Музика и хуманост: Како хит групе Аба финансира образовање девојчица у Гватемали

Ово не знају ни многи окорели обожаватељи шведске групе Аба - хит „Чикитита" из 1979. године, продат у милионима примерака током више од четири деценије, шведским музичарима није донео ни динар профита.

„Уступили смо ауторска права Уницефу", каже за ББЦ Бјорн Улваеус, композитор песме и оснивач групе Аба.

„Та песма је током година донела много новца, а продат је и велики број плоча и врло сам срећан због тога", додаје.

Написана поводом Уницефове године детета, „Чикитита" - што на шпанском значи „девојчица", уједно је била прва песма коју је Аба снимила на шпанском.

Постигла је велики успех широм Латинске Америке, а Улваеус каже да је група од самог почетка знала на шта жели да усмери приход од нумере.

„Мислим да је најхитнија ствар на земаљској кугли оснаживање младих жена и девојака - то би променило наш свет.

„Веома је тужно што широм света постоје културе и религије где девојке немају једнаке шансе као мушкарци, па смо одмах рекли Уницефу да тамо желимо да усмеримо новац", додаје.

У школској сали у граду Ла Тинта у Алта Верапазу, најсиромашнијем региону Гватемале, група домородачких девојчица изводи сопствену верзију ове песме, преведену на њихов матерњи језик к'екцхи- језик Маја.

Деца основношколског узраста похађају радионице на којима уче о здрављу и самопоштовању у Удружењу пријатеља развоја и мира (АДП), једној од најстаријих невладиних организација у Гватемали, која се финансира од песме.

У Гватемали постоји хронични недостатак образовања о репродуктивном здрављу, посебно у сиромашним староседелачким заједницама.

Само у 2021. години, 346 девојчица од 14 година и мање породило се у Алта Верапазу, а број млађих од 16 које су добиле децу је и већи.

Једна од њих је Ема, што није њено право име.

Држећи шестомесечног сина, Ема ради вежбе дисања са једним од психолога АДП-а.

Као жртва силовања и насиља у породици, добила је подршку у оквиру програма превенције насиља и подршке телесној аутономији, као и помоћ при дојењу.

Ема прича на к'екцхи језику, а у разговору нам помаже преводилац.

Каже да је на породичну терапију ишла заједно са родитељима, а емоционална подршка један на један јој је помогла да се избори са присилним почетком мајчинства.

„Научила сам много о управљању емоцијама", каже.

„Осећам се снажније и сигурније у себе, учим како да се бринем о својој беби", прича, док њен син спава, лица прекривеног мајчиним шалом.

Погледајте видео: Ноте у срцу - Александрина и Силвијина прича

Приче попут Емине нису реткост у Алта Верапазу.

Толико су честе, да је њена млађа сестра такође мајка тинејџерка од сексуалног злостављања.

„Мачизам је уткан у културу Маја", каже Лесли Пау Сото, један од дечјих психолога АДП-а.

„Овде производе кардамом, кафу, какао, кукуруз и пасуљ, а физичка снага мушкараца је веома цењена, док су жене ограничене на кућу".

Жене се генерално не школују, каже Пау Сото, а жене које покушавају да студирају или раде су стигматизоване.

„Увек су под мушком контролом, раде шта год они желе - мушкарци имају потпуну доминацију над женама", додаје.

Критичари оптужују председника Гватемале Алехандра Ђаматеија да је изневерио жртве породичног насиља и силовања.

Кажњавање мушкараца је ретко - само један или два случаја на сваких стотину заврше на суду.

У Алта Верапазу, где живи неколико стотина хиљада људи, постоји само једна психолошкиња за подршку жртвама, коју је именовала држава.

Њено име је Ани Хуарез.

„Стално је потребно више него што можемо да пружимо", прича она у мрачној канцеларији у Ла Тинти, где прима клијенте.

Каже да раде колико им дозвољавају ограничени ресурси, а додаје и да постоји државни интернет портал за помоћ жртвама злостављања.

Међутим, у планинским регионима Гватемале често нема интернета, а многе породице нису компјутерски писмене.

Зато је АДП направио радијске спотове за јавно информисање на к'екцхи' и другим мајанским језицима.

Они такође шаљу тимове социјалних радника у удаљеније заједнице да пруже подршку злостављаној деци и њиховим породицама.

У општини Салак Уно раде са Мартом, што није њено право име, осмогодишњом девојчицом коју је сексуално злостављао нешто старији дечак.

Неке породице не дозвољавају организацијама да причу, нарочито ако нападач живи у кући.

Међутим, Мартина мајка, доња Лидија је учитељица и прихватила је помоћ пошто је школа коју девојчица похађа приметила злостављање.

„Мушкарци су нас тако лоше третирали, али ствари се мењају".

„Морају да нас поштују - знамо да и ми имамо права", каже.

Током 43 године, од када је објављена песма „Чикитита", приход је усмераван на решавање неких од најсложенијих питања која погађају Централну Америку - од екстремног сиромаштва и генерацијске културе мачизма до насиља у породици и силовања.

На списку се нашла и злоупотреба алкохола међу маргинализованим, аутохтоним заједницама.

То је унапредило живот небројених „чикита", попут Марте и Еме, које су добиле значајну подршку, и то на матерњем језику.

Пре путовања у Гватемалу, питао сам Бјорна Улваеуса да ли је очекивао да ће песма оставити тако дубок траг.

„Нико не размишља о томе!", насмејао се.

„Надао сам се да ће бити хит и да ће се много пуштати, али ни у најлуђим сновима нисам могао да очекујем да ће тако дуго трајати и донети толико новца - то је најбољи утицај који се може пожелети".

Погледајте видео: Скопље Дине Јашари

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]