступ Београда 'више лукративан, а мање принципијелан'

Последњи сукоб Азербејџана и Јерменије у Нагорно-Карабаху избио је 2020. године, покренувши поново питање статуса овог дела Азербејџана.

Распадом Совјетског Савеза крајем осамдесетих година 20. века, Нагорно-Карабах је остао део Азербејџана, али га контролишу сепаратистички етнички Јермени које подржава јерменска влада.

„Од 1994. постоји Минска група ОЕБС-а која се бави решавањем овог питања, а чине је Русија, САД и Француска, али до сада ништа опипљиво није постигнуто", казао је 2020. године за ББЦ на српском Александар Гајић из Института за европске студије, коме је област Кавказа предмет истраживања.

Док су многи у питању Нагорно-Карабаха повукли паралеле са спором Србије и Косова, „веће су разлике, него сличности" ова два случаја, додао је тада Гајић.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Три године касније, о Јерменији се поново говори у Србији, а председник Александар Вучић означио ју је као једну од земаља чијом одлуком да прескочи гласање о пријему Косова у Савет Европе није био задовољан.

Дипломата Срећко Ђукић подсећа да је Србија досад поштовала територијални интегритет Азербејџана и Јерменије, али и да је њен став поводом сукоба у Нагорно-Карабаху био „лукративан, а не принципијелан".

„Продавала је оружје час једној, час другој земљи - у томе се види лукративан вид спољне политике, упркос ставу немешања у конфликте и томе што су нам те земље блиске због проблема које имају.

„Чинило се да се Србија мало више поставља на страну Азербејџана, што није толико неосновано, ако знамо да је Азербејџан земља нафте и гаса са важном улогом у регионалним, али и европским релацијама", сматра Ђукић.

Више о трговини оружјем из Србије у Азербејџан и Јерменију, као и реакцијама званичника по том питању, писао је портал Истиномер.

Срећко Ђукић истиче и да се Јерменија током претходних година нашла на прекретници, јер је после примирја у Нагорно-Карабаху посредством Русије, променила спољнополитички курс.

„Русија се у очима Јерменије показала као недовољно способна и моћна да је заштити, иако Јереван има чврсте везе са Москвом, па се окренула од Русије и мислим да тражи решење и одрживи опстанак на другој страни - вероватно на Западу", истиче.

Александар Вучић најавио је да би могло доћи до „не тектонских, али дубинских и суштинских" промена у политици према одређеним државама после гласања у Савету Европе.

Међутим, евентуални заокрет у односима са Јерменијом „неће много значити" ни за Београд, ни за Јереван, сматра Ђукић.

„Србија је само један глас и он није одлучујућ, а рекао бих да би промена става већу штету могла да нанесе Србији него другим државама", оцењује овај дипломата.

Душко Димитријевић, стручњак за међународно право, сматра да би Београд могао „покаже да води мудру и одговорну спољну политику" уколико остане на курсу поштовања територијалних интегритета других чланица Уједињених нација.

„Тако би уважила фрагилну позицију земаља, које су из сопствених разлога који произилазе из неповољних геополитичких околности, али и чињенице да се налазе у зонама 'замрзнутих конфликата' између Истока и Запада, заузеле другачије ставове у Комитету министара Савета Европе", објашњава Димитријевић.

Чак и после најава заокрета у спољној политици, Србија би „морала да настави да реално процењује своје могућности, али и немогућности", оцењује стручњак за међународно право.

„То се нарочито односи на позицију коју би Србија требало да заузме у односу на државе које не гласају за њене интересе у оквиру међународних организација", додаје Димитријевић.

Молдавија: 'Разумевање и мекши став' Србије због уздржаности Кишињева

Област Придњестровља на истоку Молдавије, уз границу са Украјином, је „Ахилова пета" ове земље, о чему је раније писао ББЦ.

Ово је први самопроглашени ентитет на територији бившег Совјетског Савеза, са претежно руским говорним становништвом и израженим проруским осећањима, где је смештен и контигент руских војника.

Русија за више од 30 година постојања Придњестровске Молдавске Републике није признала овај ентитет, што није учинио ни званични Кишињев.

Председник Србије Александар Вучић и његова молдавска колегиница Маја Санду 15. марта ове године „изразили су обострану подршку територијалном интегритету и суверенитету", и додали да ће „могућа отворена питања бити решавана договором", објавили су из Председништва Србије, пренео је Радио слободна Европа (РСЕ).

Више од месец дана касније, Молдавија је одлучила да остане уздржана код гласања о пријему Косова у Савет Европе.

Овакав став Кишињева био је „и очекиван, и није", каже дипломата Радојко Богојевић, који је током каријере учествовао и у мировним преговорима у Придњестровљу, за ББЦ на српском.

„Очекиван је због ситуације у Украјини и тежње Молдавије ка чланству у Европској унији, а са друге стране није, зато што нас је Молдавија од почетка подржавала и имала став да не признаје независност Косова", појашњава.

Богојевић оцењује да је Молдавија „под великим притисцима са свих страна", они се могу окарактерисати као „економски, али и војни", што утиче и на одлуке попут гласања у Савету Европе.

„Становништво је у великој мери подељено на проевропски и проруски део, што се осети приликом сваког одлучивања, влада у тој земљи је стално на клацкалици, а имају и Придњестровље које тежи независности од рата који је вођен или да макар одрже делимичну независност.

„С друге стране, привреда и извоз Молдавије много зависе од Украјине и луке Одеса", описује дипломата.

Председник Србије током обраћања у понедељак 24. априла нагласио је да је разочаран одлукама Украјине, Босне и Херцеговине и Јерменије, али не и Молдавије, која је остала уздржана.

Односи Србије и Молдавије „нису нарочито развијени", „апсолутно" се темеље на узајамном поштовању територијалног интегритета, али „неће бити угрожени на озбиљнији начин" после гласања, сматра Радојко Богојевић.

„Чини ми се да је у односу на Србију направљена добра одлука - нису гласали за пријем Косова и чак мислим да ће Србија имати разумевања и доста мекши став према уздржаности Молдавије него према Украјини", оцењује.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]