Породица, ментално здравље и аутизам: После 15 година, враћа се кући из болнице - мајчина борба победила

Рајан Кларк, 32-годишњак који пати од аутизма, провео је скоро половину живота у болници за ментално здравље, најзад је пуштен кући после дуге борбе његове мајке.

Кларк је био у болници од 2006. године.

Његова мајка, Шерон, из Донкастера, рекла је да је Рајан пресрећан што се враћа кући после 15 година.

Рајан ће сада живети самостално у властитом смештају са неговатељима.

У јулу је британско Национално удружење за аутизам (НАС) саопштило да је број аутистичних људи који бораве у болницама за ментално здравље у Енглеској „национални скандал".

Кларк је примљен у болницу због бојазни да ће се самоповредити.

Првобитно му је дијагностикована шизофренија, али је добио ревидирану дијагнозу аутизма када је имао 28 година.

Последњих пет година провео је на одељењу форензичке психијатрије, на којем су смештени и пацијентима осуђени због различитих кривичних дела.

Шта је аутизам?

Аутизам је доживотни развојни поремећај који карактерише слаба или никаква социјална интеракција и комуникација, као и понављајући обрасци понашања.

Ради се о широком спектру поремећаја - неки од знакова могу се приметити у раном детињству, мада није реткост да до дијагнозе дође тек много касније, наводи се на сајту Светске здравствене организације (СЗО).

Код људи са аутизмом временом може доћи до промена могућности и потреба - док су неки способни за самосталан живот, другима је потребна нега током читавог живота.

Једна од карактеристика овог поремећаја су потешкоће у овладавању вештинама комуникације, па због тога људи који пате од ових поремећаја теже успостављају друштвене односе.

Поједини су склони атипичним понашањима као што је усмереност на једну исту ствар, потешкоће у преласку са једне активности на другу, као и неуобичајене реакције на чулне сензације.

Аутизам је неизлечив, реч је о поремећају који траје целог живота.

Људи се аутизмом се међусобно разликују и по томе колико су самостални - неки успеју да се старају сами о себи и остваре блиставе каријере, попут глумца Ентонија Хопкинса или оснивача Тесле Илона Маска, док други читав живот зависе од подршке породице и социјалних служби.

Пацијенти могу бити примљени у болницу због недостатка неге, потребе за породицом или неговатељима или зато што особа са аутизмом има проблема са менталним здрављем.

Шерон Кларк рекла је да се борила свим силама за сина у последњих 15 година.

„Он је аутистичан и понавља фразе, али мислим да је то био његов механизам суочавања док је био у болници.

„Сада мислим да ће престати. Како време буде пролазило, то ће бледети.

„Имаће лоше дане, али ће их бити све мање и мање".

Њен муж Питер је рекао да је његов посинак „веома срећан" што ће живети „нормалним животом".

„Мислили смо да ће га преплавити осећања, али он је то заиста добро прихватио, на свој начин, и био је толико узбуђен да је желео да уради све одједном и да све види одједном", рекао је.

„Само се смејао и плесао и заиста је срећан."

Подаци британске националне здравствене службе показују да је број аутистичних пацијената задржаних у болници порастао са 1.105 на 1.215 између 2015. и 2021.

Србија и даље није утврдила тачан број оболелих, а и даље се чека оснивање Центра за аутизам и национални регистар особа са аутизмом.

Званичне институције помињу цифру од 2.500 људи, засновану на различитим списковима, док удружења родитеља деце са аутизмом говоре о 70.000 људи, ослањајући се такође на светску статистику која показују да један одсто становништва сваке земље болује од неког од поремећаја из спектра аутизма.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]