Русија: Бивши затвореници откривају детаље о мучењима и силовањима

Бивши затвореници говоре за ББЦ о томе како су систематски силовани и мучени у руским затворима.

Прошле године је процуреле снимке таквог злостављања поделио инсајдер, а сада су за ББЦ жртве објасниле зашто се то дешава и како се боре за правду.

Упозорење: Овај чланак садржи експлицитне слике и описе сексуалног злостављања и насиља

Затворска болница Саратов, у југозападној Русији, нашла се у жижи јавности прошле године када су видео снимци злостављања затвореника процурели до организација за заштиту људских права и о њима писали међународни медији.

Алексеј Макаров је знао за репутацију болице пре него што је пребачен у њу 2018. у склопу шестогодишње затворске казне за напад.

Затвореници који се шаљу у Саратов из других затвора у региону жале се да су медицински разлози за то исфабриковани како би могли да буду мучени иза затворених врата.

Руски затвори готово да немају независни надзор, а затворске болнице - са строгим правилима о карантину - још и мање од тога.

Макарову стварно није било добро - добио је дијагнозу туберкулозе - и он се надао да ће бити поштеђен.

Али је током боравка тамо двапут био силован.

Жртве и експерти кажу да је злостављање, којем су Макаров и други били изложени, увек одобравала затворска управа и да се користи за уцењивање затвореника, њихово застрашивање или изнуђивање признања.

Инкриминишући снимци приморали су руску владу да реагује на скандал који је избио због затворских мучења у овој земљи.

Према независном руском медијском пројекту Проект, мучења су пријављена у 90 одсто руских региона између 2015. и 2019.

Али реакције су до сада биле споре.

ББЦ је анализирао хиљаде судских списа који датирају из тог периода, откривши да је 41 припаднику затворске службе суђено за најтеже случајеве злостављања затвореника.

Али скоро половина њих добила је условне казне.

ББЦ је разговарао са бившим затвореницима, као и са Макаровим, о патњама које су претрпели у руском затворском систему.

Макаров је први пут мучен у фебруару 2020, каже он.

Одбијао је да призна наводну заверу против затворске администрације и тројица људи су га изложили сталном насилном сексуалном злостављању, каже он.

„Десет минута су ме тукли, цепали ми одећу. А онда би ме наредна два сата силовали сваки други минут дршком од метле.

„Кад бих се онесвестио, попрскали би ме хладном водом и бацили ме назад на сто."

Два месеца касније то се поновило.

Био је присиљен да плати 50.000 рубаља (868 евра) нападачима и он тврди да је био силован како би га натерали да ћути о томе.

Макаров је за ББЦ рекао да је његово мучење снимљено камером.

Затвореници знају да такав понижавајући снимак може да се подели са читавим затвором ако се они не повинују захтевима.

Силоватељи су други затвореници, који, како су убеђени Макаров и други, раде по налогу управника затвора.

Музика се пушта гласно током мучења, каже Макаров, како би се забашурили крици.

Погледајте видео о томе како је бивши затвореник разоткрио мучење и злостављање у руским затворима

Прошлогодишњи процурели снимак из Саратова објављен је уз помоћ другог бившег затвореника из тог затвора.

Сергеј Савељев је кришом успео да изнесе снимке на којима се види понижавање и насиље вршено над десетинама затвореника.

Он верује да је мучење одобрено на највишим положајима у склопу организованог система.

Савељев је имао приступ снимцима зато што је од њега затражено да ради у одељењу за обезбеђивање затвора које је имало проблема са мањком особља.

Од њега се очекивало да надгледа и каталогизује снимке са камера које обично носе затворски чувари.

Али он је за ББЦ испричао да би за потребе мучења затвореника у Саратову чувари ангажовали друге затворенике да обаве њихов прљави посао уместо њих и тражили су од њих да носе камере како би се снимило злостављање.

„Добијао бих наређење од шефа обезбеђења", каже он.

Потом му је речено да сачува снимак неких од тих напада да би могао да се прикаже одељењу за обезбеђење и повремено да га пребацује на драјв како би могао да се прикаже особљу на вишим функцијама.

Након што је открио ужасе који се одвијају иза затворених врата, он је почео да копира фајлове и да их крије.

„Зажмурити над овим и не чинити ништа практично би значило признати да је тако нешто нормално", рекао је он.

На неким од снимака могу да се виде људи који муче, како користе лисице.

Савељев каже да су затвореници који злостављају, по правилу су они који су осуђени за насилне злочине и служе дуге затворске казне.

Као такве, њих занима да чине услуге управи у замену за бољи третман у затвору, каже он.

Такви затвореници понекад добијају надимак пресовшчики.

„Њих занима да им буде угодно у том периоду, они желе да администрација буде добра према њима, како би добро јели, добро спавали и стекли неке привилегије", објашњава Савељев.

Активиста Владимир Осечкин, чија је организација Гугалгу.нет објавила процуреле снимке, говори и о језивом протоколу који следе мучитељи, забележеном на једном конкретном снимку.

„Они дају знаке једни другима, делајући у прећутном садејству, разумеју једни друге без речи, зато што следе добро разрађен систем.

„Човек на снимку даје знаке како увртати или раширити човекове ноге да би могли да га силују."

После цурења Саваљевљевих доказа, ухапшена су шесторица пресовшчика, али су они негирали да су уплетени.

Два месеца касније, директор затворске болнице Саратов и његов заменик такође су ухапшени - обојица су негирала било какво учешће у злостављању које се види на снимцима.

Руски председник Владимир Путин сменио је шефа националне затворске службе и најавио „системске мере" како би дошло до промене.

Закон у земљи измењен је прошлог месеца да би се увеле строге казне за коришћење мучења као средства злоупотребе власти или изнуђивања доказа.

Али активисти борбе за људска права истичу да мучење као самостално дело још није криминализовано.

Ово није први пут да је председник Путин обећао промене.

Слично обећање дао је после првог шокантног цурења таквих снимака 2018, на којима се виде чувари како масовно туку људе у затвору у Јарослављу, северно од Москве.

Једанаест припадника затворског особља из Јарославља добило је минималне казне 2020. године, а двојица њихових шефова су ослобођени.

Адвокаткиња Јулија Чванова, специјализована за заступање жртава мучења, каже да је примарна мотивација за организовано злостављање затвореника жеља власти да добије признања, без обзира на то да ли су они криви или не.

Као последица тога, званичници одговорни за истраживање злочина првенствено су подстрекачи на мучење у руским затворима, каже она.

„Признања су највећи приоритет."

Она покушава да добије одштету за двадесетдвогодишњег Антона Ромашова, који је мучен 2017. пошто је одбио да призна злочине које није починио.

Ромашов је ухапшен за поседовање марихуане, али га је полиција притискала да призна да је растурао дрогу - што је много теже кривично дело.

Кад је одбио да призна, одведен је крајем 2016. у притворски центар у Владимиру, у западној Русији.

„Одведен сам у ћелију број 26. Тачно сам знао каква је то ћелија… зато што сам чуо да одатле допиру крици, крици који би се чули данима без престанка."

Тамо су га чекала двојица људи.

Он каже да је био бачен на под, руке и ноге су му везане једне за друге иза тела, а потом је премлаћиван читав дан.

Кад су му свукли панталоне, рекао је да ће потписати све што желе.

Осуђен је на пет година затвора, упркос томе што је на суду изјавио да је његово признање изнуђено мучењем.

До истраге ове праксе у притворском центру Владимир на крају је дошло кад је један други затвореник убио једног од пресовшчика који је претио да ће га мучити.

Припадници особља затвора, кад је од њих затражено да дају изјаву, открили су да је већина њих знала шта се дешава у озлоглашеној ћелији број 26.

Затворски чувар који је водио ћелију за мучење осуђен је на суђењу на ком су сведочили Антон и још двојица затвореника.

Али до сада највећи скандал око затворског мучења у земљи избио је у сибирском региону Иркутск.

После протеста у пролеће 2020. у Затвору 15 у Ангарску, близу града Иркутска, власти су послале одред за разбијање демонстрација.

Постројено је стотине затвореника и одведено у два притворска центра, где су их чекали затворски чувари са пресовшчикима.

Један од оних који тврди да је био мучен у центру, Денис Покусајев, који је служио трогодишњу казну за превару, каже да су затворски чувари били отворени поводом тога зашто се они кажњавају.

„Рекли су ми: 'Да ли мислиш да је нама стало до тога да ли сте ви криви или не? Дошли сте из затворске побуне - тако да ћете одговарати за то.'"

Адвокаткиња Јулија Чванова објашњава најчешћи образац догађаја.

„Истражитељи одлуче кога ће да саслушају, које сведоке ће да испитају и које истраге ће да воде… Потом контактирају затворске чуваре са упутствима: 'Треба ми признање од овога или онога'".

Покусајев каже да је прогон био немилосрдан.

„Злостављање није престајало скоро три месеци, сваког дана, сем викендима."

Он каже да су чувари учествовали у мучењима.

„Смејали су се, јели воће… Особа је била силована разним предметима… А они су се само смејали, уживали су."

ББЦ је затражио коментар од руске затворске службе на наводе о мучењу и силовању у националним затворима и притворским центрима.

Одговор није стигао.

Активисти за људска права процењују да је после тих немира мучено најмање 350 затвореника.

Покусајев је један од тридесетак људи који су добили право да законски буду признати као жртве инцидента и један од малобројних спреман да сведочи на суду.

Очекује се да ће истрага прерасти у неколико суђења.

У Денисовом случају, он и шачица других затвореника ускоро ће сведочити против двојице затворских чувара - од којих ниједан није прихватио оптужбе против њих.

Јулија и сви они који сведоче у случају били су приморани да потпишу уговор о неоткривању података.

Не зна се да ли ће било какав резултат довести до значајније реформе.

Покусајев каже да га и даље прогања оно што му се десило.

„Одлазим у шуму поред наше куће сваки дан. Извикујем псовке из свог гласа, дерем се да избацим то и не држим у себи."

Али он је чврсто решен да добије правду.

Он верује да је то могуће ако су људи довољно храбри да дигну глас.

„У овом тренутку се људи у Русији плаше да устану и кажу било шта… и због тога они не постижу ништа."

Погледајте цео видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]