Корона вирус: Како ће нови вирус коначно добити име

Заразио је хиљаде људи, затворио границе и делове Кине претворио у затвор. Али вирус који изазива нову болест још нема одговарајуће име.

Називали су га корона вирусом. Али то је име групе вируса којој припада.

Такође је добио и привремен назив - 2019-nCoV.

Група научника састала се иза затворених врата како би пронашла одговарајући термин. За ББЦ су рекли да су близу да то и јавно објаве.

Па зашто је траје толико дуго?

„Именовање новог вируса се често прилично одлаже и фокус је до сада био на јавном здрављу, што је и разумљиво", каже Кристал Вотсон, виша научница и доценткиња у Центру за здравствено осигурање Џон Хопкинс.

„Али постоје разлози да именовање постане приоритет."

Да би могли да разликују овај вирус, научници га зову новел или нови корона вирус. Корона вируси су добили назив по бодљикавим шиљцима, који се виде када се посматрају кроз микроскоп.

Исповест жене из Вухана: „Пре бисмо да умремо код куће него у карантину"

Венџун Ванг је становница Вухана, кинеског града који је епицентру смртоносне епидемије корона вируса.

Ванг, тридесеттрогодишња домаћица, је са породицом остала у граду откако је 23. јануара затворен.

Од тада вирусом заражено више од 20.000 људи широм света, што је довело до најмање 427 смртних случајева.

Ванг је испричала за ББЦ о ватреној борби за опстанак.

Тренутно узимам и кинеске и западне лекове. Нема болнице у коју могу да одем јер мој случај није потврђен због недостатка комплета за тестирање.

Мама и тетка иду до болнице сваки дан у нади да ће добити кревет за оца, упркос њиховој здравственој ситуацији.

Али ниједна болница га неће примити.

„Нико нам не помаже"

У Вухану постоји много места за смештај пацијената који имају незнатне симптоме или су још увек у инкубацијском периоду.

Али за људе који су критично, попут мог оца, нема кревета.

Од избијања коронавируса ујак је већ преминуо, отац је критично болестан, а мама и тетка су почеле да показују неке симптоме.

ЦТ прегледи показују да су им плућа заражена. И брат кашље и има проблема са дисањем.

Отац има високу температуру. Температура му је јуче била 39,3 и непрестано кашље и има проблема са дисањем. Добили смо апарат за кисеоник и он се ослања на ту машину 24 часа.

Стриц је преминуо у једном од карантина, јер не постоје медицинске установе за људе са тешким симптомима. Заиста се надам да отац може да добије неки прави третман, али тренутно нико није у контакту с нама, нити нам помаже.

Неколико пута сам ступила у контакт са запосленима у болници, али сам добила одговор да „нема шансе да добијете кревет у болници".

Покушали смо да одведемо оца у карантин, а и ујак је тражио да оде у болницу у почетку. Али се испоставило да је у питању био хотел.

У њему нема медицинских сестара или лекара. Отишли ​​смо поподне, а тамошње особље послужило им је хладну вечеру. Ујак је тада био јако болестан, са тешким респираторним проблемима и почео је да губи свест.

Ниједан доктор није дошао да га лечи. Он и отац остали су у одвојеним просторијама, а када га је тата отишао у 6:30 ујутро до њега, већ је преминуо.

„Радије бисмо умрли код куће него отишли ​​у карантин"

Нове болнице које се граде намењене су људима који су већ у другим болницама, а биће пребачени у нове.

Мислили смо да је карантин у који су отац и ујак отишли на почеку била болница, али се испоставило да је то хотел.

Ако следимо владине смернице, једино где сада можемо да идемо је карантин, али ако одемо тамо - оно што се догодило са ујаком, догодило би се и с татом.

Па бисмо радије умрли код куће.

„Заражена популација је огромна"

Много је породица попут нас, а све се суочавају са истим потешкоћама.

Оца мог пријатеља је чак и одбило особље у карантину јер је имао високу температуру.

Ресурси су ограничени, али је заражена популација огромна. Бојимо се, не знамо шта ће се даље дешавати.

Њена порука свету

Да сам знала да ће се 23. јануара град затворити, дефинитивно бих извела читаву породицу, јер овде нема помоћи.

Да смо негде другде, можда би било наде. Не знам да ли су људи попут нас, који су слушали владу и боравили у Вухану, донели праву одлуку или не.

Из Светске здравствене организације препоручили су привремени назив 2019-nCoV, који садржи годину када је вирус откривен, „n" означава нови вирус, а „CoV" корона вирус.

„Име које сада имамо није лако за употребу, а медији и јавност користе друга имена за вирус", каже докторка Вотсон.

„Када вирус нема службено име, постоји опасност да људи почну да користе изразе као што је кинески вирус, а тако може да дође до негативног односа према одређеној популацији."

Уз помоћ друштвених мрежа, незванична имена брзо се прихватају и тешко их је променити, каже она.

За хитан задатак формалног именовања вируса одговоран је Међународни комитет за таксономију вируса.

Претходне епидемије поготово упозоравају на ову могућност. Вирус Х1Н1 2009. године назван је „свињски грип". Због тога је у Египту дошло до клања свих свиња, иако су вирус ширили људи, а не свиње.

Службена имена такође се могу показати проблематичним. Критиковано је и име МЕРС (Респираторни синдром на Блиском Истоку) 2015. године.

„Видели смо да одређена имена болести изазивају негативан однос према одређеним верским или етничким заједницама, стварају неоправдане препреке за путовање, трговину и доводе до беспотребног клања животиња", наводи се у саопштењу.

Као резултат тога, из СЗО су издали смернице, а према њима име новог корона вируса не треба да садржи:

Назив би требао да буде кратак и описан - попут САРС (тешки акутни респираторни синдром).

Али да би се име упамтило и закачило за ум људи, потребна му је и кука, каже Бенџамин Њуман, професор вирологије који је заједно са још десет људи седео у студијској групи која је смишљала ново име.

„Мора да се откотрља са језика мало брже од осталих имена."

Тим је почео да преговара о имену пре око две недеље и требало им је два дана да се сагласе око једног, каже професор Њуман, који је председавајући за биолошке науке на тексашком универзитету А&М у САД.

Име ће предати научном часопису на објављивање и надају се да ће га објавити у року од неколико дана.

Осим што ће помоћи јавности да разуме вирус, из групе се надају да ће ново име истраживачима омогућити да се усредсреде на борбу против њега.

„У будућности ћемо сазнати да ли смо то исправно поступили", каже професор Њуман.

„За неког попут мене, помагање у именовању важног вируса може дугорочно буде корисније од целокупне досадашње каријере. То је велика одговорност."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]