Русија и Украјина: Украјинцима у окупираним областима речено да „буду спремни да се боре за Русију“

Украјински продор у јужним областима Херсон и Запорожје знатно је спорији од њихових успеха на североистоку. Прве линије фронта редовно се налазе на удару док и Русија и Украјина покушавају да крену напред.

ББЦ-јевом новинару Абдуџалилу Абдурасулову дозвољен је приступ украјинској првој линији фронта у Херсонској области.

Стара совјетска самоходна хаубица звана „Гвоздика" (или „Каранфил") извучена је на отворено поље и постављења у положај.

Њена цев се подиже.

„Пали!", следи команда.

Артиљерци се ужурбаним покретима повлаче после последњег хица.

Иако је напредак украјинских снага на северу веома спор, њихова артиљерија је у сталном послу.

Стус, командант артиљераца, објашњава да Русија гађа његову пешадију, а они одговарају на то да их ућуткају.

Њихов рад се и те како осећа на првој линији фронта.

Војници прелазе преко бескрајног поља под заштитом дрвореда.

Они не обраћају пажњу на звуке пројектила који им лете над главама нити на одјекивање експлозија.

Борци кажу да је руска извиђачка станица 500 метара од њих и да би могли да буду у домету лаког наоружања.

Украјинци се крећу брзо како би стигли до разорене грађевине на фарми коју су повратили пре само недељу дана.

Сада копају ровове и преносе џакове са песком да би утврдили нове положаје.

Али напредак Украјине на југу је спор.

Сва прича о овдашњој контраофанзиви помаже да се преваре Руси и оствари продор на истоку, смеје се Васил, заменик команданта пука.

„Међутим, ми имамо неког успеха и овде. Настављамо да ослобађамо села ситним корацима, али веома је тешко - свака победа коју извојујемо окупана је крвљу", додаје он.

Многи Украјинци који остају иза руске линије фронта, на окупираној територији, нестрпљиво чекају ову контраофанзиву.

„Еуфорични смо кад год Украјина удари на окупирану територију", каже Ирина, становница Мелитопоља на југу.

„То значи да нас Украјина није заборавила. Сви знамо да живот близу војне инфраструктуре и грађевина није безбедан, тако да се већина цивила преселила са тих локација."

Али што дуже људи чекају на окупираној територији, теже им је да преживе.

Многи су веровали да ће контраофанзива бити покренута у августу.

Али кад се то није десило, почели су да беже ка територији под контролом Украјине и областима даље на запад.

Међу њима је и Татјана Кумок из Мелитопоља.

Ова израелска држављанка била је у посети родном месту кад је руска инвазија почела у фебруару.

Остала је у граду да дели помоћ становницима, али су у септембру она и њена породица одлучили да оду.

Један од главних разлога за одлазак била је руска најава одржавања такозваног референдума.

„Руси ће увести нове забране према њиховим законима и покушати да начине окупацију легитимном", уверена је.

Будући да је град претворен у џиновску војну базу, она каже да је очигледно да руске трупе неће лако напустити град.

„Било је очигледно да град неће бити ослобођен ове јесени", додаје она.

Сада је чак и тихи отпор руској окупацији постао опасан.

У септембру су многе породице биле присиљене да пошаљу децу у школе под руском управом иако би тако њихова деца била изложена пропаганди Кремља.

„Ако не пошаљете децу у школу, то је лакмус тест за вас - то значи да имате проукрајинске ставове", објашњава Кумок.

„Знам родитеље који су морали да објасне седмогодишњем детету да у школи не сме да говори о стварима о којима се прича у кући. Иначе би дете могло да им буде одузето.

„То је стварно било страшно."

Обрачуни са људима који не подржавају руску власт су појачани.

„Дошло је до наглог скока броја хапшења од августа, после успешних украјинских ваздушних напада", каже Богдан, који још живи у Херсону.

Он је за ББЦ говорио преко апликације за поруке и његово право име не откривамо ради његове безбедности.

Богдан каже да су ранија затварања била заснована на списку имена које је имала руска војска.

Али сада било ко може да буде ухапшен и бачен у подрум на саслушавање.

Руски војници су недавно дошли у кућу Хане (није јој право име) у Новој Каховки, граду у Херсонској области, да би проверили ко ту живи.

„Нису улазили у кућу, али било је веома страшно. Чак ни не идем више никуда са телефоном", каже она преко апликације за поруке.

Непризнати референдум представља нову претњу по локално становништво - мобилизацију.

Многи мушкарци могли би да буду регрутовани да се боре за руску војску.

Руски војници већ иду од куће до куће у неким селима и пописују имена мушких становника, тврде мештани.

Они говоре да су им војници рекли да се спреме за позив у војску после референдума.

Мушкарци старости између 18 и 35 година наводно више не смеју да напусте окупирану територију.

Ирина је отишла 23. септембра, првог дана референдума, са мужем и двоје деце.

Они су желели да остану како би се старали о њеној паралисаној деведесетдвогодишњој баки.

„Али кад је Путин најавио мобилизацију, а већ смо знали за референдум одраније, било је очигледно да ће доћи до масовне мобилизације и људи ће бити привођени на улици без обзира на њихове године", каже она.

„Можемо да преживимо без гаса и струје, можемо да нађемо решење за то. Али не и за ово. Ту смо повукли црту", каже Ирина.

Руска мобилизација представљаће нове проблеме за украјинску контраофанзиву.

Рат ће у сваком случају ескалирати и више људи ће умирати, кажу украјински војници.

„Не смемо да потцењујемо нашег непријатеља", каже Стус, командир артиљераца.

„Ти нови регрутовани руски војници ће имати пушке и гранате, тако да ће представљати претњу, коју ћемо морати да неутралишемо."

И док артиљерци чекају нови задатак са хаубицом сакривеном у грмљу, руске трупе нападају оближње украјинско село ракетама град.

Артиљерци ћуте док слушају како се нижу експлозије.

Тај застрашујући звук само је још један подсетник да ће успех украјинских трупа зависити од тога колико брзо они могу да ућуткају руску артиљерију и бацаче ракета.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]