Климатске промене: Свет иде ка најтоплијој деценији, кажу метеоролози

Свет се вероватно налази усред најтоплијих десет година од када је почело бележење температурних рекорда 1850. године, кажу научници.

Британска метеоролошка служба (Мет Оffice) прогнозира да ће температуре на сваких наредних пет година вероватно бити степен више од нивоа из прединдустријског периода.

У наредних пет година постоје и шансе да се суочимо са годином у којој би раст просечне глобалне температуре могао да буде већи од 1,5 степена.

Степен и по се сматра критичним прагом за климатске промене.

Уколико се подаци подударе са прогнозама, декада од 2014. до 2023. ће бити најтоплија у више од 150 последњих година.

Хоће ли прогнозирана температура оборити споразум о клими из Париза?

Британска метеоролошка служба саопштила је да је 2015. била прва година у којој је глобална годишња просечна површинска температура достигла један степен изнад прединдустријског нивоа, односно из периода између 1850. и 1900. године.

Сваке године од тада, глобални просек креће се око или изнад тог степена. Сада метеоролози кажу да ће тај тренд бити настављен или ће се чак и повећати у наредних пет година.

„Управо смо направили прогнозе за ову годину и оне се односе на период до 2023. године. Оне наговештавају убрзано глобално загревање", каже за ББЦ на српском професор Адам Скајф, вођа тима прогностичара.

„Гледајући појединачно године у прогнозама које сада можемо да видимо по први пут, постоји ризик од привременог, и понављам привременог, прекорачења важног прага од степен и по који је дефинисан у Париском споразуму о клими."

Научници Уједињених нација су прошлог октобра припремили специјални извештај о дугорочним утицајима уколико температура порасте за степен и по.

Закључили су да ће бити потребан огроман напор за смањење угљеника како би се спречило да свет пређе ту границу до 2030. године. Нова анализа показује да су шансе да се то догоди у наредних пет година веће за десет одсто.

„Ово је први пут да су прогнозе показале велики ризик од прекорачења - и то је само привремено. Говоримо о појединачним годинама које прелазе ниво од 1,5 степена", рекао је проф Скајф.

„Али чињеница да се то у наредних неколико година може догодити због комбинације глобалног загревања и флуктуација због догађаја попут Ел Ниња, не значи да се приближавамо томе."

Колико је ова служба поуздана у предвиђањима?

Служба је саоштила да су подаци који се односе на наредне године 90 одсто поуздани.

У периоду од 2019. до 2023. године биће забележен раст температура од 1,03 до 1,57 степена у односу на период од 1850. до 1900. године, са појачаним загревањем у већем делу света, посебно у подручјима као што је Арктик.

Истраживачки тим каже да је прилично сигуран у своја предвиђања која су заснована на искуству из прошлости. Претходна прогноза тима, израђена 2013. године, предвиђала је брзу стопу загревања која је забележена у последњих пет година.

Ако се температуре у наредних пет година поклопе са прогнозама, онда ће деценија између 2014. и 2023. године бити најтоплија у више од 150 година.

Шта је са другим климатским агенцијама?

Светска метеоролошка организација је објавила анализу од пет главних међународних група података који показују да се 20 најтоплијих година догодило у последње 22.

„Температуре су само део приче. Екстремне и високе температуре погодиле су многе земље и милионе људи, са разарајућим последицама за економије и екосистеме 2018. године", рекао је генерални секретар ове организације Питер Талес.

„Многи екстремни метеоролошки догађаји су у складу са оним што очекујемо од климатских промена. То је стварност са којом се морамо суочити. Смањење емисија гасова стаклене баште и мере за прилагођавање климатским променама требало би да буду главни светски приоритет", рекао је он.

Други истраживачи саопштили су да су нова предвиђања за наредних пет година у складу са очекивањима, уз рекордни ниво угљен-диоксида послатог у атмосферу 2018.

„Нова предвиђања, нажалост, нису изненађење", каже научница Ана Џонс.

„Просечне температуре широм света су на највишим нивоима икада и тако је годинама. То се углавном догодило због раста концентрације гасова стаклене баште, попут карбон-диоксида, што је резултат употребе фосилних горива.

Док не смањимо емисију гасова стаклене баште, можемо да очекујемо растући тренд глобалних температура."