Животна средина и Африка: Нафтни пројекат којег староседеоци зову грехом

Док политичари разматрају како да смање емисију угљеника, потомци првих становника јужне Африке забринути су због пројекта истраживања нафте и гаса.

Верски лидери су се такође огласили, а један је пројекат назвао грехом и позвао делегате климатског самита у Египту, ЦОП27, да смање активности компанија за фосилна горива.

У јужноафричкој земљи Боцвани налази се једна од највећих унутрашњих делти на свету, пејзаж који су Уједињене нације назвале „изузетним" и „ретко лепим".

Делта Окаванго је оаза у срцу пустиње Калахари.

Водени токови и поплавне равнице су дом неких од најугроженијих врста великих сисара на свету, попут црних носорога.

Биљке, птице, рибе и животиње које овде живе чине посебно деликатан екосистем.

Толико је драгоцена да је проглашена за светску баштину.

Али постоји бојазан да је угрожена због фосилних горива.

Канадска компанија Reconnaissance Energy Africa (ReconAfrica) верује да би под земљом на северу Боцване и суседној Намибији могло бити богатство нафте и гаса.

Поседује дозволе за истраживање подручја од 34.325 квадратних километара које се простире границом двеју земље.

У Намибији су већ избушене три пробне бушотине.

„Пројекат је грех, и то озбиљан", каже ми недавно пензионисани бивши англикански бискуп Намибије.

Лук Пато је провео последње месеце свог времена у Намибији у кампањи против пројекта са групом других верских вођа.

Док седимо у башти његове куће у Јоханесбургу, он ми говори зашто.

„Исус је рекао: 'Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу'." Никада не би био на страни било чега што има потенцијал да уништи живот, да уништи средину у којој људи живе.

„Не сумњам да би Исус нашао начин да заустави оне који још желе да се баве истраживањем фосилних горива.

„Волео бих да се бушење заустави, да ова компанија покупи машине и оде."

Бискуп Пато је забринут због ефекта који бушење у Намибији може да остави на подземне резервоаре воде који се повезују са реком Окаванго.

Река тече дуж границе Намибије северно од локација за бушење, носећи воду до делте у суседној Боцвани.

ReconaAfrica каже да њено истраживање не представља ризик од загађења.

Мванjенгва Шапванале, директорка комуникација за намибијску филијалу ReconaAfrica, каже да компанија ради са владом Намибије „како би се уверила да не само да смо у складу са оним што се од нас очекује да заштитимо животну средину, посебно воду, већ и да будемо сигурни да настављамо даље."

Али бискуп Пато је забринут због још нечег: он мисли да истраживање канадске компаније афричких природних ресурса представља „нови талас колонијализма".

Он жели да делегати на ЦОП27 у Египту изнесу „резолуцију која би рекла компанијама које буше ван својих земаља да то не раде".

Влада Намибије одбацила је његове критике, рекавши за ББЦ да има одговорност да развија природна богатства земље у корист сопственог народа.

„Одрицање од те одговорности било би непромишљено, стога ће Намибија, као суверена демократска земља, одрживо истраживати и развијати природне ресурсе", наводи се у саопштењу.

Истакнуто је да су емисије гасова стаклене баште у Намибији „безначајне у поређењу са развијеним земљама".

Африка као целина је одговорна за мање од четири одсто светских емисија стаклене баште.

Питање да ли афричке земље треба да наставе да експлоатишу фосилна горива појављује се као тачка поделе на овогодишњем ЦОП-у.

Многи кажу да би требало да буду слободни да експлоатишу налазишта нафте и гаса, како би развили привреду и окончали енергетско сиромаштво.

Али бискупа Пата нису убедили.

„Када постоје потенцијално чистији извори енергије, зашто направити корак назад ка фосилним горивима?", запитао се.

Погледајте видео:

У Боцвани ту забринутост изражавају потомци првих становника јужне Африке: народ Сан.

Миленијумима су Санске заједнице насељавале садашњу јужну Африку, живећи ловачко-сакупљачким начином живота.

Сада се сматра да их је остало око 90.000, концентрисаних у Боцвани, Намибији, Јужној Африци и Замбији.

Кључ њихове културе и система веровања је живот у хармонији са природом.

Санска духовност је нераскидиво повезана са њиховим односом према земљи, биљкама и животињама.

„Не желимо да се овај пројекат деси", каже Дифетого Анита Легова, активисткиња Сан заједнице из Боцване која присуствује ЦОП27 у Египту као борац за права домородачких народа.

„Забринути смо за животну средину и заштиту наших природних ресурса, јер када бушење почне доћи ће до великих промена.

„Животиње ће мигрирати, а ми се бојимо да ћемо изгубити наше аутохтоне биљке."

Влада Боцване је одбила неколико захтева за интервју, али је министар минералних ресурса, Лефоко Моаги, раније изјавио да „услови лиценце захтевају да ReconaAfrica очува колико је то могуће природно окружење и минимизира… штету природних и биолошких ресурса".

Влада је такође подвукла да тренутно није планирано бушење у Боцвани - истраживање ће се вршити неинвазивним средствима.

Али Дифетого Анита Легова страхује да ће, ако се потврди присуство нафте или гаса, на крају доћи до бушења.

Слично као и бискуп Пато, она је забринута шта би то могло донети.

Она је из народа реке Сан, који верују да су реку која храни делту Окаванго добили од богова, јер никада не пресушује.

Одрастајући у селу Кваи на ивици делте, поштовање које су њени старији имали према реци било је уткано у ткиво њихових живота, каже она.

„Наши родитељи би ишли на реку да плешу, повезујући се са боговима, захваљујући боговима.

„Наша култура, наш начин живота, наш дух се повезује са реком."

Ако би река и Делта били повређени, каже Анита, то би „емотивно уништило људе".

„Зашто је наша влада заинтересована за нафту када постоје друге ствари које могу да се ураде и које могу да донесу приход?".

Погледајте видео:

Планине богова

Са друге стране делте, на северозападу Боцване, налази се још једно место светске баштине - низ великих стенских формација које су толико свете за народ Сана да су познате као „планине богова".

Брда Цодило су место за које народ Сана верује да бораве духови предака, и преко њих се повезују са највишим бићем.

Брда садрже више од 4.500 слика на стенама, од којих се за неке сматра да су старе више од 20.000 година, са детаљима о историји народа Сана.

Сан активиста Гакемото Валикан Сатау, који живи у граду Шакаве, северно од брда, каже ми да су за народ Сана брда „слична Меки за муслимански народ".

Истраживање није дозвољено унутар тампон зоне од 20 километара око брда, али ово је мало умањило страхове Гакемота Валикана Сатауа.

„Како да се не бринем?", каже он.

Посебно се плаши „потреса или земљотреса" који би могли довести до уништења слика.

Широм јужне Африке постоје људи Сана који тврде да је њиховим заједницама одузета њихова земље.

„Већ смо маргинализовани, сиромашни смо, изгубили смо земљу, а сада долазе Канађани", каже Гакемото Валикан Сатау.

Шапванале из ReconaAfrica наглашава да је пројекат у Боцвани у раној фази и да компанија жели да чује мишљења погођених заједница.

„Континуирано ћемо слушати заједницу Сана, стално ћемо улагати напоре и ићи више од тога како бисмо били сигурни да буду консултовани."

„Слушамо их. И чујемо, и добијамо савете о томе који је прави начин да се ствари раде."

Али, каже она, другим нацијама је поверено да истражују нафту и гас, и то им је помогло да развију њихове привреде.

„Ако нас позову владе Намибије и Боцване, мислим да је једино поштено да се овим двема нацијама такође дозволи да истражују природне ресурсе за добробит људи, међу којима и заједница Сана."

Додатно извештавање: Џесика Фурст

Можда ће вас занимати и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]