Шах, Србија и Русија: Како рат у Украјини мења српски спорт

Александар Предке има 29 година, Алексеј Сарана 23 и светске су шаховске звезде, а од недавно поред њихових имена на такмичењима стоји застава Србије.

Руски велемајстори добили су српске пасоше, чиме су постали двојица најбоље рангираних српских шахиста у свету и представљају велико појачање за репрезентацију Србије.

„У марту 2022. сам дошао у Србију на турнир и мислио да није безбедно да се враћам у Русију, тако да сам одлучио да останем и у марту 2023. сам променио шаховски савез", каже Алексеј Сарана, шампион Европе у појединачној конкуренцији, у разговору за ББЦ на српском.

Због рата који је у фебруару 2022. почела у Украјини, Русији су уведене бројне санкције, а поједине се односе и на спортисте.

Шахистима је на појединачним такмичењима онемогућено да се такмиче под руском заставом, на екипним не могу да учествују, док је Шаховски савез Русије од пролећа прешао у Азијску шаховску федерацију.

Међународна шаховска федерација (ФИДЕ) је зато у фебруару 2023. руским шахистима омогућила да без ограничења и трошкова промене савез, што су многи искористили.

„Дошло је до промена широм света - Србија је добила велика појачања, али су их добили и други", објашњава Алиса Марић, једно од највећих шаховских имена са овог простора, селекторка женске репрезентације Србије и некадашња министарка спорта.

Љубитељи шаха у Србији, жељни неког новог Светозара Глигорића, Боре Костића, Борислава Ивкова и других великих имена из доба Југославије, када је шах био много цењенији него данас, свакако су одушевљени доласком руских велемајстора.

„Рецимо да Црвена звезда нема таквог играча у фудбалу као што су Сарана и Предке у шаху - светска имена", каже Небојша Бабић из Шаховског савеза Србије за ББЦ на српском.

Сарана је 45. шахиста света, а Предке 85, према рејтингу ФИДА.

Поређења ради, Александар Инђић, актуелни шампион Србије, тренутно је на 178. позицији.

Миодраг Перуновић, селектор шаховске репрезентације Србије, сматра да би долазак Саране и Предкеа могао у великој мери да побољша слику шаховске Србије у свету.

„И са актуелном екипом на прошлогодишњим такмичењима, Европском првенству у Словенији и Олимпијади у индијском Ченају, били смо у најужем кругу за медаљу", истиче он за ББЦ.

„Тек са њима двојицом очекујемо процват, напредак и боље резултате, па и да друге екипе страхују када буду играле са нама."

Сарана и Предке за то време у Београду живе неким обичним животом и спремају се за изазове, међу којима је и Европско првенство у Будви од 10. до 23. новембра.

„Имамо јак тим и можемо да победимо било кога", каже Предке за ББЦ на српском.

О кибицерима и репрезентативцима

Док септембарско сунце полако залази за новобеоградским солитерима, пет седих глава замишљено седи око 64 црно-белих поља.

Партија је у току и дуго нико не проговара.

„Ух, много тешко... Невиђено тешка ситуација", забринуто каже мушкарац у тегет кошуљи, док му очи лете преко фигура, мозак ради пуном паром, а прсти траже цигарету и упаљач.

На другој страни камене табле, пуне флека и огреботина, попут ожиљака од разних битака, налази се његов комшија у зеленој мајици, чија нога све време нервозно игра испод стола.

„Шта ја сада да радим, као велики играч морам нешто да играм", размишља наглас 67-годишњи Топлица Милосављевић, палећи цигарету.

Врховима прстију нежно помера једног пиона.

„Лоши су ово играчи, друга лига", добацује један од кибицера.

„Добри су момци, али што се тиче игре, не треба ни гледати", додаје уз намиг.

Актери битке не одговарају на те провокације, али имају шта да кажу на питања ББЦ-ја на српском.

„Како да не знам за Сарану и Предкеа... А кад су дошли?", каже Милосављевић између анализе претходне партије и постављања фигура за нову.

„Па то је феноменално, не може боље... Хвала богу да смо дочекали да се једном удружимо са Русима у шаху", одушевљено додаје.

Русија и некадашњи Совјетски Савез су кроз историју имали нека од највећих шаховских имена - Анатолиј Карпов, Гари Каспаров, Борис Спаски и Михаил Таљ само су део некадашњих шампиона из доба после Другог светског рата.

„Шах се учи", објашњава Милосављевић који минут касније, док ловцем покушава да одбрани положај трупа.

„Отишли су Глига и остали, немаш од кога да научиш - сигурно нећеш од нас, а то је за развој шаха изузетно важно, да људи имају против кога да играју."

Исто сматра и Перуновић, селектор шаховске репрезентације Србије.

„Лепо је да су ту за репрезентативне обавезе, бићемо свакако бољи, али ће бити и добро видети их у српској лиги, да се други одмере против њих и на тај начин подигну ниво игре.

„Сада је само битно да видимо како ће они да се уклопе у екипу и атмосферу у репрезентацији, она нас је красила претходних година."

Репрезентацију ће у новембру на Европском првенству, поред Саране и Предкеа, чинити још Роберт Маркуш, Александар Инђић и Велимир Ивић.

У женској репрезентацији су 23-годишња Теодора Ињац, најбоља шахисткиња Србије, као и Марина Гајчин, Тијана Мандура, Јована Ерић и Адела Великић.

„Сарана има тврд стил, тешко пробојан, белим фигурама изразито јак, класичан је представник млађе генерације и невероватно добар теоретичар", каже Перуновић.

„Предке је пре свега добар практичар, а свакако се ради се о два заиста фина, културна и добра момка."

И један и други су шахом почели да се баве као деца, а омиљени шахиста им је Гари Каспаров, који је светски број један био од средине 1980-их до првих година 21. века.

Упознајте српске Елизабет Хармон

О новом животу у Србији

Током пролећа 1970. године, Београд је био шаховски центар света, позорница дуела „СССР против остатка света".

Совјетски Савез је предводио тада актуелни првак света Борис Спаски, док је са друге стране био славни Американац Боби Фишер, који ће две године касније победити у њиховом мечу за светску титулу.

Мечеви су играни у београдском Дому синдиката, а шахисти су били смештени у хотелу Метропол, у који је више од пола века касније ушао и Предке.

„Играо сам 2020. тамо на турниру само зато што сам ми је било познато место где се одржава. Желео сам да додирнем ту шаховску историју", каже руски велемајстор уз осмех.

Није ни слутио да ће коју годину касније постати Београђанин.

„Желео сам да играм у Европи, а и свидео нам се Београд", наводи кратко, док са девојком Маријом Северином, такође руском шахисткињом, испија кафу по пријатном летњем дану.

„Био сам у много земаља и Србија је нешто најближе Русији - осећај је као код куће, иако има доста разлика."

У Србији се, сматра, шах воли подједнако као у Русији, што наводи као још један од разлога пребацивања живота у Београд.

„Један мој пријатељ је играо на Калемегдану и око њега се окупило 30 људи да гледа - то је било баш кул, шаховска култура овде је добра", додаје Сарана.

Као једну од главних разлика истичу то да је Београд мањи од Москве и да је у њему „све ту негде", за разлику од огромне руске престонице и њених 11 милиона становника.

„Истраживали смо град да видимо где да живимо и живели бисмо у готово сваком делу града", каже Северина уз осмех.

„Не желим да се мешамо у политику, али се овде осећамо и слободније, можемо да радимо шта год желимо, пишемо шта год хоћемо на друштвеним мрежама и да се не плашимо."

О политичкој ситуацији у Русији и рату у Украјини за ББЦ нису желели да причају ни Сарана, ни Предке.

Када се не баве шахом, време проводе у шетњи Београдом.

Храна им се посебно свиђа - „јефтинија је, а укуснија него у другим земљама" - а план им је да истраже и остатак Србије, што не стижу због шаха.

„Београд је добар град, клима и људи су сјајни, сви су веома пријатељски настројени и доста људи ми је помогло кад сам дошао", каже Предке.

У слободно време вози бицикл уз обалу Саве и Дунава и плива на базену.

Недостаје ли им Русија?

„Да, али одемо тамо с времена на време", каже Северина.

Руски шахисти и рат у Украјини

Сарана и Предке нису једини руски велемајстори који су последњих месеци напустили Русију.

Никита Витугов је постао најбољи шахиста Енглеске, Кирил Алексенко број један Аустрије, Максим Чигајев је прешао у Шпанију, Александра Костеник ће се убудуће такмичити за Швајцарску, а неколико велемајстора је стало и под заставу Румуније.

Владимир Федосејев, 53. шахиста света према ФИДЕ рејтингу, недавно је узео држављанство Словеније.

Отворено писмо руском председнику Владимиру Путину, противећи се рату у Украјини, у априлу 2020. потписало је 44 руских шахиста.

Предке и Сарана нису међу њима.

Један од оних који јесу је Јан Непомњашчи, шести шахиста света и тренутно највеће име руског шаха, иако је он и даље део Шаховског савеза Русије.

„Руси и Украјинци су браћа, а не непријатељи. Зауставите рат", изјавио је раније Витугов, такође један од потписника, а иначе 25. шахиста света.

Међутим, 12. шахиста света Сергеј Карјакин, који се 2016. за титулу првака света такмичио са Магнусом Карлсеном, према многима најбољим шахистом у историји, отворено је подржао Путина и инвазију.

Исто је урадио и Анатолиј Карпов, некадашњи првак света, који је од 2011. посланик руског парламента.

„Много момака је отишло, морамо да обратимо пажњу на овај проблем, јер то умањује укупни шаховски потенцијал у земљи", навео је недавно Карјакин, посебно истичући одлазак Витугова као „озбиљан проблем".

Гари Каспаров за то време живи у Њујорку - Путину се противио још почетком двехиљадитих, када је намеравао и да се кандидује за председника државе.

Русију је из страха напустио још 2013. године, а годину дана касније узео је хрватско држављанство.

Борба умова и плућа: Добро дошли на Светско првенство у ронилачком шаху

О популарности шаха у Србији

Те 1970. део дуела „СССР против остатка света" били су југословенски великани Глигорић, најбољи шахиста Србије и Југославије свих времена, Ивков и Милан Матуловић.

Југославија је, у време доминације Совјетског Савеза, важила за једну од светских сила.

На шаховској Олимпијади 1950. освојено је злато, касније низ сребрних и бронзаних медаља, а шахисти су имали статус спортских звезда.

„У овом тренутку, после епидемије корона вируса и серије Дамин гамбит, популарност шаха на глобалном нивоу је невероватна", каже Перуновић.

А каква је ситуација у Србији?

„Доста боља него пре", одговара.

„Интерес не само деце, већ и родитеља који би да упуте децу у шах је већи, што се види по школским такмичењима, школама шаха и масовности шампионата за децу."

Алиса Марић, једно од последњих шире познатих шаховских имена у Србији, сматра да је „шах увек био популаран, па и данас, али да га нема у медијима као некада".

„Друга су времена, сада је шах на интернету и то се неће променити", каже Марић, која је са шаховских Олимпијада 1988. и 1998. донела бронзе, а сребро са Европског првенства 1999.

„У сали нећете видети људе, али су они у кућама, за компјутерима и телефонима, прате све што се дешава."

И поред свега, како каже, у Србији и даље постоји „шаховска култура".

„Не морају сви да знају да играју, али сви знају неко име из прошлости попут Фишера, Карпова, Каспарова... Тога нема у другим земљама."

Небојша Бабић из шаховског савеза Србију чак назива „шаховском земљом", која се „труди да се врати где припада".

„Дошло је ново руководство у савез, појављује се и више спонзора, а у протекле две године смо организовали и два изузетно велика и значајна светска шаховска догађаја - Гран при у марту 2022. и Олимпијаду за особе са инвалидитетом у јануару 2023.

„Теодора Ињац јако напредује на светској листи, она и Сарана су на недавном Светском купу у азербејџанском Бакуу ушли међу 16 најбољих, а петоро наше деце је у шанси за медаљу на Европском првенству за децу, што се није десило у последњих 20 година."

Сарана је у јуну, на првом такмичењу по добијању српског држављанства, освојио злато на е-спорт Олимпијади у Сингапуру, где је шах био само једна од дисциплина, махом заснованих на дигиталном свету и видео играма.

Међутим, да би Србија направила новог Глигорића, сматра Бабић, потребна је већа помоћ државе и спонзора, као и формирање Куће српског шаха, где би шахисти могли да тренирају.

„Имамо кадар, волимо шах, шаховска смо земља, то је у нама, а сада имамо и актуелног првака Европе, што желимо да потврди и са српском заставом.

„Играће се шах овде и даље и то добар шах."

Предке и Сарана су спремни за Европско првенство.

„Заиста желим да се покажем на тимском такмичењу, раније сам често играо за своју земљу и недостајало ми је то - надам се да ћемо успети да донесемо медаљу", каже Сарана.

„Можда у будућности Сарана и ја помогнемо напредак шаха овде, мотивишемо неке младе играче да се баве њиме... Било би то добро и за Србију и за Алексеја и за мене", додаје Предке.

Упознајте шахисте који зарађују играјући шах онлајн

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]