Словенија, култура и Југославија: Преминуо легендарни југословенски мутзичар и концептуални уметник - Марко Брецељ

Легендарни словеначки и југословенски рок музичар, кантаутор и концептуални уметник Марко Брецељ, бивши фронтмен рок групе Булдожер, преминуо је у 71. години, објавила је Радио-телевизија Словеније.

Остаће упамћен као уметник који је увео перформанс у популарну музику у Југославији и по разним хумористичним минирањима тадашње фестивалско-шлагерске сцене, али и комплетан малограђански миље из којег је она произашла.

„Постојање и развој критичке свести у бившим југословенским земљама данас су очигледно угроженији од прашума Амазоније.

„(Бивши амерички председник Доналд) Трамп је најутицајнији перформер света!", рекао је Брецељ у ранијем интервјуу недељнику Време.

Ко је био Марко Брецељ?

Рођен је 30. априла 1951. године у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине.

На Универзитету у Љубљани студирао је геологију, а касније техничку физику (Факултет за математику и физику).

Потом добија статус слободног уметника, а једну од својих најбољих композиција Алојз валчек посветио је свом професору математичке физике Алојзу Кодреу.

Међу његовим најпознатијим песмама су и Črni Peter (Црни Петар), Škandal v Rdečem baru (Скандал у црвеном бару), Požar и Duša in jaz (Душа и ја).

Музичку каријеру започео је 1973. године као виолиниста у квартету Три црнца и у љубљанском саставу Крик, а у том периоду, у сарадњи са аранжером Бојаном Адамичем, објавио је албум Коктел.

Шира публика упознала га је као кантаутора и шансоњера на Омладинском фестивалу у Суботици 1974. године када је добио награду стручног жирија.

На бину је изашао са косом обојеном у зелено, мада је хтео у плаво.

„У белим панталонама и црвеној кошуљи, ја, нова звезда, желео сам да личим на југословенску заставу", рекао је он у интервјуу недељнику Време.

Две године касније придружио се члановима бенда Седам светлосних година, с којима је основао Булдожер.

У Булдожеру је био текстописац и певач, а један од најпопуларнијих албума групе био је Пљуни истини у очи.

У групи је остао до лета 1979. године, а учествовао је у стварању два албума и за саундртрек за филм Живи били па видјели.

Музика групе Булдожер је награђена Златном ареном на Пулском филмском фестивалу.

Наставио је соло каријеру, објавивши неколико хитова, попут Парада, Радојка, Секси диско хит.

Брецељ је од 1991. године водио Младински, културни, социјални и мултимедијални центер (МКСМЦ) у Копру и Друштво пријатеља умереног напретка (Друштво пријатељев змернега напредка).

Говорио је да је у Југославији седамдесетих година била заустављена либерализација социјализма и да је напредна и критичка уметност била под притисцима.

„Забрањено је било и свако рушитељство државе, које се касније морало заговарати због злочина.

„Нашу прву плочу у Београду, за београдску издавачку кућу, у новинама је бранио Момо Капор (Булдожер - Пљуни истини у очи, ПГП РТС, 1975.).

„Од 1975. до 1977. били смо повремено ометани у наступима и морали смо да мењамо речи у песмама, зато да би друга плоча могла да буде објављена.

„На пример. 'И одох ја у Нирвану", мењали смо у: 'И одох ја у кафану!'. Мучно и смешно", причао је Брецељ за Време.

Перформанси

Перформанси и екцеси су му били у крви.

Чланови групе Булдоржер су у главном словеначком граду Љубљани 1975. године су извели перформанс „Дан болезни" (Дан болести), у коме је вођа бенда Борис Беле пиштољем као побио хорчић „Пепео и леукемија" (пошто се на такмичење за Песму Евровизије квалификовала група Пепел ин кри са песмом Дан љубезни).

Осим што је после Булдожера наступао соло са електричном гитаром, бавио се и ангажованим перформансима, које је назвао Меки тероризам.

Перформансе је изводио на јединственим турнејама по бившој Југославији - Пријатељска офанзива.

Једна од његових мекотерористичких акција био је и „атентат" на словеначке политичаре комадићима вате угураним у дуваљку.

У Загребу је 2012. године одржао перформансе „Магарац у Загребу" и „Седам секретара СКОЈ-а Цвркут", иронично се осврнувши на улазак Хрватске у Европску унију.

Пре шест година је извео перформанс Публици будућности као реакцију на тада актуелну мигрантску кризу и ограђивање Словеније жицом.

Тада демонстрирао је какве повреде може да нанесе жица на словеначко-хрватској граници.

Брецељ је добитник Јежкове награде (2019) - признања РТВ Словеније у част сатиричара Фране Милчинског Јежека - „словеначког Чарлија Чаплина".

Када је 2021. године низ словеначких медија објавило лажну вест о смрти Брецеља, извео је спонтани перформанс, показујући да људи заиста више ништа не читају, а оно што прочитају - не разумеју.

Забуну је изавала најава невладине организације Похорска бојна, с којом је Брецељ сарађивао.

Најављен је перформанс „Супер, неко је умро", у оквиру којег је било планирано да редитељка Злата Војнић Кортмиш-Милошев и стрип уметник Данило Милошев Wосток из Вршца отворе меморијалну изложбу са „посмртним остацима Марка Брецеља", пренео је seecult.net.

У каснијим интервјуима објаснио је да је његово проглашавање мртвим својеврсни перформанс који показује да људи ништа не читају или не разумеју прочитано, а посебно је критиковао кориснике друштвених мрежа.

„Ватрогасци би требало да прошире деловање на гашење пожара на друштвеним мрежама.

„Размера овог пожара била је толико драстична, јер ме неки људи воле, а неки не, па су обе групе шириле ову неистиниту вест једнаким интензитетом", рекао је тада Брецељ.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]