Британска влада плаћа албанским затвореницима да се врате кући

A UK deportation flight lands at Albania's Tirana airport
Потпис испод фотографије, Број летова за депортацију из Велике Британије у Албанију повећао се после споразума о заједничкој сарадњи постигнутог у децембру 2022. године
    • Аутор, Луси Вилијамсон
    • Функција, ББЦ Њуз, Албанија

Албанске власти потврдиле су да је већина њихових грађана присилно враћених ове године из Велике Британије била осуђена за злочине почињене тамо. ББЦ је разговарао са људима послатим кући и сазнао да је неким затвореницима понуђено 1.500 фунти (око 1.700 евра) да оду - мада неки од њих планирају одмах да се врате.

Сваке недеље се групица људи окупља пред оградом од бодљикаве жице са задње стране аеродрома у Тирани.

Уска писта иза ње, углављена између назубљених црних планина и високих сивих зидова станице пограничне полиције, место је на ком слећу летови за депортацију из Велике Британије - под будним оком породица које чекају код ограде.

Пролазе сати и сати пре него што се појаве први депортовани, милећи споро кроз капију, дочекани загрљајима, стидљивим осмесима и сузама.

Број летова за депортацију из Велике Британије у Албанију повећао се после споразума о заједничкој сарадњи постигнутог у децембру 2022. године, како би се „одвратила и спречила илегална миграција".

Британски Хоум Офис каже да је од тада враћено више од 1.000 људи: око половина добровољно, док су остали комбинација неодобрених захтева за азил и страних преступника.

ББЦ је прошлог месеца разговарао са десетак људи са неколико од ових летова за депортацију и сазнао да је већина стигла из британских затвора.

Некима је понуђен новац у замену за пристанак на депортацију и они су пуштени из затвора пре него што су одслужили минималну казну, под постојећим програмом за стране преступнике.

Албанска полиција потврдила је да је већина ових грађана присилно враћених ове године осуђена за злочине у Великој Британији.

Весели тридесетогодишњак рекао је да је служио шестогодишњу затворску казну за кривична дела у вези са дрогом и да је био пуштен ради депортације пошто је одслужио свега две - годину дана пре него што би уопште добио право да буде пуштен на условну слободу.

Замолио нас је да не откривамо његов идентитет, па ћемо га звати Марк.

Mark being interview by BBC
Потпис испод фотографије, Човек кога зовемо Марк тражио је од ББЦ-ја да не открива његов идентитет

„Дошао нам је имиграциони службеник", каже он.

„Питао нас је да ли желимо да се вратимо у Албанију или да останемо у Великој Британији. Објаснио нам је да ако се вратимо, смањиће нам казну за годину дана."

Марку је понуђено и 1.500 долара финансијске помоћи да се врати кући, под другим програмом по имену Програм олакшаног повратка (ФРС).

Документ британске владе јасно наводи да је програм „финансијски подстицај" који се нуди страним затвореницима „под условом да сарађују приликом депортације и одрекну се права на жалбу на њу".

Други затвореници са летова за депортацију из прошлог месеца са којима смо разговарали добили су исту своту.

Марк је депортован према британском Програму о раном пуштању (ЕРС), примењиваном на стране затворенике свих националности.

ЕРС не тражи пристанак затвореника, али је неколико депортованих албанских грађана са којима смо разговарали, укључујући Марка, рекло да су њихова депортација и смањење казне представљени као добровољни.

„Био је мој избор да се вратим", каже ми Марк.

„Нико ме није присилио. Понудили су ми. Рекли су: 'Ти одлучи да ли желиш да идеш или да останеш.'"

Тражили смо од британске владе да потврди колико је Албанаца депортовано под ЕРС-ом од почетка прошле године и колико је њих добило финансијски подстицај за сарадњу, али су они рекли да не објављују ту статистику.

Портпарол је у саопштењу рекао: „Британска и албанска влада сарађују како би искористили сваку прилику да онемогуће рад кријумчара и убрзају депортацију Албанаца који немају правних основа да бораве у Великој Британији."

Rishi Sunak (left) meets Edi Rama (right) at 10 Downing Street

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, У марту је Еди Рама (десно) постао први албански премијер који је посетио Даунинг Стрит број 10

Прошле године је владин Закон о Националности и границама проширио период раног пуштања који дозвољава ЕРС са девет месеци на годину дана.

Један од циљева те промене, према информацији Хоум офиса, био је да се повећа број депортација.

Исти Закон укинуо је застаревање неодлежаних казни, што значи да ће затвореници који се илегално врате у Велику Британију морати да одслуже остатак казне, без обзира на то колико је времена прошло - појачавши фактор одвраћања за људе као што је Марк.

„Не враћам се више тамо", каже он.

„Нећу да идем у затвор. Сада ћу да тражим посао, бићу добар момак."

Али неколико људи са летова за депортацију из прошлог месеца рекло је да планира да се врати у Велику Британију у року од неколико недеља или чак дана, упркос ономе што може да се опише као нови строги приступ тамошње полиције.

„Они сада хапсе Албанце", рекао је један човек.

„Веома је тешко Албанцима да остану у Великој Британији зато што вас полиција зауставља на путевима. Не желе нас сада."

Он каже да је послат назад у Албанију након што је полиција зауставила аутомобил у ком је затечен и установила да не поседује одговарајуће документе.

Он и даље планира да се врати.

Други човек каже да је већ три пута путовао у Велику Британију.

„Није ми проблем", каже он.

„Вратићу се кад год пожелим."

За многе од оних са којима смо разговарали, привлачност Велике Британије је у економским приликама.

Не и за Азема - човека ситне грађе у двадесетим, који је деловао као да је изгубљен у својој одећи.

Azem - not his real name - talks to the BBC's Lucy Williamson
Потпис испод фотографије, Азем - није му право име - разговара са новинарком ББЦ-ја Луси Вилијамсон на напуштеној железничкој прузи

Азем - није му право име - испричао нам је своју причу под условом да остане анониман.

Он је такође инсистирао да се састанемо на неком забитом месту, где нико неће моћи да нас чује.

На напуштеној железничкој прузи која прелази преко прелепе реке вијугајући валовитим брдима око Тиране, Азем нам прича причу док му се руке тресу.

Показао ми је документе који детаљно описују његову депортацију из Велике Британије и одбијање његовог захтева за азил.

Испричао је имиграционим властима да је побегао из Албаније након што су му чланови банде прислонили пиштољ уз главу и запретили му да ће га убити због његових политичких активности.

Враћен је у Албанију прошлог месеца противно његовим жељама.

„Плашим се зато што иста ситуација може да се понови", каже он.

„Ћутим, не смешкам се, под стресом сам и моје тело све време дрхти, не спавам много."

Извештај британског психолога, поднет непосредно пред Аземову депортацију, изразио је забринутост због могућности да је он претрпео психолошко мучење у Албанији.

Хоум офис је одговорио да су његове искуства већ узета у обзир приликом разматрања његовог захтева за азил и да је та одлука непромењива.

Азем каже да неће оклевати да се илегално врати у Велику Британију ако му поново буде запрећено, упркос томе што се нашао на црној листи за улазак у Велику Британију и земље ЕУ.

Албанци могу слободно да се крећу у земље као што су Француска или Белгија, које нуде лаку одскочну даску за прелазак Ламанша.

Албанска полиција је недавно пооштрила прегледе на граничним прелазима земље, како би ухватила депортоване особе са црне листе који покушавају да се провуку.

Појачана сарадња између Велике Британије и Албаније поклопила се са наглим падом броја Албанаца који пристижу малим бродовима; откривено је свега 29 у првих неколико месеци ове године.

За овај пад најзаслужније је највероватније годишње доба и како зима буде полако попуштала, обе владе ће се суочити са првом правом пробом њиховог приступа борби против илегалне миграције.

Albania's Interior Minister Bledar Çuçi
Потпис испод фотографије, Министар унутрашњих послова Албаније Бледар Чучи изјавио је да су они који се врате „слободни грађани"

Питала сам албанског министра унутрашњих послова Бледара Чучија шта његова земља ради како би спречила да се свеже депортовани просто врате у Велику Британију.

„Није могуће ставити чип у свакога да бисте пратили куда они иду", каже он.

„Ако има људи са кривичним досијеом, нарочито кад је у питање кријумчарење људи, онда ће полиција посебно обратити пажњу. Али генерално гледано, људи који се врате су слободни грађани у Албанији."

Међутим, поред рада на илегалној миграцији, каже он, две владе морају да пораде и на легалним путевима за стизање албанских грађана у Велику Британију.

„Предложио сам британској колегиници Суели Брејверман да моментално покренемо легализацију свих Албанаца који раде у Великој Британији поштене послове и који немају кривичне досијее", додао је Чучи.

И албанска и британска влада признају економску привлачност Велике Британије.

У малом месташцету на северу Албаније по имену Крума, 60 одсто популације већ је отишло.

Први мушкарац ког срећем на улици говори беспрекорним енглеским, са лондонским акцентом.

Локални политичари тврде да више локалних гласача сада живи у источном Лондону него овде код куће.

Чак и они који остају овде одлазе у кафић по имену Британија на јутарњу кафу; његов улаз украшен је лондонском телефонском говорницом у природној величини.

A café called "Britain" in the tiny northern Albanian town of Krumë

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Мало место у северној Албанији Крума има кафић по имену Британија, са црвеном телефонском говорницом испред

Велика Британија улаже више од 8 милиона фунти у пројекте обуке и фирме у Кукешу - области у којој се налази Крума - преко организације која жели да промени оно што назива „културном нормом" илегалне миграције у Велику Британију.

Албанска влада такође улаже у овдашњу инфраструктуру, укључујући нови аеродром.

Али мештани су до сада имали врло мало опипљивих користи од тога.

Срећемо се са локалним кандидатом за градоначелника Мифтаром Даутијем на предизборном митингу за младе - његов долазак дочекује одушевљена маса младих присталица док преко звучника трешти песма по имену Демократија.

„Како се зове систем у ком људи не смеју да кажу шта мисле?", урла текст песме.

„У ком се новинари не усуђују да извештавају о ономе што се дешава? Где закон важи само за тебе? Демократија, демократија, демократија!"

Прилично необичан избор за предизборну кампању, рекло би се.

Даути обећава да ће зауставити одлазак младих из града за Велику Британију.

Али чак и овде, међу његовим младим присталицама у градској кући, то обећање не делује да има посебног ефекта.

„Желим да се вратим у Велику Британију", каже ми живахан младолики присталица по имену Валда док гледа кандидата како одлази.

„Ово место није за мене. Био сам две године у Великој Британији и желим да се вратим тамо."

У локалном парку у центру града Кукеша, деде и баке гледају малу децу док играју фудбал испод снежних врхова планина, а истополне групе тинејџера лутају његовим стазама.

Мештани кажу да нека овдашња деца говоре како желе да постану мигранти кад заврше школу.

У једној верзији будућности Албаније, британски туристи би могли да похрле овамо, очарани предивним крајоликом области.

Али као што ће вам многи овдашњи млади рећи, будућности нема у Кукешу.

Она је у Великој Британији.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]