Нови протести против Рио Тинта: Скуп у Лозници, најављене две блокаде

Вишегодишња полемика око најављеног отварања рудника литијума компаније Рио Тинто у западној Србији ускоро добија епизоде које би могле бити кључне за њен епилог.

Више стотина људи окупило се испред Скупштине града у Лозници у среду, 16. октобра, пошто је владајућа коалиција у Скупштини Србије одбила предлог опозиције о забрани истраживања и ископавања литијума, што је изазвало додатно незадовољство еколошких организација.

Златко Кокановић из организације „Не дамо Јадар" позвао је лозничке одборнике да не усвоје документ који би омогућио отварање рудника у овом подручју.

Међутим, то је није све.

Видимо се у суботу у центру Брезјака поред Недељица, у 14 часова крећемо на блокаду, и исти позив важи и за Прељину, код Чачка, казао је Кокановић на скупу.

Следи „свеопшти народни устанак против Рио Тинта", најавио је Александар Јовановић Ћута, лидер Еколошког устанка и народни посланик, али није образложио шта то конкретно значи.

„Све што смо могли институционално, ми смо искористили и употребили", рекао је Кокановић.

Компанија Рио Тинто је пре готово 20 година добила дозволу за истраживање терена на подручју око реке Јадар, најављујући отварање рудника.

Пре три године, у Србији су организовани велики еколошки протести због могућег ископавања литијума, а настављени су и у овој, под слоганом: 'Нећете копати'.

Било их је широм земље, да би средином августа у Београду био одржан и велики скуп, на ком се окупило више десетина хиљада људи.

Опозиција тврди да би рудник и ископавање јадарита, минерала из којег се добија метал литијум, могли нанети трајне еколошке последице, а да Србија од тога неће имати никакве економске користи, док власт одговара да је то историјска развојна шанса.

Пројекат неће бити реализован док се не утврди да је све безбедно, додају из власти, док компанија Рио Тинто наводи да ће све бити у складу са еколошким стандардима.

Погледајте ББЦ прилог на Јутјубу о литијуму:

О протесту у Лозници

Од лозничких одборника много тога зависи када је реч о руднику, пре свега због Просторног плана подручја посебне намене, кровног планског документу за локалну самоуправу.

„Ако у просторном плану нема рудника онда ни у једном другом документу са локала не може бити рудника", објаснила је Душица Баровић, опозициона одборница лозничке скупштине, 2021. године за ББЦ на српском.

Златко Кокановић најавио је ново окупљање на истом месту у дану када буде заказана седница на којој ће се одлучивати о Просторном плану.

„Доћи ће и народни посланици јер они имају право по Статуту Лознице да присуствују седници и да се обрате", рекао је Кокановић.

У том документу је раније био уписан рудник, али је 2022. Уредба о просторном плану подручја посебне намене за прераду минерала јадарит укинута одлуком Владе Србије.

Међутим, Уставни суд је средином јула 2024. године донео одлуку да је влада тада „прекорачила границе сопствене надлежности".

Тиме су остварени законски услови да се пројекат настави.

У Лозници је због тога одржан велики протест.

Ипак, да би заиста дошло до отварања рудника, лозничка скупштина прво мора да усвоји нову Уредбу о просторном плану подручја посебне намене за прераду минерала јадарит.

Датум седнице на којој би то могло да се догоди и даље није познат.

Јовановић сматра да ће владајућа коалиција уредбу у лозничкој скупштини покушати да „прогура на мала врата".

О блокадама

Ни о блокадама се не зна много.

Јовановић је само рекао да ће бити „блокирано неколико места у Србији".

„Не могу конкретно да кажем која су то места, о томе ће јавност бити благовремено обавештена", изјавио је за Н1.

Нешто више детаља дао је Кокановић, рекавши да ће блокаде у почетку трајати један сат.

„У наредном периоду ћемо повећавати време, у зависности од тога да ли ће власт услишити захтеве или неће", рекао је Кокановић.

Еколошки активисти су на свим скуповима до сада имали само један захтев - забрану истраживања и рударења литијума - али није познато да ли ће тако бити и овог пута.

Јовановић је учесницима нових блокада поручио да се не боје и да ће сви добити „адекватну правну заштиту" уколико против њих буду поднете пријаве.

Током великог скупа у Београду 10. августа, демонстранти привремено блокирали мост Газелу, самим тим и међународни пут који повезује јужну и северну Европу, као и нову међународну железничку станицу.

Потом су уследила привођења активиста и експресне пресуде.

Великих блокада мостова и путева у Србији, због најаве отварања рудника литијума, било је и пре неколико година.

Шта је речено у скупштини?

Пред посланицима је био Предлог закона о изменама и допунама Закона о рударењу и геолошким истраживањима, којим је опозиција тражила трајна забрана истраживања и рударења литијума.

Четвородневну расправу у скупштини обележиле су и свађе и увреде.

„Рударење литијума треба да се забрани, не до наредне власти, него до наредних генерација", рекла је Данијела Несторовић, посланица опозиционог Еколошког устанка.

Опозиција сумња у тврдње да ће „све бити еколошки безбедно" и да неће бити последица по животну средину, критикујући и власт и компанију Рио Тинто да су „недовољно транспарентни".

У образложењу предлога измене закона, Несторовић се позвала и на ранији закључак Српске академије наука и уметности (САНУ) о неповољном утицају потенцијалног рудника литијума на животну средину у Србији.

„Обим девастације површинских природних ресурса се још не може сагледати, јер су подаци из различитих званичних извора контрадикторни", додала је.

У одговору, министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да се „отварањем рудника неће створити пустиња".

Ако студије (процене угрожености животне средине), које још нису израђене, докажу да постоји и једна једина бојазан да ће се то десити, пројекта бити неће, тврди Ђедовић Хандановић.

Погледајте видео са ранијег великог еколошког протеста у Београду:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]