На Косову се навикли на реч 'криза': Ванредни парламентарни избори 7. јуна

Из кризе у кризу.

Становници Косова ће трећи пут у нешто више од годину дана имати прилику да гласају за представнике у скупштини.

Ванредни парламентарни избори одржаће се 7. јуна, потврдила је вршитељка дужности председнице Косова Аљбуљена Хаџију.

„У демократији где је институционални пут блокиран, реч се врац́а грађанима., а одговорност је на свима", поручила је Хаџију.

Биће то чак пети избори у 16 месеци, рачунајући и два круга гласања за представнике у локалним самоуправама.

У уторак, 28. априла, било је грозничаво у Скупштини Косова.

До поноћи су посланици партије Самопредељење Аљбина Куртија покушавали да пронађу довољан број гласова како би био изабран председник Косова, а самим тим избегнути нови избори и још једна криза.

Седница је почињала, па прекидана.

Последњи покушај био је у 23 сата, само 60 минута пре рока.

И он је пропао.

Реч „криза" постала је готово свакодневица у политичком животу Косова.

Траје више од годину, јер је још од фебруара 2025. трајао рекордан низ покушаја да се формира скупштина, а потом и влада.

После два циклуса парламентарних избора, одржаних у претходној години, Косово је средином фебруара 2026. добило скупштину, потом и владу.

Странка Самопредељење досадашњег премијера Куртија освојила је највише гласова на потоњим парламентарним изборима, али не довољно да има већину у скупштини.

Обезбедио је довољно гласова у скупштини да почне трећи премијерски мандат, али тиме није окончан избор владајућих органа - посланике је чекало и гласање за избор председника Косова.

Према првобитној одлуци, најкасније до 5. марта требало је изабрати наследника или наследницу досадашње председнице Косова Вјосе Османи, којој је истекао мандат.

Али посланици данима нису могли да се усагласе око предлога кандидата.

Османи је 6. марта распустила скупштину, најављујући нове ванредне паламентарне изборе.

Одлуком Уставног суда, посланици су добили нови рок - да се до 28. априла договоре и пронађу решење.

Безуспешно.

На ванредној седници скупштине 28. априла, последњој у предвиђеном року, опозиционе клупе су махом биле празне и председник Косова опет није изабран због недостатка кворума.

„Они (опозиција) су свесни да избори нису решење и не желе одговорност, не желе власт, али не желе да и ми то имамо.

„Међутим, о томе не одлучују они, већ народ Косова, који нас све више подржава", поручио је Аљбин Курти, сада премијер у техничком мандату.

Аљбуљена Хаџију из Куртијеве странке је потом имала консултације са политичким актерима о могућем датуму одржавања ванредних избора за косовски парламент.

Пошто избори морају да буду одржани у року од 45 дана одређено је да се одрже почетком јуна.

Курти у клин, опозиција у плочу

За номиновање кандидата за председника Косова потребно је најмање 30 потписа посланика, а седница за избор се сазива када постоје најмање два кандидата.

Да би се изабрао председник, у прва два круга гласања потребно је 80 гласова, а у трец́ем најмање 61 од 120 посланика, колико их је у скупштини.

Готово све опозиционе странке бојкотовале су и последњу седницу, оптужујући владајуће Самоопредељење да је кршило Устав током претходног покушаја избора кандидата за председника.

Седници нису присуствовали ни посланици Српске листе, најјаче странке заједнице Срба на Косову, коју поздржава званични Београд.

На децембарским изборима она је освојила девет од 10 мандата предвиђених за српску мањину.

„Демократски савез Косова (ЛДК) сматра да је ово једнопартијски шоу који не служи интересима Републике и у њему не учествујемо“, изјавио је Љумир Абдиџику, председник опозиционе партије коју је основао Ибрахим Ругова.

Ко се све помињао као могући председник?

После ванредних парламентарних избора, одржаних у децембру 2025, политички саветник Иљир Деда изјавио је за ББЦ на српском да ће од Куртија зависити да ли ће Османи поново бити председница.

„Он је добио јасан легитимитет и наставиће досадашњу политику.

„Опозиционе партије ће прихватити сваку кандидатуру, јер не би могле, услед унутрашњег хаоса у који их је резултат бацио, да приуште нове изборе које би све извесније изгубиле", изјавио је Деда.

Османи је крајем 2025. рекла да жели да се кандидује за још један мандат, али Самоопредељење, које ју је предложило када је и постала председница, сада је њено име игнорисало.

Ни опозиционе странке нису благонаклоно гледале на Османи, због, како су јој замерали, њене „пристрасности у корист Владе (Куртија)“.

Курти је раније изјавио да верује да би Мурат Јашари, син Рифата Јашарија и члан породице Адема Јашарија, био одговарајући за место председника.

Јашари је поручио да нема такве политичке амбиције.

У међувремену је Самоопредељење за новог председника предложило актуелног министра спољних послова и дијаспоре Гљаука Коњуфцу.

Самоопредељење је потом позвало две највеће опозиционе странке, ЛДК и Демократску партија Косова (ПДК), (некада ју је водио Хашим Тачи, који пред Хашким судом чека пресуду за ратне злочине) да предложе три заједничка, нестраначка и „уједињујућа“ имена за председника.

Опозиционе странке су се оглушиле о Куртијев предлог.

Погледајте гостовање Вјосе Османи у телевизијској емисији ББЦ „Хард Ток" (Хардталк) из 2021. када је постала председница Косова

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk