Израел и Палестинци: Какве су последице признавања палестинске државе

И док се борбе и патња настављају у Гази, а насиље постаје учесталије на Западној обали, могућност да палестински народ добије властиту државу могла би да изгледа даље него икад.

Одлука неколико европских земаља да формално признају постојање палестинске државе неће пренебрегнути реалност да се такве амбиције и даље суочавају са огромним препрекама.

Али признавање Ирске, Шпаније и Норвешке извршиће притисак на друге земље у Европи - међу њима на Велику Британију, Француску и Немачку - да их следе у подршци палестинском самоопредељењу.

„Ово је од екстремног значаја", рекао је један арапски дипломата.

„То одражава европско незадовољство одбијањем израелске владе да слуша.

„И притиска се ЕУ да пође њиховим стопама."

Али израелски министри инсистирају да ће то охрабрити Хамас и наградити тероризам, додатно смањивши шансе за решење постигнуто преговорима.

Већина земаља - укупно око 139 - формално признаје палестинску државу.

Том броју би могла да се прикључи и Словенија, пошто је њена влада донела одлуку о признању независне палестинске земље.

Ту одлуку потом треба да потврди и словеначки парламент, како би признање било и званично.

„Решење по моделу две државе - Израела и Палестине јесте начин да се постигне мир", изјавио је словеначки премијер Роберт Голоб, додајући да одлука „његовог кабинета није уперена ни против кога".

Десетог маја, 143 од 193 земље чланице Генералне скупштине Уједињених нација гласало је у корист палестинског захтева за пуноправно чланство у УН, што је отворено само пуноправним државама.

Палестина тренутно има неку врсту појачаног статуса посматрача у УН, што јој даје место али не и право гласа у скупштини.

Њу признају само разне међународне организације међу којима су Арапска лига и Организација за исламску сарадњу.

Мањи број европских земаља већ признаје палестинску државу.

Њих чине Мађарска, Пољска, Румунија, Чешка Република, Словачка и Бугарска, које су усвојиле овај став 1988. године; и друге, међу којима су Шведска, Кипар и Малта.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Али многе европске земље - као и Сједињене Америчке Државе - кажу да ће признати палестинску државу само у склопу дугорочног политичког решења за сукоб на Блиском истоку.

То се често назива „решењем о две државе", где би се и Израелци и Палестинци сложили да имају властите државе са властитим границама.

Европске земље и САД се не слажу око тога кад би требало да признају палестинску државу.

Ирска, Шпанија и Норвешка тврде да то чине сада да би покренуле политички процес.

Оне тврде да ће доћи до одрживог решења за актуелну кризу само ако обе стране буду могле да стреме некој врсти политичког хоризонта.

Ове земље такође реагују на домаћи политички притисак да се искаже већа подршка Палестинцима.

У прошлости је став многих западних земаља био да би палестинска државност требало да буде награда за коначни мировни споразум.

Али лорд Камерон, британски министар спољних послова, и неке друге европске земље су последњих месеци промениле овај став, рекавши да би до признавања палестинске државности могло доћи раније, како би се помогло да се покрене замајац ка политичком договору.

У фебруару је француски председник Макрон рекао: „Признање палестинске државе није табу тема за Француску."

Почетком месеца, Француска је пружила подршку палестинском чланству у УН у гласању у генералној скупштини.

САД су приватно расправљале о овом питању са европским савезницима, али су опрезније и желе да имају јаснију слику о томе шта би та политика значила у пракси.

Дакле, кључна расправа иза кулиса води се око тога кад би ове земље које одолевају требало да признају палестинску државу: кад отпочну формални мировни преговори између Израелаца и Палестинаца, кад Израел и Саудијска Арабија нормализују дипломатске односе, кад Израел не буде предузео одређене кораке или кад Палестинци буду предузели одређене кораке.

Другим речима, они желе да признање палестинске државе буде велики тренутак осмишљен за постизање дипломатског исхода.

„То је велика карта коју западне земље морају да одиграју", рекао је један западни званичник.

„Не желимо тек тако да је проћердамо."

Проблем је у томе што признавање палестинске државе углавном остаје симболичан гест ако не буде решио и важна сродна питања.

Које су јој границе?

Која јој је престоница?

Шта обе стране морају да ураде прво да би се то десило?

Ово су све тешка питања око којих нема задовољавајућих договора - или чак ни одговора - деценијама.

Од данашњег дана, још неколико земаља у Европи сада верује да треба да постоји палестинска држава.

Присталице ће поздравити тај потез, противници ће га осудити.

Мало је вероватно да ће се сурова стварност за Палестинце на терену изменити.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]