Литијум: У Немачкој развијена најмање три пројекта, каже геолог за ББЦ

Док се у Србији многи недељама буне против могућег рудника литијума у Јадру због страха да би то могло да уништи животну средину и здравље људи, потрага за овим беличастим алкалним металом на светском нивоу не јењава.

Помало парадоксално, литијум је Европској унији потребан управо због „зелене транзиције" како би се смањио утицај привреде на климатске промене.

Због широке примене у аутомобилској индустрији која жели да буде еколошки чистија, многе државе попут Немачке раде на томе да у земљи производе и прерађују литијум.

„У Немачкој се тренутно не копа, нити прерађује литијум, али најмање три пројекта су развијена и започеће производњу у блиској будућности.

„Прерада ће, на пример, започети крајем 2024. или почетком 2025. године", каже Михаел Шмит, геолог немачке Агенције за минералне ресурсе ДЕРА.

Рафинерија АМГ литијум, једна од највећих у Европи, ове године би могла да започне прераду литијума на истоку Немачке.

Литијум у стенама и подземним водама

Друга два, „напредна" пројекта у Немачкој посвећена су производњи литијума, каже геолог у писаном одговору за ББЦ на српском.

Један је пројекат компаније Вулкан Енерџи Рисорсез у Горњем басену реке Рајне, на југозападу земље, где би литијум могао да се вади из подземних вода.

Друго је налазиште у Рудним горама, на граници са Чешком, где је литијум у чврстим стенама, а пројекат води компанија Цинвлад.

То нису једина истраживања литијума у Немачкој, али су најразвијенија.

„Добијање литијума из дубоких геотермалних сланих раствора биће 'нус продукт' производње топлотне и електричне енергије и зато је повезана са изазовима који се односе на ове технологије.

„Вађење литијума из Рудне горе биће више традиционално рударење", каже Шмит.

Код немачког места Цинвлад и чешког Циновец, надомак међудржавне границе, ради се на пројекту копања литијума у самом срцу европске хемијске и аутомобилске индустрије.

„Сви пројекти подлежу строгим захтевима да се поштују еколошки и безбедносни стандарди дефинисани немачким законима и регулаторним институцијама", додаје геолог.

Компанија Цинвлад је раније предвиђала да ће у почетку производити 12.000 тона годишње, а у јулу је саопштено да ће произвести знатно више, између 16 -18.000 тона.

Цинвалд је тако постао други највећи пројекат вађења литијума из тврдих стена у Европској унији (ЕУ) и трећи у Европи, додаје се.

Развија се и литијумски пројекат у басену Горње Рајне на југозападу земље.

Мештани ове области прибојавају се због ширења пројекта, јер је пре десетак година током испитивања геотермалних извора подрхтавало тле, писао је прошле године сајт Политико.

У међувремену је технологија узнапредовала и компанија Вулкан Енерџи, на чијем челу су аустралијски и немачки геолози, прижељкује да буде прва која ће литијум добијати „са нула угљендиоксида" чиме би остварили сан о потпуно зеленим електричним аутомобилима.

„Зато не користимо топлу воду само као извор енергије, већ користимо јединствен процес филтрирања литијума из охлађене воде.

„Термалне воде онда враћају у подземне резервоаре у затвореном кружном систему", наводи се нa сајту компаније.

Велики, 300 километара дугачки гребен на потезу од Базела до Франкфурта садржи седиментне резервоаре геотермалних залиха литијума и то је једно од највећих таквих налазишта у Европи, пише на сајту Вулкан Енерџис.

„Технолошки већ је могуће бушити тако дубоко и вадити литијум из геотермалних извора, али остаје питање да ли то има смисла економски и еколошки", рекао је Шмит почетком 2023. поводом овог пројекта.

Данас је за нијансу оптимистичнији.

„Колико знамо, то се и даље развија иако су направљене неке прекретнице, у току је пилот пројекат и тестови за вађење (литијума).

„На основу онога што пише на њиховом сајту направили су план да пројекат буде исплатив и еколошки", каже Шмит.

Ова компанија је недавно започела производњу литијум хлорида, што је корак ближе производњи литијум хидроксида који се користи за батерије.

То је прекретница јер је први пут „литијум стигао из Немачке, из извора под нашим ногама", рекао је директор компаније у априлу, преноси Ројтерс.

Оба напредна литијумска пројекта у Немачкој развијају младе истраживачке компаније, а државне агенције су укључене у процес добијања дозвола.

Ипак, пошто је пала цена литијумских производа у последње три године, све је теже наћи инвеститоре.

„Рударски пројекти се суочавају са истим изазовима широм света, невезано од појединачних земаља, а глобални изазов је финансирање", каже Шмит.

'Увек има утицаја на животну средину'

Европа је у великој мери зависна од Кине кад је реч о литијуму, кључном у производњи батерија за електричне аутомобиле и мобилне телефоне, и циљ јој је да се то промени.

„У овом тренутку у Европи се ради на 20 пројеката истраживања литијума и на различитим су ступњевима.

„Најнапреднији су у Србији, Француској, Финској, Португалу, Шпанији, Немачкој, Чешкој и Аустрији", каже немачки геолог.

Циљ већине европских пројеката је да производња почне између 2026. и 2032. године, додаје.

„Ипак, тешко је рећи који од ових пројеката је развијенији јер се разликују у величини, власништву, локацијама и законским оквирима", објашњава Шмит.

Србија није једина земља где се људи буне против оваквих пројеката, јер рудници литијума и екологија ретко иду заједно.

И Португал, засад једини европски произвођач литијума, суочавао се са протестима незадовољних мештана у околини рудника.

„Копање и производња сировина ће увек имати утицаја на животну средину.

„Зато је одговорност локалних власти у овим специфичним областима да се поштују закони и уредбе као и да надзиру развој (пројеката)", каже Михаел Шмит, одговарајући на питање може ли се литијум производити еколошки.

„Требало би да свим учесницима буде у интересу да смање утицај на околину на минимум."

Случај Србија

Пројекат компаније Рио Тинто на западу Србије разматра се у последњем извештају немачке агенције ДЕРА као један од сценарија снабдевања Европе литијумом до 2030.

„Треба пажљиво пратити и политичка дешавања у Србији", наводи се у овом документу.

„Тренутно није могуће предвидети да ли ће и у којој мери рударска компанија Рио Тинто моћи даље да развија пројекат Јадар, важан за литијум и бор.

„Сам пројекат би због размера био веома велики у смислу потенцијалног снабдевања европског тржишта", пише у извештају немачке агенције.

Компанија Рио Тинто је „објавила јавно доступне информације и податке у вези са еколошким питањима (коришћењу воде, одлагању отпада, употребе земљишта и остало) и добијањем дозвола", подсећа Шмит.

„Нисмо упознати са специфичним детаљима и законима и процедурама у земљи, ипак државне агенције и институције биће одговорне да надзиру овај пројекат као и остале пројекте у земљи.

„Ово је потребно урадити у складу са правилима и прописима, као и стандардима свих заинтересованих страна", каже Шмит.

Ипак, дипломатски одговара на питање да ли би подржао пројекат као што је Јадар у Немачкој.

„Да би се смањила зависност Европе од увоза критичних сировина, императив је да се потенцијални европски извори пронађу, развијају и користе.

„То би помогло и да се смањи утицај на животну средину током производње, пошто материјали неће морати да прелазе дугачке руте, на пример".

Откако је потписан меморандум Србије и Европске уније о критичним сировинама, када је и немачки канцелар Олаф Шолц посетио Београд, често се помиње да је интерес Немачке и посебно њене аутомобилске индустрије да се производи литијум широм Европе.

Шмит истиче да нема „много смисла гледати то кроз појединачне земље".

Пошто ће се потражња за литијумом, према прогнозама, до 2030. увећати неколико пута у односу на 2021. годину, важно је да се смањи европска зависност од увоза, каже он.

„Рударство и производња у Европи користиће целој Европи, а не само појединачним земљама", истиче геолог.

Према студији Карлсруе технолошког института домаћи геотермални извори могу да задовоље можда 13 одсто годишњих потреба немачке индустрије литијумских батерија.

Како је у свету?

Производња литијума, као и литијумских батерија, није глобално раширена, већ се обавља на одређеним местима у свету.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]