Шах и технологија: Како су машине почеле да владају шаховском светом и нанеле „пораз човечанству"

Светски шампион у шаху Гари Каспаров длановима држи главу изнад табле, док са друге стране стола седи инжењер компаније ИБМ и повлачи потезе које му је сугерисао рачунар.

Неколико тренутака касније руски велемајстор фрустрирано устаје од стола, шири руке и предаје одлучујућу партију меча на 35. спрату њујоршког небодера Еквитабл центар, на запрепашћење неколико стотина гледалаца у просторији и милиона крај малих екрана.

„Назовите ово поразом човечанства", узвикује коментатор америчке телевизије.

Тог 17. маја 1997. први пут машина је победила једног од најбољих шахиста света - учинио је то компјутер Дип блу (Deep blue) америчке технолошке компаније ИБМ, иако је Каспаров само годину дана раније тријумфовао у првом сусрету.

Једна од оних који су 1997. пратили деветодневно надметање била је и Алиса Марић, тада 17-годишња југословенска шахисткиња, која ће касније постати велемајсторка.

Прву победу машине над светским велемајстором описује као „велики догађај за којим је владало огромно интересовање" и „нешто потпуно ново у свету шаха".

„Тада нисмо очекивали да је компјутер толико јак, иако није био први и једини пут да компјутери учествују у мечевима и на турнирима, али је ово ипак било на највишем могућем нивоу са Каспаровим као тада убедљиво најбољим играчем света.

„Није ово била убедљива победа компјутера над Каспаровим, чак је укупно у оба меча Каспаров и био бољи, већ је то више била нека назнака да се ствари мењају у шаху и да ће у будућности рачунари доминирати - што се и догодило", прича велемајсторка и бивша министарка у Влади Србије за ББЦ на српском.

„Реванш" у Њујорку који је заувек променио шах

Гари Каспаров се тог маја у Њујорку није први пут сусрео са машином коју су у компанији ИБМ направили како би победила руског шахисту, тада неприкосновеног првака света.

Претходно је, средином фебруара 1996, Каспаров у Филаделфији савладао овај посебно дизајнирани компјутер 4-2 у партијама.

Упркос победи у главном граду америчке савезне државе Пенсилванија, Каспаров ће овај дуел описати као „преломни моменат" у изјави за ББЦ Радио 4 2017.

„Тада сам у Филаделфији изгубио прву партију меча и, иако сам добио наредна три, вратио се и победио на крају, назнаке су већ биле ту.

„Дип блу није био само паметан, била је то брутална сила и показало се да је шах премали за најмоћније машине", признао је шахиста.

Чувени реванш потврдио је његове страхове.

Док је Каспаров релативно лако добио прву партију дуела, друга је донела супротну слику - руски играч предао је пошто се нашао у ситуацији из које је веровао да неће успети да извуче ни реми.

Покушавао је да жртвује фигуре, верујући да ће их машина извесно узети, али је Дип блу повлачио дугорочно боље стратешке потезе, што је Руса довело у неприлике.

„Мислимо да је ово најбоља шаховска партија рачунара у историји - заправо сви то мисле", рећи ће неколико година касније Фенг-хсиунг Хсу, један од стручњака који је радио на пројекту, у документарном филму „Крај игре: Каспаров и машина".

„Били смо пресрећни, јер је сав напоран рад почео да се исплаћује", додао је.

Каспаров је био затечен, јер је рачунар одиграо потезе које он није очекивао да ће видети од машине.

„Користио сам и раније машине и програме на компјутеру, али они нису играли ни слично рачунару Дип блу", казао је шахиста у истом филму.

Гари Каспаров је имао сумње да није водио битку само против рачунара, а на питање новинара да ли сматра да је било „људске интервенције" казао је иронично:

„Подсећа ме на чувени Марадонин гол из 1986, кажу да је то била Божја рука".

После партије испоставило се да је руски велемајстор могао да одигра нерешено и задржи предност у укупном скору.

„Други дуел за мене није била само изгубљена партија, већ изгубљен меч, јер нисам могао да се опоравим", рекао је неколико година потом Каспаров.

„Био сам уверен у тријумф и сигуран да ће компјутер правити одређене грешке и то се испоставило као тачно у првој партији.

„Али, после тога је престао да их прави", описао је Каспаров, преноси Њујорк тајмс.

Трећи дуел завршен је патом - нерешеним исходом у шаху, а велемајстор је уочи четвртог желео да добије на папиру калкулације и процес размишљања Дип блуа, што су из компаније ИБМ одбили.

Жалио се и због тога што му није било дозвољено да комуницира са члановима његовог тима, док су људи из ИБМ-а константно имали интеракцију са његовим противником.

„'Тише, не смеш да причаш са својим људима', говорили су ми. Ја сам их упитао зашто, када они стално причају са њиховим 'човеком' куцајући на тастатури", препричавао је.

Ни у четвртој и петој партији није било победника, па су Каспаров, представник човечанства, и Дип блу, симбол напретка компјутерске науке, у одлучујући шести дуел ушли са по два и по поена.

Каспаров је предао већ после 19. потеза и чланови његовог тима су касније тврдили да ментално није био у стању да игра.

„Оно што се десило у другој партији је утицало на мене и у шестој - нисам желео да играм, само сам намеравао да добијем реми", објаснио је Каспаров у документарном филму „Крај игре: Каспаров и машина".

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Оптужбе Каспарова и крај Дип блуа

После коначног пораза Каспарова у деветодневном надметању са машином, чекала га је конференција за медије, а атмосфера је била је прилично напета.

Када се на њој појавио на наговор мајке, један од најбољих шахиста свих времена оптужио је људе из компаније ИБМ да су укључили људски фактор у рад компјутера.

„Светски шампион је изгубио и за то постоји добар и дубок разлог.

„Када велика корпорација са неограниченим ресурсима жели да победи Гарија Каспарова, она има много начина да се дође до резултата", рекао је он после меча.

Иако су однели револуционарну победу и њихов дугогодишњи рад донео је резултат, чланови ИБМ-овог тима нашли су се у непријатној ситуацији.

Џоел Бенџамин, амерички шаховски велемајстор и члан тима, рекао је да су им запослени у фирми који су водили рачуна о односима са јавношћу рекли да „не би требало да се осмехују" на конференцији.

„Исисана је радост, иако смо победили нисмо могли да прославимо.

„Када смо одлазили до наших места, прошли смо поред Каспаровљеве мајке, која нам је саркастично аплаудирала испред лица, умало ме је ударила у нос говорећи: 'Добили сте шта сте хтели, да ли се поносите?'", испричао је он у документарном филму.

„Али, ми смо само направили машину и ништа више", сматрао је Бенџамин.

Поред разочарења, Каспаров је показао и амбицију да се освети и жељу да покаже да рат човека против машине није изгубљен, макар ако се води на табли са 64 поља црне и беле боје.

„Мислим да је сада време да Дип блу покаже да ово није изолован случај.

„Лично вас уверавам да, уколико (компјутер) почне да игра такмичарски шах и ако га ставимо у позицију фер дуела, гарантујем да ћу га разбити на комаде", изазвао је руски шахиста људе из ИБМ-а.

Међутим, у овој америчкој фирми нису му услишили жељу и тај рачунар више није коришћен за исте намене.

Данас се чува у музеју Смитсонијан у америчкој престоници Вашингтон, наводи се на сајту компаније.

Како је настао Дип блу?

Фенг-Хсиунг Хсу, тада студент Универзитета Карнеги Мелон, средином 1980-их година почео је да ради на стварању машине за играње шаха, коју је назвао ЧипТест.

Његов колега са факултета Мареј Кембел му се придружио, а од 1989. обојица су почела да раде као истраживачи у америчкој технолошкој компанији ИБМ, наводи се на сајту те фирме.

Тамо су им се придружили преостали чланови тима Џо Хоани, Џери Броди и Си Џеј Тан, као и шахиста Џоел Бенџамин.

Они ће осмислити рачунар Дип тот (Deep Thought), од којег ће касније настати Дип блу - рачунар који ће се у фебруару 1996. супротставити Гарију Каспарову, али је руски велемајстор тада тријумфовао са 4-2.

Између првог и другог окршаја са Каспаровим, ИБМ-ов тим радио је „врло напорно" како би отклонио недостатке исказане 1996. и били су „прилично самоуверени да ће се показати боље", рекао је Мареј Кембел за ББЦ 2017.

Тада веома моћан рачунар створен је да „решава сложену, стратешку шаховску игру" и био је у стању да анализира 200 милиона шаховских позиција у секунди, додаје се.

Оно што је ову машину разликовало од других које су претходно користили шахисти била је могућност рачунара да одигра добар потез „у позицији где нема конкретног напада или освајања фигура", каже Алиса Марић.

„До тада компјутер није умео да размишља стратешки и то је био највећи изазов за програмере", прича она.

За израду Дип блу рачунара коришћени су ВЛСИ (Very large scale integration) чипови, које су у ИБМ-у направили само за ову намену, каже Предраг Тадић, професор Електротехничког факултета у Београду.

„Дип блу је био у стању да планира око 14 потеза унапред, пролазећи кроз 30 милијарди различитих могућности сваки пут када је био на потезу.

„Имао је и на располагању базу отварања са око 4.000 потеза, и 700.000 велемајсторских партија, као и ручно програмиране стратегије за завршнице са пет или шест фигура", објашњава стручњак за машинско учење и вештачку интелигенцију у писаном одговору за ББЦ на српском.

Употребљени су и алгоритми засновани на планирању и претрази, односно испробавању великог броја могућих потеза за тренутни распоред фигура на шаховској табли, додаје Тадић.

„Ови алгоритми заснивају се добрим делом на 'грубој сили', односно могућности да обраде огроман број информација за кратко време", објашњава.

Како каже, ИБМ-ов тим је између мечева 1996. и 1997. направио превасходно „хардверска унапређења" ове машине, која су допринела тријумфу над Каспаровом.

„Нови систем је био приближно двоструко бржи од оног из 1996.

„Осим тога, за дизајн неких компоненти система било је потребно пронаћи и регрутовати шаховске мајсторе и Џоел Бенџамин је значајно унапредио рад на бази отварања, након што се придружио тиму у улози консултанта", каже професор Тадић.

Реакције у свету шаха

Многи шахисти су критиковали Каспарова због лоше игре, одустајања у последњој партији и резигнираности после дуела.

Патрик Волф, амерички велемајстор, који је у то време био двоструки државни првак, сматрао је да је Каспаровљева одлука да преда меч „била преурањена, али да би вероватно свакако изгубио".

„Мислим да је био престрављен могућношћу да изгуби у поштеном надметању, па је смислио изговор да ово није прави шах.

„Па, имам вести за њега. Ово јесте прави шах. Ово што смо данас видели је психолошка слабост за коју сам мислио да никада нећу видети код њега", рекао је Волф после меча.

Волфов колега Лев Албурт, који је такође био првак Америке у шаху, имао је другачије мишљење.

Он је сматрао да је у том тренутку било макар 100 велемајстора који су могли да победе Дип блу, а Гари Каспаров је годинама уназад био најбољи шахиста света.

Према Албуртовом мишљењу, закључак се сам наметао.

„Ово није била озбиљна шаховска партија. Ово је била представа.

„Ако имају жељу да покажу да није тако, нека допусте меч против било кога осим Гарија.

„Ако би рачунар играо против, на пример, велемајстора Бориса Гулка, који није ни у најбољих 50 на свету, био бих вољан да се опкладим у 10.000 долара да ће компјутер изгубити", рекао је тада амерички велемајстор.

Компјутери и шахисти данас: „Ни тркачи се не тркају са аутомобилом"

Више од 25 година касније. односи снага у шаховском свету су се значајно променили.

Иако је велемајстор Албурт сматрао да компјутери немају шансе против врхунских играча, данашњи велемајстори ни не покушавају да надмудре компјутере.

О томе је говорио и Магнус Карлсен, норвешки велемајстор, најбољи шахиста света и један од најбољих играча свих времена.

„Лично, никада нисам хтео да играм против компјутера, сматрам да је интересантније играти против људи.

„Наравно, како су сада они постали толико јаки у игри, не бих имао никакве шансе", објаснио је Карлсен у интервјуу за Дојче веле.

Однос врхунских шахиста према компјутерима мењао се са временом.

И у време дуела Каспарова и ИБМ-ове машине компјутери су се користили као „помоћно средство", али шахисти „нису прихватали мечеве против машина са одушевљењем", каже Алиса Марић.

„Први разлог је што нису сматрали да треба мешати компјутере у спорт и играти против њих - ни тркачи се не тркају са аутомобилом.

„Други је била бојазан да ли ће шах престати да се игра када једног дана компјутер буде бољи од човека", прича велемајсторка.

Међутим, сумње међу шахистима су се показале као неосноване.

„Не само да се није смањило интересовање за шах, већ га је повећало и јако пуно је допринело развоју игре", истиче Марић.

Док је ИБМ-ов пројекат из последње две деценије 20. века утабао стазу упливу технологије у шаховски свет, данашње апликације и компјутери које користе шахисти значајно се разликују од Дип блуа.

„Дип блу је пре био круна нечега што бисмо могли назвати 'класичним' приступом у вештачкој интелигенцији, а не весник данас доминантних приступа заснованих на машинском учењу", сматра професор Предраг Тадић.

„Напредак на пољу хардвера у последњих 25 година довео је до тога да ови програми данас могу да се извршавају на нашим стандардним десктоп рачунарима, или чак и на мобилним телефонима", додаје стручњак за машинско учење.

Са развитком технологије напредовала је игра, која је постала „интересантнија, богатија и лепша", тврди Алиса Марић.

Ова 53-годишња шахисткиња напомиње да су машине „прошириле видике" играчима и сви добри играчи их користе за вежбу и анализу.

„Компјутер нема предрасуде и не игра на осећај, већ на рачун, што је нешто што шахистима неће пасти на памет.

„Ми сада имамо обичај да кажемо да је неки добар потез необичан и нестандардан заправо компјутерски, а не људски", описује.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]