Рударство у Србији: Који су активни, а који напуштени рудници метала

Од открића јадарита, минерала који садржи литијум и бор, до најаве потенцијалног отварања рудника за његову експлоатацију у западној Србији прошло је више од двадесет година.

„За руднике метала потребно је десет до двадесет и више година од открића потенцијално комерцијалног лежишта до његовог отварања", говори професор Владимир Симић са Рударско-геолошког факултета у Београду, за ББЦ на српском.

У Србији се копало и много пре открића јадарита.

Бакар, олово, цинк, злато, сребро и други метали експлоатишу се на површинским и подземним коповима на више локација у земљи, док су многи рудници затворени или напуштени.

Постоји више активних рудника од Бора и Мајданпека на истоку, до Великог Мајдана на западу, и даље на југу до новог копа Подвирова код Босилеграда.

Из Министарства рударства и енергетике за ББЦ на српском наводе да се „металичне минералне сировине", односно руде метала, копају на 11 експлоатационих поља.

Онa обухватају простор на коме су резерве минералних сировина и простор за смештај јаловишта, изградњу рударских и других објеката.

Тренутно се рударске активности спроводе на 305 од укупно одобрених 549 експлоатационих поља.

Највише активних отпада на неметале, попут мермера, песка, кречњака и других, и енергетске минералних сировина - угља, нафте и гаса.

Укупне потврђене резерве руде бакра са пратиоцима златом и сребром износе више од милијарде тоне, а литијума и бора 158 милиона тона, кажу из Министарства.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Активни рудници

Рударењем на простору данашње Србије бавили су се још Келти, Илири и Римљани експлоатишући злато, сребро, бакар и олово.

Једно од најпознатијих рударских места средњовековне Србије било је Ново Брдо на Косову, где су радили и живели немачки рудари Саси копајући, између осталог, и сребро.

Почетком 20. века отварају се нови рудници од којих неки и данас раде, попут Бора, док је већина „детаљно истраживана и отворена", после Другог светског рата, каже професор Симић.

Власничка структура рудника метала се мењала.

У Краљевини Југославији, рудници су махом били у власништву страних концесија, попут Трепче (Британци) и Бора (Французи), после Другог светског рата, у социјализму су национализовани, док су данас углавном поново у приватном власништву.

Кинеска компанија Зиђин је у децембру 2018. постала власник 63 одсто Рударско-топионичарски басен (РТБ) Бор у чијем саставу је више рудника.

Данас у склопу Рудника бакра Бор послују два рудника са површинском експлоатацијом - лежишта Велики Кривељ и Церово, као и рудник Јама са подземном.

Делови овог огранка су и два погона за припрему минералних сировина - флотације у Бору и суседном селу Кривељу, којом се одвајају корисни састојци минералних сировина.

Зиђин управља и Рудником бакра Мајданпек у чијем саставу су површински копови Јужни и Северни ревир, као и флотација.

Октобра 2021. отворен је нови рудник Чукару Пеки, такође у власништву кинеске компаније, чије су резерве бакра процењене на 1,28 милиона тона и 81 тону злата.

Међународни рударски конгломерат Минеко са седиштем у Лондону власник је три рудника у Србији.

Велики Мајдан налази се близини Љубовије на западу земље где се годишње преради 50.000 тона олова и цинка.

Продат је крајем септембра 2006. за 31,6 милиона динара, а у њему данас ради скоро 300 људи.

На планини Рудник, у близини Горњег Милановца, налази се истоимено лежиште које чини више од 90 засебних рудних тела у оквиру 4,4 квадратних километара колико је дозвољено за експлоатацију.

Према подацима Минека, који је путем ћерке фирме од 2012. у стопроцентном власништву рудника, у њему ради око 450 људи и годишње прераде 240.000 тона полиметалних сулфидних руда за производњу концентрата олова, цинка и бакра.

Ове руде се експлоатишу и у скоро отвореним Подвировима код Караманица, у општини Босилеград, недалеко од бугарске и македонске границе, а процењене резерве су више од два милиона тона.

Рудник олова и цинка Леце код Медвеђе, на југу Србије, у коме се као пратеће сировине ископавају и злато и сребро, од 2008. је у приватном је власништву шабачке фирме Фармаком М.Б.

Две године касније, њен власник Мирослав Богићевић изјавио је да су „хемијске анализе оловног концентрата из рудника Леце показале да је то, у ствари, највећи рудник злата у Европи".

Ова компанија је 2017. отишла у стечај па је у јулу ове године проглашена њена продаја за упола мању цену од процењене вредности - нешто више од осам милијарди динара.

Продаја рудника, заказана за 26. август, померена је неколико дана пре лицитације.

На југу Србије, код села Крива Феја, налази још један активни рудник Грот, у коме се експлоатишу олово и цинк.

Захвата територију Врања и Босилеграда и има неколико лежишта, између осталог и Благодат са више ревира.

Апликација на сајту Министарства рударства и енергетике, између осталог, приказује области где се обављају истраживања металичних минералних сировина, као и њихова ископавања.

Претрагом се долази до листе са више од 30 лежишта, од чега су нека и на Косову.

Међу њима су лежишта гвожђа Мајдани (Крупањ), олова и цинка Рајићева гора на Копаонику (Брус), антимона Долић (Крупањ), Виногради-Рујевац (Љубовија), Брасина (Мали Зворник) и други.

Шта се дешава кад се рудник напусти?

Напуштени и затворени рудници метала постоје широм земље и махом су у њима експлоатисани антимон, гвожђе и олово и цинк.

„Сви су имали релативно мале резерве, можда значајне за то доба, али у данашњим оквирима су оне мале", објашњава професор Владимир Симић.

Због исцрпљености резерви су, каже, углавном и затворени, а као пример наводи напуштени рудник олова и цинка Црвени брег на београдској планини Авали, где се „сада студенти обучавају за рад у подземној експлоатацији".

Рудник је отворила група богатих Срба 1886/1887, а затворен је 1953. године.

На Авали се налази још један напуштени рудник - Шупља стена, где се експлоатисала жива, једини течни метал.

Пуштен је у рад 1968, а четири године касније затворен.

Рудник антимона Зајача и Столице у селу Костајник код Крупња, гвожђа Рудна Глава и Црнајка код Мајданпека, рудник уранијума Габровница код Књажевца и рудник молибдена Мачкатица код Сурдулице, само су још неки од затворених или напуштених рудника у Србији.

У катастру рударског отпада у Србији статус напуштеног имају још и лежишта Равнаја (Крупањ), Бобија (Љубовија), Бродица (Кучево), Црни врх (Мајданпек), Рупље (Црна Трава), Суво Рудиште (Брус), Корлаће и Рудница (Рашка) и други.

На основу пројектне документације, носилац експлоатације је дужан да рекултивише земљиште, наводе из Министарства рударства и енергетике, које ради на „анализи локација за које је потребно извршити санацију и рекултивацију".

Професор Симић каже да идеје за поновно отварање појединих напуштених рудника постоје, „нарочито ако су потенцијални за откривање критичних минералних сировина, али то тражи доста велика геолошка истраживања".

„Последњих двадесетак година сав ризик истраживања и потенцијалног отварања рудника пада на рачун инвеститора из приватних компанија, док држава не улаже средства", наглашава геолог.

Откуд Србији руде

Богата геолошка историја овог поднебља погодовала је стварању шароликог минералног мозаика Србије и настанку бројних рудних лежишта.

Један од главних услова била је снажна вулканска активност која је ове крајеве задесила у неколико наврата пре више стотина и десетина милиона година.

Тако су створене издашне рудоносне зоне у централној Србији, као и на западу и северозападу и истоку и југоистоку земље, где су данас рудници метала.

Метали се обично деле на црне и обојене, унутар којих постоје тешки (бакар, олово, цинк) и лаки (алуминијум, магнезијум), као и племенити - злато, сребро и платина.

Руда гвожђа припада црним металима и она се користи у металургији за производњу, између осталог, његове легуре - челика.

Екологија, здравље и безбедност

Загађење ваздуха, земљишта, површинских и подземних вода, који могу бити погубни за биљке, животиње и човека, јесу негативни утицаји рудника на животну средину.

Грађани Бора годинама се жале на квалитет ваздуха, а један од најдрастичнијих примера је управо у ово граду - загађење Борске реке.

Колоквијално је називана мртвом, а извор загађености су, између осталог, „активни и неактивни рударски радови, флотацијска јаловишта и одлагалишта", наводи се у научном раду Утицај загађених отпадних вода на квалитет Борске реке и околних подземних вода из 2014.

Почетком августа, вода Борске реке се разбистрила и оставила мештане околних села у чуду.

До загађења воде и земљишта дошло је и пре 10 година, када се услед пуцања бране, као последица великих мајских поплава, токсична јаловина излила из одлагалишта прерађене руде антимона у руднику Столице код Крупња.

Несреће у рудницима са фаталним исходом по раднике такође нису непознаница.

Само у фебруару ове године један рудар је изгубио живот у Великом Мајдану, наводно приликом транспорта руде, док је у августу у руднику Леце погинуо радник када се, према незваничним информацијама, на њега обрушила земља.

Рударска несрећа није заобишла ни Грот где је почетком септембра један рудар трагично настрадао тако што је упао у јаму, а тело је пронађено после пар дана.

Какве користи Србија има од рудника

Геолог Владимир Симић каже да држава и друштво имају „директне и индиректне користи од индустрије минералних сировина".

„Почев од накнаде за коришћење која за метале износи пет одсто од цене метала или концентрата (зависи да ли се у Србији производи метал или само концентрат), затим директно од пореза и доприноса на плате.

„И нешто што се често занемари, а то је да на једног директно запосленог радника у руднику иде још пет у пратећим делатностима", додаје Симић.

Држави је 2023. „на име накнада за коришћење јавних добара, односно по основу накнаде за коришћење ресурса и резерви минералних сировина и накнаде за примењена геолошка истраживања", уплаћено је укупно 16.865.336.732 динара (више од 144 милиона евра).

„Што представља раст од 12,58 одсто у односу на 2022", наводе из Министарства рударства и енергетике.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]