Незапосленост и Србија: Зашто жене у петој деценији живота постају невидљиве на тржишту рада

Када је Зорана Татић пре пет година отишла на посао, уместо новог радног задатка сачекало ју је непријатно изненађење.

Добила је отказ.

„Било је изненада, неочекивано, морала сам одмах да испразним радни ормарић, то је била права катастрофа, а нису ми ни рекли зашто сам отпуштена.

„Одједном сам постала 'неодговарајућа', осетила сам се неупотребљиво и упала сам у тешку депресију", присећа се Тадић за ББЦ на српском.

После две деценије радног стажа, са 46 година поново је била на бироу за запошљавање.

Четвртину незапослених, нешто више од 117.000, чине управо жене старости између 45 и 65 година, наводе из Националне службе за запошљавање (НСЗ) за ББЦ на српском.

Оне су, сматра Мима Перишић из Удружења Жене на прекретници, двоструко дискриминисане на тржишту рада: по роду и по годинама старости.

„Поједина истраживања, а и искуства жена са којима смо радили потврђују да ће послодавци између два кандидата истих квалификација и способности у готово две трећине случајева да изаберу особу млађу од 45 година.

„Због тога ове жене губе самопоуздање, смањују им се контакти, а самим тим и теже долазе до информација, што су важни предуслови за успешно проналажење новог радног места", додаје.

Подаци НСЗ-а показују да жене ових година у просеку трагају за новим послом до шест година.

„Баш због проблема око запошљавања, оне су спремне да раде било који посао и испод својих квалификација или у 'сивој' зони, велики број њих је на привременим уговорима или су неформално запослене, немају правну заштиту, пензионо ни социјално осигурање.

„Око 300.000 још није остварило услове за пензију, радни стаж или године старости, а све је мање шанси да ће се запослити и успети да стекну тај услов, што говори и о ризицима који их очекују у познијем добу", указује Перишић.

Закон о родној равноправност препознаје 45. годину старости као границу посебне осетљивости на тржишту рада, а у новој Стратегији за родну равноправност за период од 2021. до 20230. жене старије од 45 година јесу препознате као група која се теже запошљава.

Како се у документу наводи, „примењиваће се мере иновативних програма и услуга за њихову активацију како би се повећало њихово запошљавање и самозапошљавање, као и креирање радних места за жене са додатно отежаним приступом одрживом запошљавању и самозапошљавању".

На питање ББЦ-ја о којим мерама је реч, из Координационог тела за родну равноправност не одговарају конкретно, већ наводе да питање запошљавања и повећања запослених жена, нарочито оних из група којима су неопходни додатни видови подршке, виде као веома важну тему.

'Изгубила сам тло под ногама'

Зорана Татић је неколико година радила као комерцијалиста у мултинационалној компанији у Београду и ништа није указивало да ће остати без посла.

„Одједном сам постала непожељна", прича она

То се поклопило и са лошим односима у породици, због чега се додатно осетила изгубљеном.

„Остала сам без посла, нисам имала подршку, изгубила сам тло под ногама", додаје.

Недостатак мотивације и честе осуде чланова породице само су неки од проблема са којима се велики број жена ове старосне групе сусреће, указују из Удружења Жене на прекретници.

Управо се са тим проблемима суочава Биљана Петровић, самохрана мајка.

Она живи у селу крај Александровца, у централној Србији.

И већ 12 година покушава да пронађе адекватан посао.

„Чак и када позову на разговор, углавном су то послови по сменама, где плате касне по неколико месеци, што захтева да тражите додатни посао, за шта немате времена јер немате коме да оставите дете на чување.

„Додатни проблем је што сам са села, а јавни превоз није тако добро повезан, а ту су и радна места где вам је угрожено здравље и безбедност", прича Петровић за ББЦ на српском.

Економски независне и задовољне

Да постоји неравноправност приликом запошљавања показује и велики број притужби на адресу Поверенице за заштиту равноправности које, како кажу за ББЦ из ове институције, подносе управо жене.

Мима Перишић каже да је проблем постао евидентан у време промена привредног система, са приватизацијом, лакшим отпуштањима и реформама на свим нивоима.

„Жене су биле прве на списковима технолошких вишкова у многим институцијама и привредним друштвима.

„Паралелно са тим, и године за остваривање права на пензију се стално померају ка познијим годинама, тако да је од 45 до више од 60 година дуг период за жену без извора прихода и немогућности да оствари услов за пензију - плаћени радни стаж", додаје.

Постојање родног јаза на тржишту није само кршење женског права на рад већ се наноси финансијска штета држави, али и друштву.

„Студија је показала да би подједнако запошљавање жена као и мушкараца довело до повећања БДП-а за 4.8 одсто.

„Државна каса би се пунила порезима и доприносима на зараду, смањила би се социјална давања и генерално би се повећала платежна моћ жена - друштво би било на добитку и то у износу од 1,8 милијарди евра", наводи Перишић резултате истраживања.

Посао не доноси само економску независност, већ утиче и на ментално здравље, сматра Зорана Тадић.

„Била сам у ситуацији да тражим супругу 200 динара за дезодоранс, можете само да замислите како сам се тада осећала.

„Достојанствено вам је нарушено, осећате се лоше", додаје.

Која су потенцијална решења?

Председница Удружења Жене на прекретници примећује помаке на овом пољу, али не у довољној мери.

Она указује да се у текућој Стратегији запошљавања родни аспект третира као посебна „женска" мера, али да заправо није укључен у стратегију.

„Ништа се неће променити док јавне политике запошљавања не постану много више родно и старосно сензитивне", додаје.

Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије за ББЦ каже да се у последњих неколико година послодавци све више одлучују да запосле жене у петој деценији, иако активисти кажу да стање на тржишту то не показује.

„Истраживање мера активне политике запошљавања показује да је врло мали проценат старијих жена укључен у финансијске мере које су по правилу много ефикасније, попут мера обука или директног креирања радних места кроз субвенцију послодавцима.

„Пракса показује да је положај жена бољи у државном и јавном сектору у поређењу са приватним, с обзиром да су одређене области рада доминантно женске, попут здравства, образовања, социјалног рада и финансијских услуга", истиче она.

Подаци НЗС-а показују да постоји велика потреба за радном снагом, посебно са средњом стручном спремом, у области услужних делатности, угоститељства, а са друге стране велики број жена у петој деценији разних квалификација и даље тражи посао.

Животна прекретница

Биљана Петровић је пре неколико година основала удружење са циљем да помогне свим женама које су прошле или су тренутно у сличној ситуацији као она.

Ради у једној фирми, али има уговор на одређено, који обнавља сваког месеца.

„Замислите у каквом сам положају, живим на селу, самохрана сам мајка и имам 48 година, све је мање послова које могу да радим, због свих ових околности", додаје.

Зорана Татић је пре четири године отворила фирму, што јој је само годину дана раније деловало као „немогућа мисија".

„Стално сам вагала, одлагала, све ми је било непознато, осећала сам се несигурно и онда ми је син једног дана само рекао: 'Па добро, када ћеш да почнеш да радиш?'

„Његове речи су ми помогле да пресечем", каже ова 51-годишњакиња.

Данас је и управница зграде.

Вратило јој се, како каже, самопоуздање, али и мотивација.

„Морамо да причамо о овом проблему, женама је у оваквим ситуацијама тешко, то су године када су на животној прекретници.

„Важно је потражити помоћи и не треба се тога стидети", закључује.

Погледајте видео о менструалном одсуству

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]