Израел и Палестинци: Више од 20 жртава у новом нападу на камп у Рафи, Израел негира да је гађао хуманитарну област

Док напади на Рафу, град на југу Појаса Газе не престају, неколико европских држава формално је признало независну палестинску државу.

Два дана пошто је Ирска признала постојање палестинске државе, исту одлуку донела је и влада Словеније, али њу тек треба да потврди парламент, како би признање било и званично.

„Решење по моделу две државе - Израела и Палестине јесте начин да се постигне мир", изјавио је словеначки премијер Роберт Голоб, додајући да одлука „његовог кабинета није уперена ни против кога".

Претходних дана, палестинску државу признале су и Норвешка и Шпанија, а какве су последице признавања прочитајте овде.

У последњем израелском нападу на избеглички камп у западном делу Рафе, у уторак 28. маја, најмање 21 особа је погинула, а 64 рањено, тврди Министарство здравља у Гази које контролише Хамас.

Израелска војска негира да је гађала хуманитарну област у Ал-Мавасију.

Напад је уследио само два дана пошто је погођен избеглички камп код Рафе, у којем је погинуло најмање 46 људи.

Локални медији раније су известили да су израелски тенкови преузели контролу над кружним током Ал Авда у центру Рафе, који је на само 500 метара од границе са Египтом.

Израелска одбрамбена војска (ИДФ) потврдила је да је распоредила трупе дуж Филаделфијског коридора, танке тампон зоне, која раздваја Газу и Египат, у ноћи понедељак на уторак.

Додају и да „појачавају" операције у централном појасу Газе, као и да изводе нападе у северном делу Појаса.

После експлозије у кампу, Бенјамин Нетанјаху, израелски премијер, рекао је да реч о „трагедији, а Савет безбедности Уједињених нација сазвао је хитну седницу за уторак 28. маја како би се разговарало о најновијем нападу у Рафи.

Израелска војска саопштила је касније да је још рано да се утврди узрок пожара у избегличком кампу до ког је дошло у недељу, али да би оружје ускладиштено у близини кампа могло да буде један од потенцијалних окидача.

Ваздушни напади приморали су стотине породица да побегну у оближњу болницу, а спасилачки тимови се боре да приступе местима експлозије.

Иако је Израел прогласио Рафу сигурном зоном за расељене људе из других делова Газе, многима је сада наређено да је напусте или беже.

„Чују се експлозије, деца су ми уплашена, а мој болесни отац онемогућава нам да побегнемо из мрака.

„Требало би да будемо у безбедној зони према стандардима израелске војске, али нисмо добили наређења за евакуацију попут оних у источном региону, плашимо се за животе ако нико не уђе да нас заштити", рекао је Калед Махмуд, становник Тал ал-Султана у западном делу Рафе.

Израелска војска наставља са упадом у град, за који тврди да је једно од последњих преосталих Хамасових упоришта у палестинској енклави.

Сем Роуз, директор за планирање Агенције Уједињених нација за палестинске избеглице (УНРВА), упозорава да ситуација у Гази сваког дана достиже „нове дубине ужаса, крвопролића и бруталности".

„Не можемо посматрати као обичну несрећу. Жене и деца су убијени у најгрознијим, најбруталнијим околностима.

„Ако ово није позив за буђење за међународну заједницу, тешко је видети шта ће даље бити", додао је у разговору за ББЦ Тудеј.

Из Светске здравствене организације (СЗО) упозоравају да би последња оперативна болница у Рафи могла да се затоври уколико Израел „потпуно уђе у град на југу Газе".

„План за ванредне ситуације неће спречити оно што се очекује: значајан додатни морталитет", додао је Ричард Пиперкорн, представник агенције УН за Газу и Западну обалу.

Према подацима агенције око милион људи побегло је из Рафе у последње три недеље.

„Усред бомбардовања, недостатка хране и воде, гомиле отпада и неприкладних услова за живот.

„Из дана у дан пружање помоћи и заштите постаје готово немогуће", упозоравају из агенције.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта је Филадефијски коридор?

У ноћи понедељак на уторак, израелска војска распоредила је трупе дуж Филадефијског коридора.

То је уски појас дугачак око 14 километара који се протеже дуж границе Газе са Египтом, што укључује и прелаз Рафа, који Израел контролише од 7. маја.

Коридор је део шире, демилитаризоване зоне о којој су се договорили Израел и Египат када је Израел повукао трупе и насељенике из Газе 2005.

Као део споразума, Египту је било дозвољено да распореди мали број граничних стражара на сопственој страни како би зауставио кријумчарење оружја и инфилтрације.

Које земље су признале Палестину као независну државу?

Ирска је последња држава која је званично признала палестинску државу.

Претходно су то учиниле Норвешка и Шпанија, могла би да им се придружи и Словенија.

Председница словеначког парламента Уршка Клакочар Зупанчич најавила је да ће Државни збор у уторак 4. јуна расправљати о одлуци владе да призна палестинску државу, пренела је агенција СТА.

Ту одлуку претходно прво мора да размотри спољнополитички одбор Државног збора, који ће се састати дан раније.

Ако парламент потврди одлуку владе, тиме се завршава процес словеначког признавања палестинске државе.

Бивши словеначки премијер Јанез Јанша, председник националистичке Словеначке демократске странке, критиковао је владу због одлуке, оптуживши је да „експлоатише мртву палестинску децу у политичке сврхе".

Влада Словеније је 9. маја покренула процедуру за признање палестинске државе, најавивши да ће одлуку послати Државном збору најкасније до 13. јуна.

Ирска је у саопштењу навела да „влада признаје Палестину као суверену и независну државу и пристаје је да успостави пуне дипломатске односе између Даблина и Рамале".

Ирски премијер Сајмон Харис рекао је да је решење две државе „једини начин да Израел и Палестина живе једни поред других у миру и безбедности".

Признање палестинске државе у Норвешкој су назвали „посебним даном", а министар спољних послова Еспен Барт Ајд је рекао да је његова земља „једна од најватренијих бранилаца палестинске државе више од 30 година".

Палестину је званично признала и Шпанија

Пилар Алегрија, портпаролка влада је додала да је влада „усвојила важну одлуку о признавању палестинске државе са једним циљем: да помогне Израелцима и Палестинцима да постигну мир".

„Признавање Државе Палестине није само питање историјске правде...али је то и суштински услов ако желимо да сви постигнемо мир".

„Тај потез није против било кога, а најмање против Израела", поручио је Педро Санчез, шпански премијер.

Ракетни напад у недељу 26. маја долази пре даљих преговора о прекиду ватре између Израела и Хамаса, који треба да се наставе следеће недеље.

Израел је започео дуго очекивани напад на Рафу пре три недеље, заричући се да ће уништити оно што је остало од Хамаса у овом подручју.

Верује и да се израелски таоци налазе у Рафи.

Више од 800.000 Палестинаца побегло је из Рафе од када је напад почео, подаци су УН.

Око 1,5 милиона људи овде је нашло склониште од борби у другим деловима Газе.

Израелска војна акција почела је у Гази после Хамасовог напада на Израел 7. октобра, када је убијено 1.200 људи док је 252 узето за таоце.

Скоро 36.000 Палестинаца убијено је од тада, подаци су Министарства здравља у Гази, којим управља Хамас.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]