Аустралија и животиње: Научници утврдили да женке змија имају клиторисе
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Францес Мао
- Функција, ББЦ Њуз
Научници су открили да змије имају клиторисе и тако оповргнули дугогодишњу претпоставку да женке немају полне органе.
Најновије истраживање пружа прве исправне анатомске описе гениталија женских змија.
Пениси змија, хемипени, проучавају се деценијама.
Они су рачвасти, а у некима се налазе и шиљци.
Али женски полни орган је био „занемарен", рекли су истраживачи.
Није га било немогуће пронаћи, него га научници заправо нису ни тражили.
„До тога је довела мешавина околности да су женске гениталије биле табу, научници нису могли да их пронађу и људи су прихватили да погрешно етикетирају змије као интерсексуалне, односно двополне животиње", рекла је Меган Фолвел, докторска кандидаткиња и главна истраживачица.
У њеном коауторском раду објављеном ове недеље у часопису Зборник радова Краљевског друштва објашњено је да се клиторис код женки змија налази у репу.
Змије имају два клиториса, хемиклиторе, који су одвојени ткивом један од другог и скривени испод репа.
Овај орган са двоструким зидовима се састоји од нерава, колагена и црвених крвних зрнаца који одговарају еректилном ткиву, рекли су истраживачи.
Фолвел наводи да је почела да га тражи зато што није могла да поверује литератури којој је прочитала о женским полним органима код змија.
Додаје да се у литератури наводи да женке змија немају полне органи или да су они нестали еволуцијом.
„Знам да клиторис постоји код многих животиња и није ми имало смисла да га нема код змија.
„Морала сам да проверим, да видим да ли је ова структура била тамо или једноставно није уочена", рекла је она.
Аутор фотографије, LUKE ALLEN
Прво је погледала афричку сиктавицу и скоро одмах пронашла клиторис, структуру у облику срца, близу змијиних мирисних жлезда које се користе приликом привлачења партнера за парење.
„Видела сам ову двоструку структуру која је била прилично истакнута код женки и разликовала се од оне у околном ткиву.
„Такође, ништа није указивало на структуру пениса коју сам виђала раније", навела је Фолвел.
Њен тим је то потом проверио на разним змијама, сецирајући укупно девет врста.
Међу њима су били питони, афричке сиктавице и шарке.
Хемиклитори су варирали по величини, али су били приметни.
Поновно истраживање парења код змија
Ово откриће сада омогућава постављање нових теорија о парењу змија, што би могло да обухвата стимулацију и задовољство код женки.
До сада су научници веровали да се код парења „углавном ради о принуди и да мужјак змије присиљава на парење", каже Фолвел.
На то размишљање их је навело то што су мужјаци змија обично били прилично физички агресивни током парења, док је женка била „мирнија".
„Али сада, са проналаском клиториса, можемо почети да гледамо на завођење и стимулацију као начин да женка пре пристане да се пари са мужјацима", рекла је она.
Баца и ново светло на претпоставку о змијској предигри.
Мужјаци змије ће се често омотати око партнеркиног репа, где се налази клиторис, и пулсирати.
„Много тога што змије раде потенцијално сигнализира да се тако понашају како би стимулисали женку", наводи Фолвел.
Онда додаје да је ово откриће наишло на позитиван пријем у свету науке о змијама.
„Научници су били мало шокирани што им је ово промицало толико дуго, али и изненађени зато што је било логично да то постоји", казала је Фолверл.
Она је приметила да је код неких врста змија клиторис крх и посебно мали, мањи од милиметра.
Било је и преовлађујуће веровање да женке змија имају мању верзију мушког хемипена, као што је случај код гуштера.
Због тога су у неким студијама интерсекс змија, научници погрешно означили хемипене као хемиклиторе.
Једна од истраживачица на пројекту, ванредна професорка Кејт Сандерс са Универзитета у Аделејду, навела је да се ово откриће не би догодило да није било „свеже перспективе" Меган Фолвел.
„Ово откриће показује како су науци потребни различити мислиоци са различитим идејама да би се ишло напред", рекла је Сандерс.
Студенти који спасавају змије у Бангладешу:
