Србија, рудник и несреће: „Ми смо ти само потрошни материјал” - рудари занемели после погибије колега у Сокобањи

Непријатан мирис шири се околином рудника „Соко" у брдима изнад Сокобање, у југоисточној Србији, где је у обрушавању јаме погинуло осам рудара.

Стари аутобуси са натписом „Превоз радника" чекају испред улазне капије рударе који су завршили смену, док они улазе и седају у тишини, погнутих глава.

„Шта да ти кажем, бајо мој мили, кад су то све били другари моји… Како би се ти осећао", каже за ББЦ на српском Саша Лазаревић, један од рудара.

Влада Стошић, његов колега, био је део чете за спасавање људи који су били заробљени у јами.

„Дошао сам да помогнем да се тела извуку… Видети те људе са којима си сваког дана радио…", рекао је и заћутао.

А сви рудари понављају исто - да ово није прва несрећа у рудницима у овом делу Србије.

У несрећи из 1983. године у алексиначком руднику погинуло је 35 рудара, а на истом месту шест година касније, у пожару у једној од јама, погинуо је 91 човек.

„Ово није први пут… А вероватно није ни последњи", каже Лазаревић кратко.

„Шта да ти кажем…"

Неколико мушкараца седи за столом локала непосредно испред рудника, а који је у исто време и продавница и кафана.

Испред њих је пиће и нешто грицкалица.

Седе и причају, али за изјаве нису расположени.

„Разуми нас, погинули су нам другари… А и шта да ти кажемо", наводе.

Већина рудара реагује исто - одмахивањем руке, са видљивом кнедлом у грлу.

„Не ваља, брате, шта да ти кажем, изгинуло осам људи, шта би ти рекао", каже у пролазу један рудар у тексас јакни.

Није желео да се представи и речи тешко цеди.

„Треба да сиђеш доле у јаму, да видиш како је… А плата 60.000 динара.

„Ми смо ти само потрошни материјал", рекао је на путу до аутомобила.

Лазаревић са сузама у очима прича о погинулим пријатељима.

„Знаш шта је најгоре - један од страдалих недавно је добио дете, други има две ћерке… Ко ће сад ту децу да чува?"

„Моја ћерка има пет година, јутрос је плакала кад сам кренуо на посао, разуме и она о чему се ради."

Велики број рудара за то време иза капије, где се шета и неколико полицајаца, стоји око клупа и великог стола покривеног „печурком".

„То је друга смена, не знају шта ће да раде, чекају да им се каже", објашњава 43-годишњи Стошић.

„Спољни погон ће сигурно радити, али питање је шта ће бити са јамом, старешине се још договарају о томе", додаје.

Рудар је, каже, већ 11 година и од првог дана познаје настрадале.

„И један човек да страда, па је трагедија, а камоли више као сада", каже кратко.

Иако је несрећа велика, додаје, рудари су се навикли.

„Дешавају се овакве ствари, то је природа, јако је тешко спречити овакве несреће, готово немогуће", истиче.

„Постоје ти велики колектори у јами, који садрже огромну концентрацију метана и када се они отворе људи остану без кисеоника и то је то".

Шта се десило?

До несреће је дошло у раним јутарњим часовима, а медији су прво пренели да је у питању експлозија.

Међутим, званичници то негирају, истичући да је у питању цурење метана после обрушавања јаме.

У болници у Алексинцу примљено је 20 повређених рудара који нису животно угрожени, а двојица су пребачена у Клинички центар Ниш, објавили су званичници.

„Не могу, синко, више да причам о томе, цело јутро ме само испитују", каже жена испред болнице у Алексинцу, која такође није желела да се представи.

„Муж ми има повреде главе, грудног коша, пријатељ ми је погинуо, стварно не могу… Али страшно је све што се догодило", додала је.

У тренутку несреће 49 рудара је било у смени.

Сви су рудари су у међувремену извучени из јаме, кажу надлежни.

Саша Спасић, директор Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља Ресавица, саопштио је имена погинулих рудара.

Најмлађи је имао 31 годину.

„Према још незваничним информацијама, дошло је до зарушавања угља у откопној комори ВЕ 3/1 и наглог продора метана у радни простор", рекао је Спасић.

Шесторица погинулих су из Алексинца, један из Врања и један из Сокобање, рекао је Далибор Радичевић, председник општине Алексинац.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике обишла је рудник у Сокобањи и изјавила да ће „држава помоћи породицама колико год је могуће", преноси РТС.

„Тела су на путу за Ниш, да се изврши обдукција, истражни органи раде свој посао, верујем да ће убрзо имати написмено узроке ових дешавања", рекла је министарка.

Мук и у Алексинцу

Још једна рударска несрећа у њиховом граду узнемирила је мештане Алексинца, враћајући сећање на сличне случајеве из историје.

„Шта да кажем, тужно, страшно… Немамо речи, велика туга", каже дрхтавим гласом 68-годишња Љиљана Милутиновић.

„Сигурно их знамо, то су све млади", додала је.

Њен супруг Живко понавља да је реч о трећој великој рударској несрећи у последњих неколико деценија која је задесила Алексинац.

А да ли ће се дешавати и даље?

„Сигурно, не може се ту ништа", каже.

„Такве су те метанске јаме, подземне и дубоке, а гас је непредвидив", додаје.

Раде Младеновић из Алексинца за несрећу је чуо у јутарњем програму на телевизији.

„Није пријатно, доста младих људи, а чуо сам и да је био један човек пред пензијом", каже.

Две тешке несреће догодиле су се у Алексиначком руднику током осамдесетих година прошлог века.

Прво је до експлозије дошло 1983, такође због пораста нивоа метана у јами - погинуло је 35 рудара.

А шест година касније, нова трагедија је завила Алексинац у црно.

У пожару изазваном паљењем инсталација и транспортних уређаја у једној од јама, погинуо је 91 рудар.

Страдала је цела прва смена, а извлачење тела са дубине од око 700 метара трајало је 25 дана, наводи РТС.

Од 178 рудара који су тог јутра ушли у окно Алексиначког рудника, половина се није вратила.

Рудник је тада затворен.

А једна од највећих рударских несрећа у бившој Југославији догодила се 26. августа 1990. године у руднику Крека у Босни и Херцеговини.

Погинуло је чак 180 рудара.

Истрагом је утврђено да се несрећа догодила услед експлозије облака угљене прашине, до које је дошло неправилним минирањем челичне подграде.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]