Славе у ресторану: „Небитно где, битно је да се окупи породица“

Потпис испод видеа, Од више погача намењених цркви и радницима у домаћинству до куповног славског колача.
    • Аутор, Тијана Душеј Ристев
    • Функција, ББЦ новинарка

Славски колач поред шанка, свећа на карираном столњаку, икона и кандило у ресторану су све чешћа слика са модерне крсне славе.

„Ишли смо у цркву ујутру да пресечемо колач, а онда на ручак са родбином и пријатељима у ресторан", каже за ББЦ на српском Маријана Нинковић из Београда.

Она каже да је у договору са супругом одлучила пре неколико година да „преселе" славље у ресторан, јер је боље него да им „три дана долазе гости у кућу".

„Послужење и није толико битно, колико ми је битно да се видим са свима и са свима испричам", каже она и додаје да неке госте виђа само на славама.

У Србији, многи поштују традицију и обележавају крсну славу. Начини обележавања, међутим, мењају се из године у годину.

Кафеџије и власници ресторана су препознали могућност добре зараде, па су у понуде прослава крштења, рођендана, венчања уврстили и славе.

„Тренд ове прославе је почео пре четири, пет година", каже за ББЦ на српском Вељко Дашић, власник ресторана Стара Царинарница у Земуну који постоји од 1997. године.

Мање посла, више дружења

Нинковић каже да се њена породица одлучила да госте дочека у ресторану јер им није битно где се тај дан обележава, већ да се породица окупи.

„Од тада нисам после славе преморена и успевам да се видим са свима", каже она.

Дашић каже да обично на славу у ресторан дође до 40 или 50 људи.

„Домаћини једноставно немају места код куће да их угосте све, а свакако је и домаћицама лакше", каже Дашић.

слава

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Славски колач се носи у цркву, па кући да се послуже гости

Каже да има и породица које у његовом ресторану славе славу годинама и да се око менија углавном договарају.

„На једном столу поставимо жито, свећу и славски колач", каже Дашић.

И из ресторана Мали врабац у Скадарлији кажу да често примају позиве „да организују славску трпезу".

„За сваког свеца имамо и госта који га обележава", кажу из Малог врапца.

Presentational grey line

Шта је слава?

На сајту Српске православне цркве пише да се „слава слави у заједници с породицом, са сродницима, суседима и пријатељима и са сваким намерником Божијим који дође тог дана у дом, макар био и просјак".

Пише и да после свете литургије у храму „сви присутни иду на заједничку трпезу љубави".

„Сви се заједно помоле, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови жито и преломи и прелије вином колач".

Presentational grey line

Славље код куће

Милена Вучковић из Београда сматра да се „слава из куће не износи" и да се у њеној породици слава спрема „по принципу шведског стола".

„Никад ми неће бити јасно зашто се од славе прави журка", каже Вучковић и додаје да у ресторану славу славе „новокомпоновани верници".

У породици Сање Милић слави се Свети Трифун и гозба се „спрема на велико", јер треба угостити 40 људи.

„Првог дана долази шира родбина на ручак, а на вечеру најужа родбина и пријатељи", каже Сања и додаје да на други дан славе долази друштво и евентуално они који нису успели првог дана да дођу.

Каже да воли да спрема и слави славу, иако пре и после празновања „падне на нос".

„Али ми буде драго када све испадне како сам замислила".

„Најбитније је наравно да се гости осећају опуштено и да им је указано поштовање", каже Сања, која за ту прилику меси и славски колач и око десетак врста ситних колача.

Слава траје пет, шест дана

Етнолошкиња и антрополошкиња Весна Марјановић изучава српске обичаје дуже од 30 година.

За ББЦ на српском каже да је „слава прво социјални чин, а онда религијски".

„Колико год се и црква трудила, то је мање-више остало окупљање породице, сродника и пријатеља", каже Марјановић.

Она каже да су модерна времена донела измене у старе обичаје, па се домаћице пре одлучују да купе славски колач, али и да славље пребаце у ресторан, „јер је тако лакше".

Весна је са колегама радила на пројекту „Крсна слава", током којег су покренули озбиљна истраживања и обишли скоро целу Србију, посећујући многа домаћинства током прославе слава.

„Чула сам и приче да на северу Баната славе и по пет- шест дана", каже Марјановић.

Сетила се како су јој домаћини на једној слави у шали рекли да последњег дана славе у госте зову да „перу свецу ноге".

„То је због тога да се потроши сва храна, која је намењена да се потроши током тог празника", каже она.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]