Пред новим изборима: Председник Косова није изабран, скупштина распуштена

Мир на политичкој сцени Косова био је краткотрајан.

Скупштину и владу Косово је коначно добило средином фебруара 2026, после два циклуса парламентарних избора 2025.

Убедљиво највише гласова на изборима у децембру 2025. добилаје странка Самопредељење Аљбина Куртија и он је трећи пут сео у премијерску фотељу.

Али је посланике чекало ново гласање - за избор председника Косова.

Мандат актуелној председници Вјоси Османи истиче 4. априла, а новог шефа државе требало је изабрати најкасније 30 дана пре тог дана.

Посланици данима нису многли да се усагласе око предлога кандидата и Османи је 6. марта распустила скупштину, најављујући нове ванредне паламентарне изборе.

„Рок је јасан - био је синоћ (5. март) у поноћ и председник не може бити изабран после овог тренутка.

„Посланици су имали 23 дана да обаве ову уставну дужност, одлучили су да то не учине. Чињеница да је Скупштина одлучила да не користи дане не мења наш Устав и не поништава моју дужност да распустим ову Скупштину која није успела", поручила је Османи.

За номиновање кандидата за председника Косова потребно је најмање 30 потписа посланика, а седница за избор се сазива када постоје најмање два кандидата.

Да би се изабрао председник, у прва два круга гласања потребно је 80 гласова, а у трец́ем најмање 61 од 120 посланика колико их је у скупштини.

У сали 5. марта је било 66 посланика владајуц́е коалиције, опозиције није било.

Претходно је одржана и седница како би се разматрали уставни амандмани које је председница Османи поднела за директно гласање за председника.

Прекинута је због недостатка кворума.

Погледајте гостовање Вјосе Османи у телевизијској емисији ББЦ „Хард Ток" (Хардталк) из 2021. када је постала председница Косова

После ванредних парламентарних избора, одржаних у децембру 2025. политички саветник Иљир Деда изјавио је за ББЦ на српском да ће од Куртија зависити да ли ће Османи поново бити председница.

„Он је добио јасан легитимитет и наставиће досадашњу политику.

„Опозоционе партије ће прихватити сваку кандидатуру, јер не би могле, услед унутрашњег хаоса у који их је резултат бацио, да приуште нове изборе које би све извесније изгубиле", изјавио је Деда.

Османи је крајем 2025. рекла да жели да се кандидује за још један мандат, али покрет Самоопредељење, који ју је предложио први пут, није поменуо њено име као кандидата.

Курти је раније изјавио да верује да би Мурат Јашари, син Рифата Јашарија и члан породице Адема Јашарија, био одговарајућа личност за место председника.

Јашари је поручио да нема такве политичке амбиције.

У међувремену је Самоопредељење предложило актуелног министра спољних послова и дијаспоре Гљаука Коњуфцу за новог председника.

Ни опозиционе странке нису гледале благонаклоно на Османи, због њене „пристрасности у корист владе“.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk