Животиње и наука: Велики мајмуни се намерно врте укруг да би добили вртоглавицу, кажу истраживачи

Велики мајмуни се намерно окрећу око себе да би им се завртело у глави, кажу истраживачи.

Овакво понашање би могло да понуди одговор на питање зашто су људи развили жељу за измењеним менталним стањима, рекао је научник са Универзитета Ворвик.

Такође, додао је он, овим се повећала могућност да та особина потиче од наших предака.

Научници су проучавали снимке горила, шимпанза и орангутана који се врте укруг како би дошли до овог закључка.

„Ако би то заиста био случај, то би имало огромне последице на то како размишљамо о савременим људским когнитивним капацитетима и емоционалним потребама", рекао је доктор Адриано Ламеира, ванредни професор психологије у Ворвику и један од научника који су водили студију.

Истраживачки тим је проучавао вирални видео мужјака гориле који се окреће у базену и друге онлајн снимке мајмуна који се такође врте.

Анализа је открила да су се мајмуни окретали просечном брзином од 1,5 обртаја у секунди.

У многим снимцима види се да примати користе ужад или лијане да би се вртели и управо на овим помагалима су то чинили најбрже и најдуже.

„Окретање мења наше стање свести, ремети нашу реакцију тела и ума и координацију, због чега се осећамо болесно, луцидно, па чак и усхићено као у случају деце која се играју на вртешкама и рингишпилима", рекао је доктор Ламеира.

Додао је и да ако сви велики мајмуни теже да добију вртоглавицу, онда је велика вероватноћа да су то чинили и наши преци.

„Питали смо се какву улогу ова понашања играју када је реч о пореклу људског ума."

Примати су то радили намерно, као да је у питању плес, а паралела између понашања људи и мајмуна је више него случајна, рекао је Ламеира.

Мајмунима се приметно завртело у глави до трећег круга због чега би вероватно изгубили равнотежу и пали.

„То би указало да примати намерно настављају да се окрећу, упркос томе што почињу да осећају ефекте вртоглавице, све док више не буду у стању да одржавају равнотежу", рекао је доктор Маркус Перлман са Универзитета у Бирмингему, један од научника који су водили студију.

Потребна су даља истраживања да би се разумела мотивација примата за такво понашање.

„Могла би да постоји и веза са менталним здрављем, пошто су примати који су се овако понашали углавном били заточени појединци, па им је можда досадно и покушавају да стимулишу властита чула на неки начин", рекао је доктор Ламеира, додајући да би то такође могло бити „понашање током игре".

Истраживање је објављено у часопису Примати (Primates).

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]