Досије Јужна Америка: Увод у литијумски троугао

Пре само неколико година, широким пространствима Солар де Ујуни у Боливији, једне од највећих солана на свету, летели су свемирски бродови.

Пуста, бела и готово потпуно равна површина од око 11.000 квадратних километара, инспирисала је Џорџа Лукаса, аутора Ратова звезда, да баш тамо смести једну од кључних битака у филму Последњи џедај из 2017. године.

Исушена праисторијска језера на том подручју оставила су десет милијарди тона соли, писао је шпански Ел Паис, али и „једну од највећих резерви литијума на свету".

Седам година касније, о Боливији се одавно прича као краку „литијумског троугла" где би свемирске бродове ускоро могле да замене машине намењене извлачењу тог метала.

А потреба за њим све је већа - литијум свакодневно носимо у џеповима, пошто је део батерија мобилних телефона, важан је и у производњи електричних аутомобила, као и у медицини.

Потрага за новим изворима литијума инвеститоре је довела до западне Србије, где компанија Рио Тинто планира да отвори рудник у оквиру пројекта Јадар, али и у Јужну Америку.

„У троуглу Боливија, Аргентина и Чиле налазе се највеће резерве литијума на свету", каже Лукас Рибеиро Мескита из бразилског Истраживачког центра за латиноамеричку спољну политику, за ББЦ на српском.

„То читав регион ставља у положај стратешког чворишта за будућност приступа литијуму."

Јужноамерички литијум је тако у међувремену постао тема „геополитичких размирица Сједињених Држава и Кине", указује Пабло Ибањез, професор међународних односа на Универзитету Рио де Жанеиро, у разговору за ББЦ на српском.

„Ми смо се само нашли усред тога."

Зато се накратко селимо у Јужну Америку, за чији литијум је заинтересован и Рио Тинто.

Где је јужноамерички литијум?

Ибањез је први пут чуо за појам литијумски троугао „не тако давно, отприлике 2017. године".

Данас се о њему прича широм света.

Троугао обухвата део Анда, планинског венца дуж Аргентине, Боливије и Чилеа, где се налази више од 75 одсто светских залиха литијума, пише Харвард интернешенал ривју.

Литијум концентрисан је у слаништима дуж пустиње Атакама, најсувљег места планете, где киша падне „два до четири пута у 100 година" - Салар де Ујуни у Боливији, Салар де Атакама у Чилеу и Салар дел Омбре Муерто у Аргентини.

„Главна питања су око начина експлоатације литијума са тих подручја, али и око локација налазишта", наводи Мескита, професор Федералног универзитета за латиноамеричку интеграцију.

Експлоатација у соланама захтева висок ниво потрошње воде која је у тако сушним областима веома вредна, што утиче и на животну околину и на мештане, објашњава.

Радници прво буше рупе, испумпавајући слану воду из бунара дубоко испод коре соли и одлажу је у базене за испаравање.

Када вода испари, за собом оставља мешавину соли, калијума, мангана, бора и литијума, која се затим филтрира кроз физичко-хемијске процесе.

Читав процес траје између 12 и 18 месеци.

Питање литијума још не „изазива ширу политичку, економску и друштвену дебату" у Јужној Америци, где су, пре свега, на цени бензин и гас, указује Мескита.

Но о њему се све више прича, посебно у Бразилу, где су резерве пронађене и у сиромашним пределима на северу земље, који су зато добили надимак „долина литијума", објашњава Ибањез.

„Цене су тамо одмах почеле да расту, чак и малих кућа у веома сиромашним крајевима, далеко од економских центара попут Рио де Жанеира или Сао Паола", каже.

Бразилски литијум се истражује у савезној држави Минас Жераис, другој по броју становника и једној од најбогатијих, као и у Гојасу и Амазонасу, додаје.

„Мислим да ће Бразил веома брзо постати велики играч када је литијум у питању."

Литијум = богатство?

У свету пуном батерија, литијум је све важнији.

Толико да га стручњаци виде као један од најважнијих стратешких метала за будућност планете, па су најаве да ће се потражња утростручити већ током 2025.

Да ли то значи и да ће земље Јужне Америке преко ноћи постати богате?

Па, не баш, пише ББЦ Мундо.

Како наводе, дуг је и тежак пут од извлачења литијума до производње батерија за електричне аутомобиле или мобилне телефоне.

„Није довољно имати литијум. То није гаранција ничега", изјавио је Хосе Лазуен, аналитичар у Роскилу, консултантској фирми специјализованој за метале, минерале, хемијску индустрију и тржишта повезана са литијумом, за ББЦ Мундо.

Производни ланац је веома дуг, а литијум „само један његов део", каже.

Један од кључних проблема јесте то што је за производњу батерија неопходан висок ниво технологије, посебно због литијума у соланама, јер се одатле не вади као у обичним рудницима.

У Боливији се солане налазе на скоро 4.000 метара надморске висине.

Производња батерија је углавном близу центара за производњу аутомобила, попут Сједињених Држава, Европе и Азије, прилично далеко од Јужне Америке.

„Кинеска компанија зато неће отварати фабрику батерија у Јужној Америци, само да би после ту исту батерију слала у Кину", наводи Лазуен.

„Литијум се данас суштински у потпуности извози ван региона, углавном у Америку и Кину, за производњу у енергетским индустријама", каже Мескита.

Према извештају Међународне агенције за енергију (ИЕА), највећи светски произвођачи литијума су Аустралија, Чиле и Кина.

Иако има знатно мање резерве, Аустралија је земља са већом технолошком развијеношћу, самим тим и радова, и у томе је кључ, објашњава.

„Истраживање литијума има велики потенцијал за стварање богатства и развојне капацитете, али морају постојати адекватна структура и услови за то".

Јужна Америка је „геополитички и историјски периферни регион, зависан од страних инвестиција", оцењује

„Инвеститори желе да истраживања изведу по што нижим трошковима, а земље су зависне од њиховог капитала за опстанак."

Кракови троугла

Посебан проблем је што компаније које желе да експлоатишу литијум немају „загарантовану стабилност и правну сигурност" у све три земље литијумског троугла.

„Кина је главни произвођач технологија које користе литијум, а Америка главни потрошач, али би и она да производи, а ми смо у средини тог сукоба", наводи Ибањез.

„Ту су и произвођачи из региона, као и компаније из Аустралије... Сложена је ситуација."

Најсложенија је можда у Боливији, земљи са око 12.000.000 становника, јединој уз Парагвај на овом континенту која нема излаз на океан.

Једна је од најсиромашнијих земаља Јужне Америке, али се процењује да има између 21 и 23 милиона тона залиха литијума - највише на свету - вредног више милијарди долара.

И политички је прилично нестабилна.

Генерал Хуан Хосе Зунига и део војске окупирали су крајем јуна седиште владе у престоници Ла Паз, што је председник Луис Арсе назвао „покушајем државног удара".

Зунига се убрзо повукао услед слабе подршке народа и великог међународног притиска.

„Политички проблеми и нестабилност отежавају Боливији да ефикасније истражује литијум", оцењује Ибањез.

Могућност пуча је и раније помињана - и то баш око литијума.

Да би стражила резерве, боливијска влада је изабрала осам компанија из Америке, Русије, Кине и Аргентине.

Споразуми су на крају потписани само са компанијама из Русије и Кине.

Међу одбаченим компанијама је и америчка ЕнергиКс, део конгломерата Илона Маска, власника Икса и Тесле, једног од највећих произвођача електричних аутомобила на свету.

Маск је на друштвеним мрежама писао о завери која би довела до оставке бившег боливијског председника Ева Моралеса, а све како би добио приступ резервама литијума.

„Оборићемо са власти кога хоћемо", навео је у одговору једном твитерашу.

Јавно је честитао боливијском народу смену Моралеса, који је земљу водио од 2006. до 2019, када га мења актуелни председник Луис Арсе.

Арсе је у изборној кампањи обећавао да ће Боливија од извоза литијума годишње зарађивати и до 4,5 милијарди долара.

Ипак, подаци боливијског Националног института за статистику (ИНЕ) показују да је 2023. Боливија извезла литијум у вредности од 14,6 милиона долара - тек 0,13 одсто укупног извоза.

Мескита као кључни проблем Боливије наглашава недостатак неопходне инфраструктуре, због чега је литијум, и поред значајних резерви, и даље „веома мало истражен".

„Власти настоје да, углавном уз помоћ кинеских инвестиција, створе компаније способне да експлоатишу литијум, али је тај процес још увек у раној фази", наводи.

Од недавно, боливијска влада заговара и организовање земаља региона у једну организацију, како би утицали на међународну трговину литијумом.

Боливијци, међутим, не убирају плодове због литијума у близини њихових домова, нису добили послове, нити су обучени за њих.

Близу половине становника живи у великом сиромаштву, подаци су Светске банке.

У Аргентини је истраживање литијума тек почело, а 19 милиона тона резерви већ годинама привлаче пажњу бројних компанија.

Крајем 2022. била је земља са највише пројеката извлачења литијума - чак 40, пише магазин Економист.

Уколико се овај тренд настави, процене су да би већ до 2027. или 2030. могла да престигне Чиле, другу земља света по производњи после Аустралије.

Аргентина има две фабрике - са аустралијским и америчким капиталом - и две које се граде, једна од њих, за производњу батерија.

„Стално се откривају нова налазишта... Мислим да тренутно 60 компанија истражује литијум", у Аргентини, каже Ибањез.

Једна од њих, канадско-чилеанска Минера Екар, склопила је споразум са шест аргентинских аутохтоних заједница око литијума из њиховог окружења.

Договорено да ће свака заједнице годишње добити од 9.000 до 60.000 долара, али мештани кажу да то у пракси и није баш тако.

Луиса Хорхе из места Сускуес, у Хухуј провинцији, на самом северу земље, сматра да су „литијумске компаније однеле милионе долара, а да ништа нису вратиле".

Мештани се жале и да је рударење литијума загадило воду коју користе за стоку и наводњавање усева, а посебно због велике потрошње.

„Не једемо ни литијум, ни батерије, али воду морамо да пијемо", изјавила је 48-годишња Вероника Чавез из Салинас Грандеса, недалеко од места вађења литијума, за Еуроњуз.

Њена суграђанка Барбара Куилпидор жустро додаје да само жели да је „компаније оставе на миру" и да „брине за будућност потомака":

Прошле године било је и протеста, када су су мештани блокирали пут који компаније користе, али их је власт насилно угушила.

Ипак, производња расте.

Процене су да у Чилеу постоји девет милиона тона резерви литијума, који се извлачи још од 1984. годинепише Еуроњуз.

Од земаља троугла, Чиле је најдаље стигао, каже Мескита.

„Једини су започели експлоатацију кроз националне компаније, у партнерству са међународним инвеститорима", указује.

Знатно су допринели и снажни владини подстицаји.

Две су главне компаније за рударење, америчка Албемарле и чилеански SQMињихов литијум се онима које желе да у земљи отворе фабрике за производњу делова батерија продаје по повлашћеним ценама.

Чилеанска влада је објавила план и да национализује литијумску индустрију.

„Морамо да уложимо и мало реализма. Многи мисле да ћемо производити електричне аутомобиле у Чилеу, али то није случај", изјавила је Викторија Паз, директорка за стратегију и одрживост Корпорације за промоцију производње, за ББЦ Мундо.

Ипак, Чиле може да постане озбиљан фактор производње батерија, сматра она.

Мештани области у којима се извлачи литијум, међутим, нису задовољни.

На извлачење се троши 65 одсто укупне количине воде у региону Салар де Атакама што изазива несташице, отежава узгој усева и стоке, и оставља еколошке последице.

Утврђена је и веза рударења литијума и значајног смањења броја фламинго птица, раније честих у том пределу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]