Русија и Украјина: Како је спречен даљи напредак Москве пошто је заузела југ државе

Кад је Русија пре годину дана извршила инвазију на Украјину, један од највећих успеха који је испрва постигла био је у јужној Украјини.

У року од неколико дана, руске трупе које су нападале са Крима заузеле су део украјинске територије већи од Швајцарске.

Украјинске власти до данас још нису објасниле шта је тих раних дана пошло по злу на југу.

Да би помогао у откривању шта се догодило, ББЦ је разговарао са војним официрима, политичарима и активистима.

Двадесет другог фебруара 2022. године у 19:15, секретар украјинског савета безбедности Алексиј Данилов примио је црвену фасциклу са тајним документима.

У њима је стајало упозорење да се председников живот налази у непосредној опасности.

Данилов је моментално ступио у везу са шефом службе безбедности, министром унутрашњих послова, премијером и председником Владимиром Зеленским лично.

Али украјинско руководство за сада није прогласило ратно стање.

Није било мобилизације трупа.

Само неколико недеља раније, украјинске власти су описале упозорења Запада на руску инвазију као „манипулацију" и позвале све да остану прибрани.

Данилов каже да је влада имала детаљне информације о планираној инвазији, између осталог и њене датуме.

„Очекивали смо је 22. фебруара", објашњава он, размотавши тајну мапу Кијевске области.

Заплењена од руског командира, он каже да је она потврдила обавештајне извештаје да је првобитни руски план био да изврши инвазију два дана раније него што је то заправо учињено.

„Наш циљ је био да избегнемо сваку панику унутар земље. И зато је било од кључне важности да све задржимо у тајности."

Ако су украјинске власти знале толико много о плановима Москве, зашто су онда руске трупе тако брзо успеле да прегазе Херсонску област на југу.

Мореуз и уски појас земље одвајају полуострво Крим од украјинског копна и представљају природну препреку за руске трупе.

Баш као и разграната мрежа канала за наводњавање у Херсонској области.

Украјинским снагама било је довољно да униште све тамошње мостове да би успорили руски продор.

Али то се није догодило.

Данилов каже да власти тренутно то истражују и док тај процес не буде завршен не могу на њега да дају одговор.

„Али ми не кријемо ту чињеницу, не одлажемо то у фиоку", додаје.

Чонгарски мост који премошћује мореуз између Крима и Херсона био је миниран, потврдио је украјински генералштаб после инвазије.

Али је одбацио сугестију да су експлозиви били разминирани, рекавши да су руске окупационе снаге биле 15 пута веће од украјинске одбране.

Критичари тврде да је управо због те руске доминације мостови требало да буду уништени.

Очигледно је да украјинске снаге нису биле припремљене за сценарио према којем руске трупе лако прелазе у јужну Херсонску област.

Као последица тога, морали су од самог почетка да се повуку из области.

Док су се повлачили, требало је два сата да колоне војних возила и трупа пређу Антонивски мост близу града Херсона, према речима поручника Јевгена Палченка, који је бранио мост преко реке Дњепар.

То указује да је Украјина имала велики број војника близу Крима.

Али са још увек функционалним мостовима, брзо су били бројчано и оружано надјачани.

„Како да зауставите њихову офанзиву кад нисмо имали одбрану из ваздуха?

„Њихови ловци су улетели и избацили гомилу бомби, дигавши све у ваздух. Изгубили смо тада много људи и опреме", објашњава поручник Палченко.

Брзина је била кључна за успех Русије.

Њихова тактика била је да заобиђу велике градове, окруже их и пођу даље.

Планирали су да заузму Николајев за два дана а Одесу за три, каже генерал-мајор Дмитро Марченко, који је послат да организује одбрану Николајева.

Али руски план се завршио неуспехом.

Кад је стигао генерал Марченко, још увек није постојао план за одбрану града.

„Кад сам их питао где је, рекли су ми да још нису саставили мапу", каже он.

Он је онда узео путну карту, поделио је на четири дела и поставио јединице и командире одговорне за сваки сектор.

Прогласили су мобилизацију и брзо ангажовали хиљаде људи.

Многе придошлице су претходно служиле војску.

Поставили су противтенковске групе са минобацачима и организовали пунктове за сигнализацију како би упозоравали кад наилазе руски тенкови.

За разлику од Херсона, мостови преко канала за наводњавање у региону били су уништени у акцијама на брзину организованих специјалних снага које је предводио посланик Роман Костенко.

Украјинске трупе су се бориле жестоко да успоре руски продор близу Антонивског моста.

У поноћ 25. фебруара, руске снаге су прешле у офанзиву.

Поручник Палченко и његов тенковски батаљон били су тамо да их зауставе.

„Мој тенк је био неколико пута погођен и систем је пао. Зато смо морали све да радимо мануелно, као у тенковима Т-34 за време Другог светског рата."

Руске снаге су биле прекобројне, тако да су поручник Палченко и његов батаљон морали да се повуку са моста.

Али он се враћао неколико пута тамо те ноћи.

Његови тенкови су покривали украјинске падобранце и њихов задатак је био да не дозволе руским трупама да пређу тај мост.

Овај тада 23-годишњак касније је одликован највећом војном почасти земље, орденом Хероја Украјине.

Њихов отпор пружио је Николајеву још неколико дана да припреми одбрану.

Координација и комуникација између војске и цивилних тимова значила је да је то време било добро искоришћено.

„Гувернер Николајева Виталиј Ким био је невероватан у комуникацији са људима како би организовао помоћ", присећа се генерал-мајор Марченко.

„Били су нам потребни копачи - они су брзо отишли и ископали ровове и јарке. Били су нам потребни бетонски блокови и противтенковски 'јежеви' - за пола дана, све је било готово."

Мештани су непрестано надгледали покрете руских трупе и преносили координате украјинској артиљерији.

Обични људи су уништавали оклопна возила и заробљавали војнике, каже мајор-генерал Марченко.

„Зауставили смо руске снаге зато што су људи устали на ноге", додаје он.

Погледајте видео о битки за Бахмут

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]