Рио Тинто у Србији: Лондон за рудник литијума, стипендисти Велике Британије забринути

Усавршавали су се у Великој Британији, стечена знања примењивали су у Србији и Европи, сада се противе плановима британско-аустралијске компаније Рио Тинто да отвори рудник литијума.

Више од 20 стипендиста Чивнинг програма британске владе потписало је отворено писмо Едварду Фергусону, британском амбасадору у Србији, забринути, јер је подржао пројекат отварања рудника литијума.

„Верујем да би за већину грађана Србије позитивни ефекти овог пројекта били минимални, а за немалу групу негативан утицај значаjан", каже Милош Брчкало, стручњак у области обновљивих извора енергије и бивши Чивнинг стипендиста, за ББЦ на српском.

Србија може безбедно и одговорно да развије пројекат Јадар уз помоћ европских партнера, одговорио је амбасадор.

Фергусон, који је преузео амбасадорску дужност у Београду средином 2023. године, позвао је бивше стипендисте на разговор.

Чивнинг програм омогућава студентима широм света да студирају годину дана у Великој Британији, и до сада је у овом програму учествовало више од 60.000 људи.

Откуд отворено писмо?

Постоје еколошки ризици којима треба управљати приликом отварања рудника литијума, али ово је шанса за Србију да постане лидер у зеленој транзицији, рекао је амбасадор Фергусон у јулу 2024. за Јуроњуз.

Зелена транзиција је низ мера које Европска унија планира како би до половине овог века ниво угљеника у атмосфери био једнак ономе из 1990.

За Владу Шаховића, стручњака у области људских права, ова подршка била је „изненађујућа".

„Из његове изјаве стекао сам утисак да не постоји нека доза критичког осврта, иако је ова тема тренутно поларизујућа у нашем друштву", објашњава разлоге због којих је потписао отворено писмо за ББЦ на српском.

Шаховић, који се усавршавао у Уједињеном Краљевству током 2019. и 2020, страхује да ће „извршна власт врло благонаклоно гледати ка инвеститорима и потенцијално наштетити локалном становништву и средини".

„Стручњаци које сам имао прилике да слушам и радови које сам читао, говоре у прилог томе да је много мање питање да ли ће бити неке опипљиве штете него колика ће она заправо бити", каже.

У отвореном писму амбасадору стипендисти између осталог издвајају рад домаћих стручњака објављен у научном часопису Scientific reports.

У овом раду наводи се да је током истражних радњи на подручју где се планира рудник дошло до цурења воде са високим концентрацијама арсена, бора и литијума, што је допринело загађењу воде и пољопривредног земљишта.

„Загађена земља око пробних бушотина буди сумњи и забринути смо шта ће се десити ако би се рудник отворио", каже професорка Јелена Бајат, још једна од потписница отвореног писма, за ББЦ на српском.

„Овакви рудници литијума никада се не отварају у насељеним местима већ су удаљени од њих", додаје Бајат, која предаје на Технолошко металуршком факултету у Београду.

Аутори рада скрећу пажњу да би пројекат довео до деградације земљишта и ерозије тла, што је у супротности са „РИО" конвенцијом Уједињених нација чији је циљ одрживо управљање земљиштем, наводи.

За њу је веома важно сачувати воду, као „један од најзначајних ресурса у будућност" и „пољопривредно земљиште које може донети вишеструко већу добит од пројекта Јадар".

„Чак и најмања сумња да ће пољопривреда, као и резерве воде, у овом плодном делу земље бити угрожени, довољна је да се одустане од пројектa", каже Бајат, која је добила Чивнинг стипендију пре 20-ак година.

Њен колега Милош Брчкало, који се усавршавао на Кембриџу у области одрживог развоја, верује да би Рио Тинто „био у стању да технички изведе овакав пројекат зарад добити својих деоничара, што је за једну компанију потпуно оправдано".

„Оно што ме врло брине је правни контекст у ком се пројекат већ налази пошто је прошао кроз Владине две уредбе и недавне одлуке Уставног суда.

„Тај контекст је постао више дневно-политички него правни", каже Брчкало.

Правилници и закони које ће Србија донети у будућности по свој прилици биће у складу са ЕУ регулативом, али ће њихова примена остати само мртво слово на папиру, верује.

„Већ сада је примена закона селективна и подложна политичким утицајима.

„Брине ме што ће се из оваквог почетног стања даље развијати систем контроле који би следећих бар пола века требало да гарантује безбедно и одговорно управљање процесима и значајним оперативним ризицима", каже.

Шта је рекао амбасадор?

„Одлука о томе да ли треба наставити пројекат Јадар или не, била је и биће у потпуности у рукама власти у Србији", написао је амбасадор у одговору стипендистима достављеном ББЦ-.ју на српском.

Овај дипломата, који као некадашњи амбасадор у БиХ добро познаје регион, наводи да британска влада подржава остварење рудника литијума.

„Пошто је седиште Рио Тинта у Лондону, британска влада има снажан интерес да пројекат буде успешан, како економски тако и еколошки", навео је.

Влада Србије стала је иза пројекта Јадар, који је био обустављен све до лета 2024, што је покренуло еколошке протесте широм земље.

Свестан сам забринутости о потенцијалним еколошким ризицима у вези пројекта Јадар, написао је амбасадор.

Он сматра да ће израда студије о утицају на животну средину рудника литијума, коју Рио Тинто треба да преда Влади, разјаснити могуће последице рудника.

„Уверавања која сам добио од руководства и геолошких стручњака Рио Тинта, као и чврсте гаранције ЕУ у области заштите животне средине, учвршћују моја уверења да Србија може безбедно и одговорно да развије пројекат Јадар уз помоћ својих европских партнера", написао је.

Амбасадор је навео и да би пројекат Јадар био „највећа страна директна инвестиција у историји Србије".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Погледи и даље различити

Србија и Велика Британија прихватиле су да буду обавезане Архуском конвенцијом, која гарантује учешће јавности у доношењу одлука о животној средине, наводи Влада Шаховић.

Због тога се не слаже са амбасадором да одлука о пројекту Јадар треба да буде у потпуности у рукама власти у Србији.

Неопходно је уважити ставове грађана о ископавању литијума, додаје.

Иако економска добит и зелена транзиција, коју амбасадор помиње, „нису занемарљиве теме, потенцијални негативни ефекти су такви да не могу да буду одбачени искључиво финансијском аргументацијом", сматра.

„Уколико постоје шансе да ће пројекат угрозити здравље људи и биодиверзитет региона, да ли потенцијална добит може да се квантификује на било који релевантан начин?", каже.

За Јелену Бајат проблематично је и изношење минералних сировина из земље.

„То није добро за Србију, ниједна ЕУ земља не би пристала на то.

„Требало би да избегавамо све технологије које потенцијално могу да угрозе воду и земљиште и да се бавимо оним што на безбедан начин може да нам донесе добит", сматра.

Милош Брчкало такође није убеђен у довољну финансијску добит за Србију, јер се „оваквим пројектом не оставља могућност учешћа државе и као сувласника, који би делио и добит и ризике".

Он се слаже са амбасадором да би „коначна одлука о пројекту требало да буде суверена одлука Републике Србије", али као „израз воље њених грађана" заснована на анализи развоја, економског раста и утицаја на животну средину.

„Оно што се одговору амбасадора не каже је да то, нажалост, у овом тренутку није случај", закључује.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]