Климатске промене и Самит ЦОП27 у Египту: Време је да се плате климатски дугови, кажу лидери погођених земаља

Лидери земаља које су погођене поплавама и климатским променама затражиле су на самиту ЦОП27 хитну финансијску помоћ од богатих држава.

„Нећемо одустати... недостатак алтернативе нас гура у водени гроб", рекао је Филип Дејви, премијер Бахама.

Лидери 120 земаља састали су се у египатском граду Шарм Ел Шеик како би разговарали о даљим корацима борбе против климатских промена.

Најпогођеније земље климатским променама траже посебан фонд како би могле да се изборе за последицама.

„Нисам овде да тражим од вас да волите становнике моје земље као што их ја волим.

„Желим да питам да ли је вредно да милиони климатских избеглица постану десетине милиона, што ће извршити политички и економски притисак на свет", рекао је он.

Као ниска земља, Бахами су посебно погођени повећањем нивоа мора и ударима ветрова.

Премијер ове земље је поручио да се уозбиље и да је борба против климатских промена у интересу свакога.

Лидери Намибије, Гане, Пакистана и острвских земаља говорили су о последицама климатских промена у њиховим земљама и стале иза предлога о оснивању фонда помоћи за најугроженије земље.

Рат у Украјини је разлог да се брзо реагује на климатске промене, рекао је Руши Сунак, британски премијер, на самиту Уједињених нација о климатским променама (ЦОП27).

„Климатске промене и енергентска сигурност иду руку под руку", рекао је британски премијер у првом међународном обраћању откако је преузео ову функцију.

Кључне теме самита су компензација и подршка најугроженијим земљама.

„Путинов одвратни рат у Украјини и растуће цене енергије широм света нису разлог за успоравање борбе против климатских промена - то су разлози да се делује брже", рекао је Сунак.

„Нашој деци можемо завештати зеленију планету и просперитетнију будућност [...] Заиста има места за наду", додао је он.

Током говора, лидери су тражили од богатијих држава да остану на линији заустављања даљих климатских промена, упркос рату у Украјини и глобалним финансијским проблемима.

Државе на првој линији удара климатских промена за неке од највећих проблема истакле су високе температуре, суше и поплаве које утичу на људе и околину.

„Ми смо на аутопуту за климатски пакао, а нога нам је на папучици за гас", рекао је на самиту Антонио Гутереш, генерални секретар УН.

Његово оштро упозорење поновио је бивши амерички потпредседник и еколог Ал Гор који је рекао да државе морају да „престану да смирују културу смрти" фосилних горива.

У енергетичном наступу, Емануел Макрон, председник Француске, тражио је од лидера да донесу климатску правду.

Борис Џонсон, бивши британски премијер, такође је у Египту и рекао је да земље не смеју да буду „слабе и млитаве" када је у питању борба против климатских промена.

Олаф Шолц, канцелар Немачке, рекао је да прелазак на обновљиве изворе енергије јесте „императив политике безбедности", а Ђорђа Мелони, нова италијанска премијерка, изјавила је да је њена држава „привржена" постизању циљева у борби приотив климатских промена.

Миа Мотли, премијерка Барбадоса, говорила је о „ужасу и пустошењу на Земљи" прошле године.

„Било да су то апокалиптичне поплаве у Пакистану, топлотни таласи од Европе до Кине, или заиста последњих дана у мом региону, разарања коју је у Белизеу изазвала тропска олуја Лиза, или бујичне поплаве пре неколико дана у Светој Луцији. Нема потребе да то понављамо", рекла је она.

Чињеница да се самит одржава у Африци, континенту која је највише погођена климатским променама, неколико пута је поновљена.

„Сва даља одлагања учиниће нас заузетим посматрачима јер климатске промене уништавају животе и ствари потребне за живот", рекао је Вилијам Руто, председник Кеније.

Око 700 милиона људи у Африци биће пресељено због недостатка воде за пиће до 2030. године, додао је он.

УН је отворио ЦОП27 у недељу, 6. новембра, упозорењем да нам планета „шаље сигнал за опасност".

У последњих осам година измерене су највише температуре у историји, наводи се у извештају Светске метеоролошке организације при УН.

На прошлогодишњем самиту у Глазгову договорене су следећи кораци:

Земље у развоју захтевају да се испоштују претходне обавезе у погледу финансирања.

Како се свет загревао од 1880. године

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]