Породица и односи: Тазбина - где запиње у односима

Однос с тазбином би требало да буде испуњен међусобним уважавањем, уживањем и љубављу - у теорији, људи стичу нову породицу и тако шире мрежу људи на које могу да се ослоне.

На почетку многи не очекују да ће мрзети своју тазбину; према истраживању које је 2012. спровео амерички Универзитет Пердју, велика већина људи који ступају у бракове очекују складан однос.

Ипак, моћна мешавина патријархалних традиција, медијских клишеа и ликова из поп културе такође популаризује идеју тазбинских односа затегнутих до пуцања и неповратно затрованих - нарочито међу женама.

На пример, не треба да копамо по далекој прошлости да бисмо нашли низ поремећених тазбинских односа.

У Хамлету, Гертрудин девер убија њеног мужа, да би је потом лагао како би она пристала на његову просидбу.

У филмском серијалу Њени родитељи (Meet The Parents), лик који тумачи Роберт де Ниро користи вештине стечене у агенцији ЦИА како би разоткрио поквареност ћеркиног заручника (с тим што иде и много даље од тога).

Тај мотив је чест у телевизијским програмима.

У Сопраносима, Ливија Сопрано је завадила снају Кармелу са родитељима, а у Симпсоновима се Марџине сестре Пети и Селма непрестано сукобљавају са Хомером.

Дебра Бароне и њена свекрва Мери у серији Сви воле Рејмонда су непрестано на клацкалици између међусобног закерања и привржености.

У свакодневном животу смо преплављени примерима замршених тазбинских односа: од бројних натписа о честим трвењима између певача Зејна Малика и његове свекрве Јоланде Хадид, мајке популарне манекенке Ђиђи Хадид, са којим Малик има дете.

Такође, медији пишу о наводном сукобу између Викторије Бекам и њене снаје, младе глумице Никол Пелц.

Медијска глад за сукобом између жена често одлази предалеко, придодајући традицији грозоморних рођака-чудовишта нове ликове.

Ови примери потхрањују претпоставку да је тазбински сукоб нормална појава.

И несумњиво, кажу стручњаци, постоје како чврсти историјски разлози за таква уверења, тако и варнице које налазимо у савременом свету.

Те варнице обухватају и догађаје и животне фазе - које могу распалити ватру тазбинског сукоба, учинивши да код неких парова стереотип постане стварност лоше везе.

„Непоуздано окружење"

Један од узрока због којих тазбински односи нагињу ка странпутици јесте чињеница да за њих не постоје правила.

На пример, није јасно колико близу једни других би парови и тазбина требало да живе, колико често парови треба да посећују тазбину и које одговорности би требало да прихвате.

Професор Кентерберијског универзитета на Новом Зеланду и један од аутора чланка Тазбински односи из перспективе еволуције: добро, лоше и гадно, Гречен Пери, указује на то да људи који формирају тај однос најчешће немају заједничка уверења и међусобно разумевање.

Иако људи могу имати размирице са члановима сопствене породице, „вероватније је да ћете у том случају пре наћи заједнички језик са њима", док ћете се са тазбином далеко „теже споразумети".

Погледајте видео: Канадска породица путује око света пре него што деца ослепе

Хетеросексуална породица као историјска формација је делимично заслужна за стварање окружења испуњеног трвењем кад је реч о тазбинским односима.

Такође, у њој нарочито налазимо зачетак клишеа таште која се меша у брачне односе.

У појединим патријархалним друштвима родитељи бирају брачне партнере деци, и једном кад она ступе у брак, снаја се сели да живи са породицом мужа.

Као старија домаћица у таквом окружењу, мајка контролише све што је у вези са кућом, и стиче виши друштвени статус и ауторитет особе која, за разлику од снаје, доноси одлуке.

„Ради се о нестабилном окружењу - жена која долази у нови дом се одвојила од њене породице и оних који би је могли заштитити", каже Пери.

„У зависности од датих околности, однос са мајком може бити испуњен тешкоћама, контролом и сукобима."

Дакле, стручњаци кажу да је свеприсутни наратив о нетрпељивој свекрви делимично проистекао из овакве друштвене формације, где снаја носи сав терет матријархата.

Данас овај тип заједнице није доминантан, али истраживања подупиру веровање да је сукоб између жене и њене свекрве чешћи него што је то случај у односима међу мушкарцима у породици.

Према једној америчкој студији из 2022, и мушкарци и жене се више сукобљавају са таштама/свекрвама него са мајкама, док се мајке више жале на односе са снајама него са ћеркама.

Тери Аптер, психолог и предавач на Колеџу Њухем (у оквиру Универзитета Кембриџ), истраживао је ту област више од две деценије, и 2008. објавио књигу у којој наводи да 60 одсто жена сматра да су због односа са таштама дуго биле несрећне и осећале стрес.

Две трећине снаја верује да њихове таште испољавају љубомору, мајчинску љубав према синовима.

Седамдесет пет процената парова пријавило је проблеме са тазбином, али само њих 15 одсто описује односе између таште и зета као „напете".

Један од разлога због којих долази до сукоба на женској тазбинској линији јесте подизање детета и несагледив утицај који оно има на жену, што је потенцијално у сржи сваког сукоба.

Према резултатима једне финске студије, у односу на парове без деце, мајке и очеви се подједнако жале на односе са родитељима, али чешће причају о индивидуалном сукобу са таштом или тастом.

Многи млади кажу да су неслагања порасла после рођења првог детета јер заједничка активност неговања бебе доводи до тога да се дека и бака „мешају и утичу на одлуке у животима других чланова породице".

Контакти између нове мајке и њене свекрве су учесталији после рођења детета него до тада.

„Током трудноће, дојења и неге бебе, мајке пролазе кроз изазован период и потребна им је додатна подршка", објашњава Пери.

Иако и партнер и таст могу помоћи, најконкретнију подршку најчешће добијају од мајке и свекрве.

Уз то, нега детета је емотивна ствар уз обиље генерацијских разлика.

Када имамо свекрву која очекује да унуче буде васпитано на један начин, и изморену мајку која истрајно покушава да уради неке ствари према сопственом уверењу, стекли су се услови за размирице.

Помоћ коју бака и дека пружају мајци током првих месеци подизања детета представља само почетак.

Баке чешће помажу од дека и често долази до тога да велики део времена посвете васпитавању.

Али више помоћи не резултира нужно већом присношћу.

Финска студија је показала да онда када је та помоћ већа, већа је и вероватноћа да ће се снаја жалити да постоји нека врста сукоба - неписано правило гласи: већа испреплетеност њихових живота ствара више могућих окидача за раздор.

Празничне искре

Иако је однос између свекрве и снаје неупитно најсложенији, сви тазбински односи се искваре током година заједничког живота брачног пара.

Најчешће се међупородичне размирице догађају током црквених прослава и празника.

„Уколико родитељи и са женине и са мужевљеве стране инсистирају на томе да пар треба да дође код њих за Божић, сигурно ће доћи до проблема", каже Мартин Дејли, професор психологије, неуронауке и понашања на канадском Универзитету Макмастер, један од аутора књиге Тазбински односи из перспективе еволуције.

„Празници попут Божића су најчешћи окидачи конфликта јер се очекује да тада људи буду заједно."

Погледајте видео: Прајд 2019: Први пут с мамом у Поворци поноса

Када се нађу заједно у истом простору на неодређено време, без додатне просторије где би могли слободно да се понашају, породице се суочавају са феноменом „хиперсаприсуства".

Оно може бити изазвано било којом интеракцијом, па и наметнутим зближавањем - у које спадају и празнична окупљања.

Мелани Бут Батерфлај, професорка комуникологије на Универзитету Западна Вирџинија, која пише књигу о томе, каже да негативне последице могу бити дуготрајне.

„Хиперсаприсуство може изнедрити сукобе са рођацима, тешке речи које се не могу повући, као и хладне, грубе облике понашања које остављају трајан утисак", објашњава она.

Притом, празници су време када породице упражњавају традиције и ритуале до којих држе и због којих, како показује студија, осећају присност и више уживају у тим тренуцима.

Међутим, породице негују различите традиције - и када тазбина одступа од наших вољених ритуала и традиција (или обрнуто), може доћи до распламсавања сукоба.

Постоје и други чести узрочници конфликта, каже Пери, међу којима су различити ставови о томе колико времена, што обухвата и празнике, проводите заједно, како треба да се васпитају деца, колико новца се троши, да ли га треба позајмити и тако даље.

Према резултатима анкете коју је спровео дигитални „лајфстајл" бренд Фадерли „Fatherly", 29 одсто парова који припадају групи оних који се свађају са тазбином каже да је разлог сукоба начин васпитања деце.

Око 15 одсто као разлог наводи политику, 14 одсто новац, а четири одсто то што их родитељи супружника подбадају кад је реч о успеху на послу.

Више простора, мање тензије

Пери верује да изградња позитивних односа партнера са тазбином зависи од тога колико се он ослања на нове чланове фамилије док иде кроз живот.

До несугласица може доћи ако парови не могу да се осамостале, ако деке и баке преузимају више обавеза кад је реч о подизању детета и када парови преузимају бригу о својим родитељима кад остаре.

„Уколико социјална ограничења и недостатак новца значе да људи треба више да се старају једни о другима, и да проводе време решавајући проблеме једни другима, онда је велика вероватноћа да ће доћи до размирица", каже Пери.

Међутим, у данашње време породице функционишу као засебне јединице, више нису део ширег породичног скупа и имају свој ритам одржавања контакта са рођацима.

„Уколико парови могу бити независни и флексибилни, а не зависни од тазбине или даљих рођака, онда могу сами бирати када ће потражити помоћ, и самим тим ће простор за могући сукоб бити сужен", каже Пери.

И док с једне стране имамо неслагање, исто тако је евидентно да, с друге стране, неки парови могу са њом изградити позитиван однос, у ком нови рођаци једни другима помажу.

Према резултатима анкете, израђене 2021, у којој су учествовале Американке, 51 одсто снаја је рекло да су задовољне или веома задовољне односом који имају са свекрвама, док је три четвртине свекрва рекло да су задовољне или веома задовољне односом који имају са снајама.

Шта можемо закључити на основу свега тога?

Могуће је да је у данашњем свету извор сукоба са тазбином умањен захваљујући другачијем начину живота.

Међутим, стереотипи садрже зрно истине - када се истакну поједини аспекти тих односа, делује као да су свеприсутни.

Обично, међутим, они су далеко мање екстремни од онога што виђамо на телевизији.

Уосталом, човек се током живота безброј пута промени, и постоји исто толико шанси да се измени тазбински однос - чак и током празника.

Најзад, неспорни додатак на који сви рачунамо.

Дејли истиче да људи који ступе у брак често црпу солидарност из чињенице да најприљежније брину о добробити исте особе.

Погледајте видео: Породица Гајић побеђује Лафору - неизлечиву болест

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]