Животна средина: Популација дивљих животиња се смањила за две трећине од 1970-их, кажу научници

Популације дивљих животиња опале су у просеку 69 одсто у последње 52 године, према новом извештају Светског фонда за дивље животиње (World Wildlife Fund).

Рибе, водоземци, птице, гмизавци и сисари су тешко погођени, наводи се у извештају и додаје да је најгора ситуација у Латинској Америци и Карибима.

Извештај наглашава да је стање природе озбиљно нарушено и упозорава владе, корпорације и све људе да хитно уведу промене којима ће се зауставити уништавање биодиверзитета.

До сада највећа база података, која обухвата скоро 32.000 популација 5.230 врста, Индекс о животу на планети, показује да је посебно оштар пад забележен међу популацијама посматраних кичмењака у тропским крајевима.

Извештај показује да је посматрана величина популације дивљих животиња у Латинској Америци и на Карибима опала у просеку за 94 одсто од 1970, праћена падом од 66 одсто у Африци и 55 одсто у азијско-пацифичком региону.

Велики губици у биодиверзитету догодили су се у Европи и Северној Америци пре 1970, истичу аутори, напомињући да је Европа један од региона који има најниже резултате у погледу нетакнутости биодиверзитета.

Главни узроци опадања броја дивљих животиња су губитак станишта, прекомерна експлоатација природних ресурса (кроз активности као што су рударство, сеча шума или риболов), инвазивне врсте, загађење, климатске промене и болести.

Од 5.230 врста које су праћене, популације у слатководним екосистемима су забележиле највећи пад - у просеку 83 одсто.

„То укључује рибе, водоземце и птице", рекла је Луиз Мекреј, научна сарадница у Зоолошком друштву из Лондона, које је припремило извештај Индекс живе планете.

„Док у случају популација гмизаваца и сисара, око половине се смањило, а друга половина се повећала", каже она за ББЦ.

Један од упечатљивих примера смањења популације слатководних врста је амазонски ружичасти речни делфин.

„Опао је за 65 одсто између 1994. и 2016. у резервату за одрживи развој Мамирауа у бразилској држави Амазонас", наводи се у извештају.

Ово није први пут да научници упозоравају на озбиљан губитак биодиверзитета.

Међувладина научно-политичка платформа о биодиверзитету и услугама екосистема саопштила је 2019. да је милион животињских и биљних врста угрожено изумирањем, многима у року од деценија.

Ови губици све више угрожавају одрживост Земље као живе планете, кажу научници.

Здрави природни екосистеми као што су шуме или океани не само да апсорбују гас угљен-диоксида који загрева планету, већ такође могу помоћи у смањењу штете од утицаја климатских промена, као што су поплаве, урагани и суше.

„Суочени смо с две ванредне ситуације изазване људским деловањем - климатским променама и губитком биодиверзитета, које угрожавају добробит садашњих и будућих генерација.

„Овај извештај износи шокантне бројке", каже Марко Ламбертини, генерални директор ВВФ Интернешенел.

Наглашава да одговор на губитак природе, односно да се осигура здрава будућност за људе и природу, мора бити промена система.

„Иако се у Европи и Средњој Азији бележи најмања стопа опадања - 18 одсто - потребно је нагласити да су многе врсте у тренутку када су започела мерења већ биле претрпеле велике губитке.

„Према најновијим подацима за Европу, популације птица и сисара бележе позитивне трендове, док су водоземци, гмизавци и популације слатководних риба у просеку у опадању", каже Горан Секулић, програмски сарадник ВВФ Адрије.

И на Балкану се смањује популација слатководних риба, углавном због изградње хидроелектрана, од којих су многе непотребне, наглашава.

„Смањење популација слатководних врста у целом свету за чак 83 одсто указује на критично стање водених екосистема, без којих нема ни човека на Земљи.

„И у нашем региону постоји низ угрожених врста, а најпознатији пример је јесетра, риба која се сматра живим фосилом.

„Осим тога, и нашим великим зверима, вуку, медведу и рису (који је не тако давно био на ивици стребљења на неким стаништима), данас је угрожен опстанак", каже Секулић.

Указује да је и Јадранско море изловљено и да је „све јасније да ће 2048. година, коју научници означавају као тренутак када ће у морима бити више пластике него риба, стићи раније него што смо мислили".

Погледајте видео:

Извештај Global Biodiversity Outlook 5 Конвенције о биолошкој разноликости, глобалног споразума за очување природе, открио је пре две године да свет није успео у потпуности да испуни ниједан од циљева које су светски лидери договорили 2010. да заустави стрмоглави пад природе до 2020.

Циљеви су, између осталог, подразумевали борбу против крчења шума и загађења, заустављање прекомерне експлоатације природних ресурса и заштиту станишта дивљих животиња.

„Можда нећете схватити дубоку природну штету ако само гледате кроз прозор који вам може пружити предиван поглед на зелена валовита брда", рекао је Марк Рајт, директор британског ВВФ, за ББЦ.

„То је као да гледате велику зграду библиотеке која из даљине изгледа тако импресивно.

„Али кад уђете у зграду, видите полице у којима су огромне празније. А када почнете да тражите књиге, видећете да су многе од њих нестале или да у онима које пронађете недостају читаве странице или су једноставно празне".

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]