Астрономија: Лансирана мисија Европске свемирске агенције на Јупитерове ледене сателите

Јуице свемирски брод

Аутор фотографије, Airbus

Потпис испод фотографије, Пред свемирским бродом од шест тона је дуго путовање

После два одлагања, Европска свемирска агенција (ЕСА) најзад је лансирала сателитску ракету до Јупитера.

Претходна два покушаја одложена су због временских услова јер је постојала опасност од муње за мисију чији је циљ да утврди да ли је на сателитима ове планете било живота.

Осмогодишње путовање од Земље до Јупитеровог главног сателита је најамбициознија мисија агенције.

Постоје докази да сателити Калисто, Европа и Ганимед имају подземне океане воде.

Пројекат је познат као Јупитер Ајси Мунс Експлорер или скраћено ЈУИЦЕ.

ЈУИЦЕ неће трагати за знацима живота и неће слати фотографије ванземаљске рибе, али ће помоћи да се утврди да ли у скривеним океанима сателита има минималних шанси за једноставан микробни организам.

То није луда идеја, каже професора Карол Мундел, директорка за науку у ЕСА.

„У сваком екстремном окружењу на Земљи, било да је то висока киселост, висока радиоактивност, ниска температура, висока температура - наилазимо на микробиолошки живот у неком облику", рекла је она за ББЦ њуз.

„Ако погледате (вулканске) отворе на дну Земљиних океана, ови чак изгледају као ванземаљски светови. Нема разлога зашто тај микробни живот не би могао да постоји негде другде, ако имамо сличне услове. То желимо да видимо са ЈУИЦЕ-ом".

јупитерови сателити

Аутор фотографије, NASA/JPL

Потпис испод фотографије, Италијански астроном Галилео Галилеј идентификовао је четири главна Јупитерова сателита 1610. Само Ио (горе) неће бити посећен током мисије

Мисија од 1,6 милијарди евра требало је да буде лансирана у четвртак, 13. априла на ракети Аријане-5 из Куруа, Француска Гвајана, у 09:15 по локалном времену.

Аријане нема снагу да пошаље ЈУИЦЕ директно на Јупитер, свакако не у корисном временском оквиру.

Уместо тога, она ће послати летелицу на путању око унутрашњег Сунчевог система.

Уследиће серија прелета преко Венере и Земље чија ће гравитациона поља одвести вештачки сателит до предвиђеног одредишта.

Долазак у систем Јовијан се очекује у јулу 2031. године.

Ганимед

Јуице ће 35 пута обићи Јупитеров сателите, а повремено ће бити и до 400 километара од њихове површине пре него што се смести у орбиту око Ганимеда.

Свемирска летелица носи укупно 10 инструмената: разне врсте камере, детектори честица, радар за мапирање подземних карактеристика; постоји чак и лидар, који се користи за прављење 3Д мапа површинског терена.

Али магнетометар који је обезбедила Велика Британија могао би да пружи неке од најбитнијих података.

Експеримент Империјал колеџа у Лондону ће нам рећи о својствима скривених океана сателита, а на Ганимеду, посебно, информације би требало да буду прилично детаљне.

„Знаћемо дубину океана, садржај соли у њему, колико је дубока кора изнад океана и да ли је океан у контакту са стеновитим плаштем", објаснила је професорка Мундел.

„Дакле, добићемо информације о унутрашњој структури сателита, а из резултата мерења других инструмената који посматрају површину, моћи ћемо да решимо да ли на тој површини постоји органски материјал."

Клипер изнад Европе

Аутор фотографије, ESA

Потпис испод фотографије, Илустрација: Америчка свемирска агенција ће следеће године лансирати летелицу Клипер

САД ће следеће године покренути пратећу мисију, познату као Клипер, која ће се усредсредити на сателит на Европу, чинећи 50 прелета, од којих неки ниско до 25 километара.

Блиски пролаз планетарне дестинације обично прати каснија свемирска летелица која иде у орбиту, а затим следећа мисија која покушава да слети.

Овако је напредовало истраживање на Марсу, где бити још један корак - покушај доношења материјала на Земљу ради проучавање у лабораторији.

Истраживања на Јупитеровим и Сатурновим месецима нису тако напредна у низу, али је могуће замислити подухвате касније овог века који би могли да слете на ова фасцинантна свемирска тела спољашњег Сунчевог система и покушају да пробуше њихове ледене коре и узоркују воду испод.

„Ако пронађемо доказе за живот на сателитима Сатурна или Јупитера, онда би готово сигурно да би био независног порекла", каже краљевски астроном, професор сер Мартин Рис.

„То би онда носило важну поруку да живот - који је почео двапут, независно, у нашем Сунчевом систему - не може бити случајност, и да скоро сигурно постоји још негде у нашој галаксији, што потпуно мења начин гледамо у небо".

Presentational grey line

Погледајте видео: Европа спремна да пошаље летелицу на Јупитерове сателите

Потпис испод видеа, Европска свемирска агенција ће у априлу лансирати летелицу и покушати да сазна шта се крије испод залеђене површине Јупитерових сателита.
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]