Пре скоро пола века: Како је Велика Британија прославила улазак у Европску унију

Нова кованица од 50 пенија била је израђена и тада - а на њој се нашло девет укрштених шака као симбол проширеног чланства клуба.

Али премијер из редова конзервативаца Едвард Хит отишао је корак даље и организовао 11 дана културних догађаја које је финансирала влада.

Са почетком три дана после званичног уласка 1. јануара, у склопу „Фанфара за Европу" одржано је стотине музичких, уметничких и спортских догађаја.

Као са Брегзитом 2020. године, повод није био имун на политичка кошкања.

Хит, еурофил који је одавно сањао да види Велику Британију у ЕЕЗ, познату као Заједничко тржиште, преузео је активну улогу у неким догађајима.

Присуствовао је специјалној гала вечери у Краљевској опери, а лично је уручио награде британској и деци из ЕЕЗ која су освојила бесплатна летовања у такмичењу из писања састава.

Спустио је и заставу за означавање почетка трке десетак олдтајмера од Лондона до Брисела.

Одлука да се стави у сам центар збивања није прошла без ризика, међутим, јер су неки догађаји били праћени протестима демонстраната против заједничког тржишта.

Штавише, премијер је био гађан смрдљивом бомбом док је пристизао на гала вече у Ковент Гардену заједно са Краљицом.Упркос оптужбама за тријумфализам, овај тон представља нешто пригушенији контраст у односу на британски улазак у тадашњу Европску економску заједницу (ЕЕЗ) 1973. године.

У осмишљавању програма за „Фанфаре" учествовало је укупно седам владиних министарстава и два посебно основана одбора.

Независни посланик и председавајући Већа за уметност лорд Гудман водио је одбор задужен за културне догађаје - док је други одбор, којим је председавао конзервативни посланик лорд Манкрофт, обухватао друге области.

Програмом су доминирали културни догађаји, са организованих 25 сликарских изложби на европске теме, као и гомилом концерата.

За специјалан наступ доведена је Берлинска филхармонија, док су наступиле и музичке групе као што су Kinks, Steeleye Span и Slade.

Мона Лиза одбијена

У музејима Викторија и Алберт, организована је изложба с уметничким делима посебно позајмљеним из шест већ постојећих земаља чланица ЕЕЗ.

Данска је послала два дувачка инструмента из Бронзаног доба, док је италијанска донација, биста Брута од Микеланђела, у програму описана као „изузетно експресивна посвета борби против тираније".

У међувремену, Француска, која је двапут ставила вето на британски улазак у ЕЕЗ, послала је приказ варања на картама из 17. века сликара Жоржа де Латура.

Међутим, покушаји да се у Лондон доведе Мона Лиза наводно су пропали кад је одбијен захтев да се у замену у Лувр пошаље Камен из Розете

Међу ударним догађајима била је специјална фудбалска утакмица на Вемблију, у којој су се сусрели играчи из шест постојећих земаља ЕЕЗ-а са тимом састављеним од играча из Велике Британије, Ирске и Данске, које су савезу приступиле 1973. године.

„Тројка" према одабиру селектора који је освојио Светско првенство за Енглеску сер Алфа Ремзија, победила је 2-0 головима данског интернационалца Хеминга Јенсена и центарфора Ковентрија Колина Стајна.

Међу британским звездама које су играле нашли су се енглески репрезентативци Боби Мур и Боби Чарлтон, као и шкотски интернационалац Питер Лоример.

Немачки интернационалац Франц Бекенбауер такође је играо, мада је замењен у полувремену.

Упркос присуству звезда, међутим, карте су се слабо продавале, а појавило се свега 36.500 навијача, што није много више од трећине капацитета Вемблија у оно време.

Манкрофт признао Тајмсу три месеца пре почетка догађаја да су нека већа одбила да учествују.

„Али нашли смо много више њих, који, иако не превише ентузијастични, прихватају да ће се британски улазак у ЕЕЗ десити и спремни су да нам се придруже и дају све од себе", додао је он.

Подршка пореских обвезника од 350.000 фунти - око 4,2 милиона у данашњем новцу - такође се показала спорном упркос протестима лорда Гудмана пред посланицима који су критиковали трошење да је то „безначајна сума за једна овакав фестивал".

Лидер лабуриста Харолд Вилсон - који је био против споразума конзервативаца да се уђе у ЕЕЗ - назвао је владине субвенције „скандалом".

Он је предложио да би уместо славља било много прикладније да су сви британски радници добили слободан дан.

Поред Шкотске, Велика Британије била је једина земља ЕЕЗ-а која у време кад се придружила није радницима одобравала нерадан дан 1. јануара - иако је први дан у Новој години одавно обележаван широко распрострањеним одсуствима у одређеним секторима.

Вероватно препознавши неизбежно, Форд и Бритиш Лејленд биле су међу првим фирмама које су добровољно пустиле раднике кућама на тај дан 1973. године.

Први дан у Новој години постао је званичан празник широм Велике Британије 1974. године.

Едвард Хит такође је морао да се брани од оптужби да су „Фанфаре" пропагандна вежба, којом доминирају интелектуални догађаји концентрисани у Лондону.

Темпирање датума за улазак Британије у ЕЕЗ такође није био од помоћи, будући да се десио усред владиног замрзавања плата како би се зауздала инфлација.

Џим Калахан, будући лабуристички премијер који је тада служио као министар спољних послова из сенке за ову странку, довео је то у везу кад се о датом питању расправљало у Доњем дому парламента.

„Могло би да се помисли да због тога што влада не може људима да обезбеди хлеб, даје им циркусе", подсмехнуо се он..

Упркос разликама у односу на данашње околности, Брегзит је премостио читаве деценије са „Фанфарама" у једном погледу - оживљавањем једног елемента прославе уласка у ЕЕЗ који је прилично омануо ономад 1973. године.

Изложба у Вајтчепелској галерији 1973. године насловљена „Слаткиши" доживела је изненадни крај последњег дана када су изложене европске посластице прождрала школска деца која су савладала чувара.

Изложба је реконструисана за очекивани излазак Велике Британије из ЕУ у марту прошле године, заједно са специјално нарученим филмом немачке уметнице Уле фон Бранденбург.

Пред само отварање, она је у галерији рекла да изложба нуди прилику да се осврнемо на политичке и кулинарске укусе из ова два периода.

„Смешно је то што се већина слаткиша није променила", рекла је она тада.

„Свет се умногоме изменио од 1973. године, али не и слаткиши."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]