Наука и здравље: Научници на прагу великог открића - живот нам стварно пролази пред очима на самрти

Живот можда заиста пролети пред очима људима који су на самрти, показују најновији случајно добијени научни подаци.

Екипа научника у Ванкуверу у Канади покушавала је да измери мождане таласе код осамдесетседмогодишњег пацијента са епилепсијом.

Али током неуролошког снимања он је доживео смртоносни срчани удар и та ситуација је омогућила научницима да сниме шта се дешава са мозгом који умире.

Открили су да су 30 секунди пре и после смрти, мождани таласи пратили исте шаблоне као током спавања или подсећања на успомене.

Оваква мождана активност могла би да сугерише да се јавља сећање на живот у последњим тренуцима људи који су на самрти, наводи се у извештају тима лекара објављеног у часопису Frontiers in Aging Neuroscience.

Доктор Аџмал Земар, коаутор студије, рекао је да је тим научника из Ванкувера случајно дошао до првог записа умирућег мозга.

„Ово је, заправо, било сасвим случајно јер нисмо планирали овакав експеримент, нити снимање сигнала."

Дакле, да ли ћемо се у тренутку када будемо на самрти макар на кратко присетити лепих догађаја у животу и људи које волимо?

Доктор Земар каже да је немогуће одговорити на то питање.

„Ако бисмо ушли у филозофску причу, могао би да нагађам да би наш флешбек мозга вероватно пре подсетио на добре него на лоше ствари", објаснио је.

„Али оно што је за памћење се разликује од човека до човека."

Земар каже да 30 секунди пре него што је срце човека престало да допрема крв у мозак, његови мождани таласи су следили исте шаблоне који се јављају када обављамо високо-когнитивне захтевне задатке.

То се дешава када се концентришемо, сањамо или се присећамо.

Ови шаблони можданих таласа јављали су се и 30 секунди пошто је срце пацијента престало да куца - односно до тренутка када се обично човек проглашавамо преминулим.

„То би могло да буде последње подсећање на оно што смо искусили у животу, као да се понављају у нашем мозгу у секундама пре смрти."

Студија отвара и питање када се тачно живот завршава - када срце престане да куца или када мозак престане да функционише.

Доктор Земар и његов тим су упозорили да из ове студије не могу да се изведу општи закључци.

Чињеница да је пацијент имао епилепсију, да му је мозак био отекнут и да је крвавио, додатно компликује ситуацију.

„Увек ми јенепријатно да говорим о једном случају", рекао је Земар.

Годинама после иницијалног записа из 2016, тражио је сличне случајеве који би поткрепили анализу, али без успеха.

Али истраживање спроведено 2013. на здравим пацовима је дало могућу смерницу.

У тој анализи, амерички научници су известили о високим нивоима можданих таласа у тренутку смрти и до 30 секунди пошто је срце пацова престало да куца.

То је била иста ситуација као она са којом се сусрео доктор Земар код пацијента са епилепсијом.

Сличности између две студије су невероватне, рекао је доктор Земар.

Он се нада да ће објављивање информација о оваком случају код људи отворити врата другим истраживањима о последњим тренуцима живота.

„Чини ми се да постоји нешто мистично и духовно у вези са искуством блиског сусрета са смрћу.

„А открића попут ових су тренуци за које научници живе", закључио је Земар.

Погледајте видео о младима који су се вратили из мртвих

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]