Корона вирус: Научницима и даље недостају делови слагалице

Амерички и британски истраживачи идентификовали су досад стотине мутација вируса који изазива болест Ковид-19.

Али још нико није утврдио шта то значи за ширење вируса у популацији и колико ефикасна вакцина може бити.

Вируси мутирају - то им је посао.

Питање је - која од ових мутација у ствари на било који начин мења тежину или заразност болести?

Прелиминарна истраживања из Сједињених Америчких Држава сугеришу да једна одређена мутација - Д614Г - постаје доминантна и може учинити болест заразнијом, а можда и тежом.

Али, други научници га још нису прегледали и званично објавили.

Истраживачи, из Националне лабораторије Лос Аламос у Новом Мексику, пратили су промене у „шпицу" вируса који му даје карактеристичан облик, користећи базу података названу Глобална иницијатива за дељење свих података о грипу (ГИСАИД).

Напомињу да у овој конкретној мутацији изгледа постоји нешто због чега она брже расте - али последице тога још нису јасне.

Истраживачки тим анализирао је податке о пацијентима зараженим корона вирусом у Шефилду у Великој Британији.

Иако су открили да људи са том одређеном мутацијом вируса имају већу количину вируса у испитиваним узорцима, нису пронашли јасне доказе да су ти људи постали болеснији или да остану у болници дуже.

„Мутације нису лоше"

Друга студија са Универзитетског колеџа у Лондону (УЦЛ) идентификовала је 198 мутација вируса које се понављају.

Један од аутора, професор Франсао Балу, каже да мутације вируса нису саме по себи ни добре ни лоше.

„Мутације саме по себи нису лоша ствар и нема ништа што би сугерисало да САРС-ЦоВ-2 мутира брже или спорије него што се очекивало.

„За сада не можемо рећи да ли овај тип корона вируса постаје мање или више смртоносан и заразан", истиче Балу.

Студија са Универзитета у Глазгову, која је такође анализирала мутације, саопштила је да ове промене не представљају различите сојеве вируса.

Закључили су да тренутно циркулише само једна врста вируса.

Праћење малих промена у структури вируса важно је за разумевање и развој вакцина.

Вирус грипа, на пример, мутира тако брзо да се вакцина мора прилагођавати сваке године како би се носила са специфичним сојем у циркулацији.

Развој лекова

Многе од вакцина против Ковида-19 које су тренутно у повоју циљају карактеристичне шиљке вируса - идеја је да ће вам тело препознати јединствени елемент клина и помоћи да се избори против целог вируса.

Али ако се тај шпиц промени, овако развијена вакцина могла би постати мање ефикасна.

Тренутно је то све теоретски.

Научници још немају довољно информација да кажу шта ће значити промене на геному вируса.

Докторка Луси ван Дорп, коауторка студије УЦЛ, рекла је да би могућност анализе великог броја вирусних генома могла бити „непроцењива за развој лекова".

„Волим геноме, само толико могу рећи", ипак је додала у изјави за ББЦ.

Пратите Рејчел на Твитеруon Twitter

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]