Србија и несреће: Тужилаштво у Алексинцу одбацило кривичне пријаве за погибију рудара у Србији - нема доказа да је неко одговоран

Текст је ажуриран 5. јануара 2023. године

Девет месеци после тешке несреће у руднику Соко у Сокобањи, на истоку Србије, где је 1. априла 2022. погинуло осам рудара, још није утврђено шта је узрок трагедије, а ни да ли је било одговорних.

Основно јавно тужилаштво у Алексинцу саопштило је 5. јануара 2023. године да је после спроведених доказних радњи одбацило ранију кривичну пријава Министарства рударства и енергетике против 14 људи због кривичног дела тешко дело против опште сигурности.

Тужилаштво је навело да „не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности", као и да на ту одлуку може да буде подне приговор Вишем јавном тужилаштву у Нишу.

Тешка несрећа из априла ове године догодила се више од 20 година после трагедије у руднику у Соко Сокобањи у источној Србији, када је погинуло 29 рудара.

У обрушавању дела јаме 1. априла ове године и цурења опасног гаса метана, погинуло је осам рудара, а 20 је повређено.

Саша Спасић, директор Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља Ресавица, саопштио је раније имена погинулих рудара - најмлађи је имао 31 годину.

Шесторица погинулих су из Алексинца, један из Врања и један из Сокобање, рекао је Далибор Радичевић, председник општине Алексинац.

Рудник Соко је један од девет рудника који послују у саставу Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља Ресавица.

Дан после несреће, Влада Србије одлучила је да из буџета издвоји осам милиона динара као помоћ породицама страдалих рудара.

Кривичне пријаве Министарства рударства и енергетике

Министарство рударства и енергетике поднело је 13. августа кривичне пријаве против 14 људи које сматра одговорним за трагедију, поручујући да жели да се утврди истина.

Пријаве су поднете због тешког кривичног дела против опште сигурности људи и имовине, јер сматрамо да су осумњичени одговорни за погибију осам рудара и повређивање још 20, изјавила је државна секретарка Јованка Атанацковић, наведено је на сајту Министарства.

Месец дана пре тога, Основно јавно тужилаштво у Алексинцу саопштило је да „нема основа за покретање кривичног поступка против било ког лица".

„У радњама било ког лица нису остварена обележја неког од кривичних дела за које се гони по службеној дужности", образложили су у саопштењу на сајту тужилаштва.

Тужилаштво је тада саопштило да је одлука донета после извештаја стручне комисије ЈП „ПЕУ Ресавица", у чијем раду је учествовала и републичка инспекторка за рударство Зорица Вукадиновић, извештаја обдукције тела рудара Завода за судску медицину у Нишу, прикупљеног мишљења Комисије вештака Рударско-геолошког факултета у Београду, допуне налаза и анализе прикупљених доказа.

у У Министарству кажу да постоје индиције да је 14 осумњичених наручило израду Техничког рударског пројекта на основу допунског и главног рударског пројекта за које нису имали одобрења ресорног Министарства или су одобрења истекла.

„Изршена је техничка контрола која није проверила све чињенице и која је тврдила да одобрења постоје, иако их није било", наводе из Министарства.

Тужилаштву су предате све информације са документацијом и аудио записима којима Министарство располаже о несрећи у руднику „Соко", међу којима и записник рударске инспекторке.

„Желимо да се још једном испитају све околности како би се утврдила истина о несрећи", рекла је државна секретарка Јованка Атанацковић.

О садржају кривичне пријаве против 14 осумњичених, Министарство је информисало и Републичко јавно тужилаштво у Београду, јер, додала је, „сматрамо да највише инстанце треба да испитају све чињенице".

Шта се десило у руднику?

У раним јутарњим часовима 1. априла 2022. године, у руднику је дошло до несреће.

Зорана Михајловић, тадашња министарка рударства и енергетике, рекла је новинарима да није било експлозије, већ да су се рудари угушили због високе концентрације метана.

Вршилац дужности директора Ресавице Саша Спасић рекао је да је највероватније дошло до пробоја метана и да је његова концентрација била 95 процената.

„Није било ни секунде времена да се реагује", рекао је Спасић за РТС у суботу, 2. априла.

Додао је да је рудник Соко у метанском режиму рада и да увек постоји велика могућност да ће нешто непланирано да се деси, због чега је опремљен најсавременијим системом детекције, праћења и контроле штетних гасова у јами.

„Најсавременија технологија је инсталирана у јами, имамо диспечерски центар који прати концентрацију метана у сваком моменту. Оваква ситуација није могла да се предвиди", навео је.

Истиче и да уређаји за мерење концентрације метана нису показивали ништа што би указивало на трагедију.

„Рудари који су износили страдале другове рекли су ми после 50 минута, када су сишли у јаму, да је она била у потпуном реду, није било никаквих ломова.

„Нико није могао да реагује на такву концентрацију метана, која је довела до истискивања кисеоника.

„Сваки рудар има самоспасиоца код себе, пластично речено, држи се на куку. Нису имали ни секунд времена да употребе тог самоспасиоца", навео је Спасић.

У Алексинцу је поново завладао мук.

„Не могу, синко, више да причам о томе, цело јутро ме само испитују. Муж ми има повреде главе, грудног коша, пријатељ ми је погинуо, стварно не могу… Али страшно стварно", рекла је једна жена новинару ББЦ-ја испред болнице у Алексинцу у петак, 1. априла.

Она није желела да се представи.

„Нама, нажалост, није прва несрећа. Алексинац и околина су познати по томе, то се сада поновило", рекао је Горан Видић, директор Опште болнице у Алексинцу, за РТС.

Две тешке несреће догодиле су се у Алексиначком руднику 1980-их година.

Због пораста нивоа метана у јами дошло је до експлозије 1983. године када је погинуло 35 рудара.

Шест година касније, нова трагедија је завила Алексинац у црно.

У пожару изазваном паљењем инсталација и транспортних уређаја у једној од јама, погинуо је 91 рудар.

Страдала је цела прва смена, а извлачење тела са дубине од око 700 метара трајало је 25 дана, наводи РТС.

Од 178 рудара који су тог јутра ушли у окно број 2 Алексиначког рудника, половина се није вратила.

Рудник је тада затворен.

Реакције у Алексинцу одмах после несреће

„Шта да кажем, тужно, страшно. Немамо речи, велика туга. Сигурно их знамо, то су све млади", рекла је дрхатвим гласом Љиљана Милутиновић (68) из Алексинца за ББЦ.

Живко Милутиновић (72) се надовезао.

„Ово је трећа несрећа која је задесила Алексинац, тамо раде Алексинчани.

„Да ли ће се дешавати и даље? Сигурно, не може се ту ништа. Такве су те јаме, метанске, подземне и дубоке. Гас је непредвидив", додаје.

„Услови рада катастрофални" - радник

Зоран Николић, надзорник на спољном погону у руднику Соко где се догодила несрећа, каже да је реч о јами са високим ризиком рада, оценивши да су унутра услови рада „катастрофални".

„Ја сам већ годину и по дана напољу, можда и две, али услови у јами су катастрофални, значи нула, нула, нула…", каже он, пренела је Телевизија Н1.

У тренутку несреће, у јами је био његов брат, а Николић каже и да је међу погинулима његов кум.

Историјат рудника Соко и највећа несрећа

Експлоатација угља у овом руднику почела је 1908. године.

РТС наводи да је од краја 1970-их било честих несрећа.

Највећа несрећа у сокобањском руднику била је 16. јануара 1998. године када је погинуло 29 рудара, а исто толико лакше и теже повређено.

Дошло је до избијања отровних гасова - десеторица рудара су страдала јер су била изложена топлотном и механичком удару експлозије, а осталих 19 се угушило јер није било довољно кисеоника.

Једна од највећих рударских несрећа у бившој Југославији догодила се 26. августа 1990. године, када је у руднику Крека у Босни и Херцеговини погинуло чак 180 рудара.

Истрагом је утврђено да се несрећа догодила услед експлозије облака угљене прашине, до које је дошло неправилним минирањем челичне подграде.

Најтеже рударске несреће убившој Југославији:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]