Угоститељство и Велика Британија: „Јео сам исти доручак у претходне 22 године"

Више од већине људи, Џон зна какав би требало да буде укус правог шкотског доручка.

Процењује да их је појео око 3.000 у последње 22 године.

Али то није био избор - то је саставни део његовог посла као тајног хотелског инспектора.

Џон (није његово право име) радни век проводи оцењујући хотеле, пансионе, ресторане са собама, па чак и кампове и приколице.

Путује по читавој Шкотској, обављајући готово 150 контрола годишње.

Битан елемент његовог рада је процена квалитета хране у неком угоститељском објекту.

Али то је задатак који понекад тешко може да прогута.

„Добар део посла инспектора састоји се у упоређивању хотела, другачијих оброка, пре свега доручака.

„Као резултат тога, у последње 22 године јео сам исти доручак.

„Не можете да се извучете само уз неко пиће. Најтежи део посла је јести када нисте гладни", каже он.

Прави шкотски доручак

Шкотска верзија „пуног енглеског доручка" често укључује сланину, кобасице, печена јаја, пасуљ, пржени парадајз и печурке.

Затим ту је црни пудинг, колач од кромпира и хеџис (нешто попут огромне дебеле кобасице од изнутрице овце - јетра, срце и плућа).

Још једна чврста основа овог јела је Лорн кобасица - млевено свињско и говеђе месо пресовано у равни облик и пржено.

Неки ресторани ће такође послужити доручак са воћним пудингом, мешавином брашна, двопека, овсене каше и воћа.

За разлику од познатог телевизијског хотелског инспектора Алека Полиција, који ради под бљештавилом светла камере, Џон мора да остане испод радара.

Труди се да сакрије прави идентитет од власника, посебно ако је то место које је претходно посетио.

„Сваке године користим различита имена, другу адресу електронске поште и кућну адресу тако да не могу да ме открију путем историје гостију у систему резервација", каже он.

Међутим, упркос његовим напорима, неки паметни власници хотела посумњају у то ко је он кад уђе на рецепцију.

Најчешћа грешка коју чине, каже Џон, јесте што су превише пажљиви према госту за кога сматрају да би могао да буде инспектор.

„Током једног оброка, у 28 наврата су ме питали да ли је са мојим оброком све у реду.

„При томе нису обраћали пажњу на остале госте у сали.

„Када је постало очигледно да знају ко сам, престао сам да процењујем хотеле према ономе како мене услужују, већ по томе шта раде за остале госте око мене - што није било много."

У давању рејтинга хотела - који може бити од једне до пет звездица - Џон каже да је то како га услужују мање важно од других критеријума.

„Кључна је чистоћа", објашњава он.

„Чистоћа се очекује и у објекту који нуди само преноћиште са доручком и у луксузном хотелу са пет звездица."

„Гостопримство је такође веома важно - запослени, тим или власници треба да причају са гостима.

„Није реч само о услузи, на пример, нудим вам чај или кафу, већ да вас питају: 'Какав вам је био дан, какви су вам планови, шта кажете на ово време?'".

Власници хотела имају помешана осећања када Џон открије идентитет.

„Један генерални директор у Инвернесу ове године био је толико задовољан повратним информацијама које сам му дао и повећањем оцене хотела да је заплакао када сам му пренео одличне вести."

Другачија реакција је, наравно, када им смањује рејтинг или одузима награде.

„То баш и не прихватају добро".

Џон каже да је током рада као инспектор имао незаборавна искуства.

Присећа се да је вечерао у сеоској кући у Стирлингширу током сезоне јагњења, када га је власник питао да ли би волео да види овцу како се јагњи.

„Мислио сам да је то био само узгредни коментар и сложио сам се.

„У три ујутру, неко је покуцао на моја врата и обавестио ме је да се овца јагњи и да треба да обујем гумене чизме које је оставио испред врата.

„Помислио сам 'дођавола', брзо се обукао и провео наредних сат времена гледајући овцу како се јагњи.

„Како градско дете, то је био први и једини пут да сам гледао овакав призор."

Џон, који је био генерални директор хотела пре него што је почео да ради за инспекцијску службу, већину времена ради сам, али некада се деси да није једини на задатку.

„Једном сам седео за столом са једним човеком на вечери у кући за госте.

„На крају се испоставило да је и он хотелски инспектор, а да нам је задатак исти, обојица смо то схватили наредног дана када смо истовремено дошли на рецепцију да се одјавимо."

Џон воли свој посао, нарочито када даје корисне повратне информације власницима хотела.

Али каже да људи можда имају погрешна схватања о природи његовог посла.

„Када кажем људима чиме се бавим, аутоматска реакција је 'сјајно' и 'колики си срећник са таквим послом'.

„Морам да признам да постоје лошији послови које бих могао да радим.

„Али, као и на сваком послу, кад загребете испод површине, није увек баш све сјајно и гламурозно као што људи мисле.

„Позитивна страна је што могу да одседнем у неким од најбољих хотела у земљи и једем најбољу храну коју кувају најталентованији кувари у земљи."

Али Џон признаје да повремено чезне за „једноставном храном, уместо богатих и сложених оброка".

„Приликом инспекције, бирамо јела која ће омогућити кувару да искаже сав таленат, користећи најлепше сезонске производе.

„Понекад је све што заиста желим хамбургер или обична пилетина на жару."

С обзиром на количину хране коју треба да поједе током радних дана, Џон мора и да тренира да би остао у форми.

У постизању циља помогла му је пандемија корона вируса, када су хотели били затворени и када инспекторат није радио.

„Искористио сам време да порадим на изгледу и изгубио сам више од 28 килограма ходајући свакодневно.

„И даље ходам сваки дан, али сада морам да устанем у пет сати да бих могао да пређем 15 километара пре доручка и одјаве из смештаја.

„И даље губим на тежини, али се сада враћам у хотеле и ресторане, па је тај процес мало спорији."

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]