Америка и медицина: Гљивична инфекција која хара америчким болницама

Гљивица отпорна на лекове Кандида аурис (Ц. аурис) откривена је тек пре 15 година, али је већ једна од најстрашнијих болничких микроба на свету.

Ако уђе у ваше тело, ова гљивица типа квасца може да угрози крвоток, нервни систем и неколико унутрашњих органа.

Светска здравствена организација (СЗО) процењује да њена стопа смртности варира од 30 до 53 одсто пацијената заражених овом инвазивном инфекцијом.

Још више забрињава то што се показало да је ова гљивица отпорна на већину уобичајених антигљивичних лекова.

Неки сојеви су резистентни на све лекове које имамо на располагању, каже ББЦ дописник за здравље Џејмс Галагер.

Према америчким Центрима за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), до појаве инфекција дошло је у више од 30 земаља.

Преглед извештаја о случајевима из 2020. године из тих земаља изнедрио је скоро 4.750 случајева у читавом свету између 2009. и 2019.

У саопштењу издатом 20. марта, ЦДЦ каже да нови подаци указују на то да се гљивица „ширила алармантном брзином у америчким здравственим установама" 2020. и 2021. године.

Клинички случајеви у земљи су се утростручили - са 476 случајева 2019. године на 1.471 случајева 2021.

Такође, студија из 2019. међународног тима истраживача показала је да је раст температуре повезан са климатским променама можда одиграо улогу у повећаном броју инфекција Кандидом аурис.

Ево свега што треба да знате о овој смртоносној инфекцији.

Шта је Кандида аурис?

Кандида аурис (Ц. аурис) је квасац, породица гљивица која садржи врсте прилично корисне по људе кад су у питању активности као што су прављење хлеба и кување пива, али које такође садрже сојеве који изазивају инфекције код људи.

Један пример је веома распрострањена Кандида албиканс, која изазива устобољу, али може да доведе и до тежих инфекција.

К. аурис је прво откривена у ушном каналу једног пацијента у Токијској градској геријатријској болници 2009, што је инспирисало њено име (аурис је латински за уво).

Кандидини квасци најчешће живе на нашој кожи не стварајући проблеме, али могу да изазову инфекције ако смо болесни или ако заврше на погрешном месту, као што су крвоток или плућа.

Какве болести изазива?

Ц. аурис најчешће изазива инфекцију крвотока, али може да утиче и на респираторни систем, централни нервни систем и унутрашње органе, баш као и на кожу.

Ове инфекције су обично прилично озбиљне.

Гљивице су често отпорне на уобичајене лекове, због чега је тешко лечити те инфекције.

„Највећи проблем са овом гљивицом је њена отпорност на лекове које поседујемо", каже докторка Тина Џоши, ванредна професорка Молекуларне биологије са Универзитету у Плимуту, у Великој Британији.

„Али други проблем је што је препознавање инфекције Ц. аурис веома тешко и лако може да се помеша са другим гљивицама, што доводи до погрешног метода лечења."

То значи да би пацијент могао да буде болестан дуже времена или да му се стање погорша пре него што буде подвргнут одговарајућем лечењу.

Како се шири?

Преношење је углавном преко контаминираних површина у болницама.

Лепи се за цевчице за инфузију и манжетне на апаратима за мерење притиска.

Веома ју је тешко очистити, према доктору Нилу Стоуну, водећем стручњаку из Болнице за тропске болести, са Универзитетског колеџа у Лондону.

Решење је често затварање читавих болничких одељења.

„Ово је гљивица која највише забрињава и игноришемо је на властиту одговорност", каже доктор Стоун.

„Она може да угаси читаве здравствене системе."

У саопштењу издатом 20. марта, ЦДЦ је навео да нови подаци показују како се гљивица „шири алармантном брзином" у САД.

Да ли да се забринем да ћу добити инфекцију?

Мало је вероватно да ћете се заразити са Ц.аурис у свакодневном животу.

Међутим, ризик је већи ако проводите дуже времена у болници или у дому за негу старијих, а пацијенти на интензивној нези имају много више шанси да се заразе инфекцијом Ц. аурис, према ЦДЦ-у.

Ризик од добијања инфекције такође је већи ако сте много на антибиотицима, зато што ти лекови такође уништавају добре бактерије које спречавају улазак Ц. аурис у тело.

Зашто је Ц. аурис отпорна на уобичајене лекове?

Отпорност на уобичајене антигљивичне лекове, као што је флуконазол, примећена је код већина сојева Ц. аурис.

То значи да ови лекови на раде на Ц. аурис.

Због овога се за лечење инфекција користе мање уобичајени антигљивични лекови, али је Ц. аурис у међувремену стекла резистенцију и на њих.

ДНК докази показују да су гени антигљивичне резистенције у Ц. аурис веома слични онима пронађеним код веома честе Ц. албиканс.

Ово сугерише да се гени резистенције можда преносе са једне врсте на другу.

Како климатске промене могу бити одговорне за велики број инфекција?

Студија из 2019, објављена у часопису мБио Америчког микробиолошког друштва, сугерисала је да је разлог зашто су инфекције Ц. аурис постале толико честе можда тај што је ова врста присиљена да живи на вишим температурама због климатских промена.

Већина гљивица више воли хладније температуре које се могу наћи у земљи.

Али, како глобалне температуре расту, C. аурис је била присиљена да се прилагођава на више температуре.

То је можда олакшало гљивици да се развије у људском телу, чија је температура од 36 до 37 степени Целзијуса.

Шта може да се уради да би се контролисао број инфекција?

Боље разумевање ко је најугроженији од заражавања са Ц. аурис први је корак ка смањењу броја инфекција.

„Налазимо се иза криве кад је у питању проучавање гљивице", каже докторка Џоши.

„Нисам уопште изненађена да сада морамо да се сустижемо с њом."

Здравствени радници морају да буду свесни да су људи који проводе дуже временске периоде у болницама или домовима за негу старијих или они са ослабљеним имуним системом угроженији.

Не идентификују све болнице Ц. аурис на исти начин.

Она се понекад помеша са другим гљивичним инфекцијама, као што је устобоља, и препише јој се погрешно лечење.

Унапређење дијагнозе помоћи ће да се раније идентификују пацијенти који имају Ц. аурис, што ће значити да су добили прави третман - спречивши даље ширење инфекције на друге пацијенте.

Али изнад свега, морају да се појачају напори за превенцију инфекција, каже докторка Џоши.

„Главна мера је превенција и контрола инфекција, зато што смо се већ уверили колико је тешко изборити се са оним што она уради пацијентима."

„Болнице морају да појачају дезинфекцију и чишћење."

Је ли ово једина гадна гљивица која нам прети?

Не баш.

На првој листи гљивичних „приоритетних патогена" свих времена, објављеној у октобру прошле године, СЗО је навела ни мање ни више него 19 гљивица које представљају велику претњу по јавно здравље.

Ц. аурис је била једна од четири гљивице која се појавила у групи „критичног приоритета", коју је СЗО описао као „урођено резистентну на већину доступних антигљивичних лекова".

Овај чланак је адаптиран из материјала Лене Сирик и Џејмса Галагера.

Погледајте видео: Могу ли мРНК вакцине да помогну у терапији рака

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]